TCP/IP

TCP/IP protokol stek je skup protokola razvijen da omogući umreženim računarima da dele resurse putem mreže. Razvijen je od strane agencije DARPA u okviru ARPANET-a ranih 1970-ih. U periodu od juna 1987. do juna 1998. više od 300 različitih proizvođača imalo je proizvode koji su podržavali TCP/IP protokole, a postojalo je na desetine hiljada mreža, različitih veličina i tipova, koji su ih koristili. Njihov broj se iz dana u dan povećava, što je najbolji primer značaja TCP/IP-a u računarskim telekomunikacijama.

Implementacija slojeva za određenu aplikaciju formira stek protokola. Od najnižeg do najvišeg, slojevi su sloj veze, koji sadrži metode komunikacije za podatke koji ostaju unutar jednog mrežnog segmenta (linka); internetski sloj, koji obezbeđuje umrežavanje između nezavisnih mreža; transportni sloj, koji rukuje komunikacijom između hostova; i sloj aplikacije, koji obezbeđuje razmenu podataka od procesa do procesa za aplikacije.

Tehničke standarde koji su u osnovi paketa Internet protokola i njegovih sastavnih protokola održava Radna grupa za internetski inženjering (IETF). Paket internetskog protokola prethodi OSI modelu, sveobuhvatnijem referentnom okviru za opšte mrežne sisteme.

Istorijat

Shvatanju TCP/IP-a i njegove uloge na pravi način doprinosi poznavanje istorije interneta i ideja na kojima je zasnovan. Prvi radovi pojavljuju se početkom 1960-ih godina i uglavnom su vezani za istraživanja na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). ARPA (Advanced Research Project Agency) 1966. angažuje Robertsa da razvije projekat kompjuterske mreže, koji ubrzo objavljuje prvi plan. („Multiple computer Network and Intercomputer communication“). Iste godine, sastaju se tri tima koja su nezavisno jedan od dugog došli na ideju i razvijala koncept paketne mreže (packet switched network).

• Lenard Klajnrok - MIT
• Pol Baran - RAND
• Donald Dejvis - NPL (Engleska)

Mreža je trebalo da bude paketna, u smislu da se podatak ne šalje u jednom delu, već se deli na više manjih celina (paketa). Prednosti su višestruke:

• Paketi bi od jednog do drugog računara mogli da se kreću različitim putanjama (rutama), pogodnost su povećanje brzine prenosa informacije i u slučaju presretanja.
• Bolji kvalitet konekcije
• Više korisnika bi moglo komunicirati putem istog linka tako što bi slali pakete naizmenično.
• Povezivanjem računara na taj jedan link, bila bi oformljena najjednostavnija mreža.

Drugi cilj koji je trebalo da ostvari takva mreža je decentralizacija. Naime, sve do tada je postojala mreža koja je zavisila od jednog, centralnog računara sa kojim su ostali povezani. Dakle, on je predstavljao deo mreže čijim bi kvarom došlo do pada cele mreže. Bilo je potrebno oformiti takvu mrežu u kojoj bi svi računari bili međusobno povezani i ravnopravni, i u tom slučaju kvarom pojedinih elemenata mreže komunikacija ne bi bila prekinuta, već bi se nastavila preko preostalih računara.

Protokol koji se koristio pri prenosu podataka u ovoj mreži bio je NCP (Network Control Protocol). Potrebom za povezivanjem više mreža u jednu, javlja se ideja mreže kao otvorene arhitekture, odnosno mreže koja bi se sastojala od više odvojenih mreža, koje su različitno dizajnirane i razvijene. NCP protokol nije imao mogućnost adresiranja tih mreža, a isto tako ni samih računara unutar njih. U slučaju grešaka pri transportu paketa NCP oslanjao se na samu mrežu (ARPANET) da obezbedi pouzdanost. Ako bi se kojim slučajem desilo da neki paket bude izgubljen dolazilo bi do prekida komunikacije. U ovom svom modelu, NCP protokol nije imao kontrolu greške.

Bob Kan (Bob Kahn) je odlučio da razvije nov protokol koji će izaći u susret mreži kao otvorenoj arhitekturi. Trebalo je da bude takav da zadovolji sledeće tačke:

• Komunikacija bi se odvijala po modelu usluge koji se naziva najboljom mogućom (best effort). U slučaju da paket ne dosegne destinaciju pokrenuo bi se algoritam koji bi omogućio da se taj paket naknadno pošalje, bez prekidanja komunikacije.
• Uvela bi se kontrolna-suma (checksum), pri ponovnom spajanju paketa u fajl i detekciji duplikata.
• Potreba za globalnim adresiranjem
• Tehnike kontrola toka (flow control).

Originalan Kanov i Cerfov (Vint Cerf) rad, opisivao je jedan protokol nazvan TCP. Ovaj protokol je podržavao niz transportnih i prosleđujućih servisa i obezbeđivao je vrlo pouzdan transport podataka. Već u počecima se pokazao kao dobar pri transferu fajlova, ali pokazivao je nedostatke pri radu sa nekim mrežnim aplikacijama, a posebno pri radu sa packet voice-om iz 1970-e, što je pokazalo da u nekim slučajevima gubici paketa ne bi trebalo da budu korigovani nego ostavljeni aplikaciji da se nosi sa njima. To je dovelo do reorganizacije originalnog TCP protkola, u tri nova, jedan jednostavan protokol IP koji bi bio zadužen za adresiranje i prosleđivnje pojedinih paketa, odvojenog TCP protokola koji bi podržavao servise kao što su kontrola toka i podrška u slučaju gubitka paketa. A, za one aplikacije kojoj nisu bili potrebni servisi TCP protokola, uveden je novi UDP protokol koji je imao za cilj da obezbedi direktan pristup servisima IP-a. Od 1973. TCP/IP se razvija i obezbeđuje komunikaciju između zasebnih mreža, uspostavljaju se mreže između univerziteta. Uskoro dolazi i do pojave Eterneta koji omogućava razvoj lokalnih mreža, tzv. LAN mreža i SATNET-a, mreže koja preko satelita povezuje SAD i Evropu. ARPAnet se deli 1983. na dva segmenta: vojnu mrežu MILNET i javni deo ARPAnet. Iste godine se prestaje sa upotrebom NCP protokola i svi povezani u ovu mrežu bivaju obavezni da se prebace na novi set protokola TCP/IP. Od tada pa na dalje dolazi do neprestanog razvoja mreže u ono što se danas zove Internet.

Vidi još

• UDP
• Internet protokol
• Spisak internet protokola

Literatura

• Douglas E. Comer. (2001). Internetworking with TCP/IP – Principles, Protocols and Architecture. CET [i. e.] Computer Equipment and Trade. ISBN 978-86-7991-142-1. 
• Joseph G. Davies; Thomas F. Lee. (2003). Microsoft Windows Server 2003 TCP/IP Protocols and Services. Microsoft Press. ISBN 978-0-7356-1291-4. 
• Forouzan, Behrouz A. (2003). TCP/IP Protocol Suite (2nd izd.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-246060-5. 
• Craig Hunt TCP/IP Network Administration. O'Reilly. 1998. ISBN 978-1-56592-322-5.
• Maufer, Thomas A. (1999). IP Fundamentals. Prentice Hall. ISBN 978-0-13-975483-8. 
• Ian McLean. (2000). Windows(R) 2000 TCP/IP Black Book. Coriolis Group Books. ISBN 978-1-57610-687-7. 
• Ajit Mungale (29. 9. 2004). Pro .NET 1.1 Network Programming. Apress. ISBN 978-1-59059-345-5. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• W. Richard Stevens. (1994). TCP/IP Illustrated, Volume 1: The Protocols. ISBN 978-0-201-63346-7. 
• W. Richard Stevens; Gary R. Wright. (1994). TCP/IP Illustrated, Volume 2: The Implementation. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-63354-2. 
• W. Richard Stevens. (1996). TCP/IP Illustrated, Volume 3: TCP for Transactions, HTTP, NNTP, and the UNIX Domain Protocols. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-63495-2. 
• Andrew S. Tanenbaum. (2003). Computer Networks. ISBN 978-0-13-066102-9. 
• Clark, D. (1988). „The design philosophy of the DARPA internet protocols”. Symposium proceedings on Communications architectures and protocols (PDF). ACM. str. 106—114. ISBN 978-0897912792. S2CID 2006783. doi:10.1145/52324.52336. Pristupljeno 16. 10. 2011. 
• Tomsho, Greg (2016). Guide to Networking Essentials (7th izd.). Cengage. Pristupljeno 2022-04-03. 
• Roberts, Dr. Lawrence G. (novembar 1978). „The Evolution of Packet Switching” (PDF). IEEE Invited Paper. Pristupljeno 26. 2. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Davies, Howard; Bressan, Beatrice (2010-04-26). A History of International Research Networking: The People who Made it Happen (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. str. 2—3. ISBN 978-3-527-32710-2. 
• Down, Peter John; Taylor, Frank Edward (1976). Why distributed computing?: An NCC review of potential and experience in the UK (na jeziku: engleski). NCC Publications. ISBN 9780850121704. 
• Radu, Roxana (2019). „Revisiting the Origins: The Internet and its Early Governance”. Negotiating Internet Governance. Oxford University Press. str. 43—74. ISBN 9780191871405. doi:10.1093/oso/9780198833079.003.0003. 
• Andrew L. Russell (30. 7. 2013). „OSI: The Internet That Wasn't”. IEEE Spectrum. sv. 50 br. 8. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Campbell-Kelly, Martin; Garcia-Swartz, Daniel D (2013). „The History of the Internet: The Missing Narratives”. Journal of Information Technology (na jeziku: engleski). 28 (1): 18—33. ISSN 0268-3962. S2CID 41013. SSRN 867087 . doi:10.1057/jit.2013.4. 
• „What is the difference between TCP/IP and IP protocol?”. SearchNetworking (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-11-05. 
• SEO, Bradley Mitchell An MIT graduate who brings years of technical experience to articles on; computers; Networking, Wireless. „What Is Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP)?”. Lifewire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-11-05. 
• „What is the Application Layer?”. www.tutorialspoint.com. Pristupljeno 2019-11-05. 
• Corbet, Jonathan (29. 1. 2018). „QUIC as a solution to protocol ossification”. LWN.net. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Papastergiou, Giorgos; Fairhurst, Gorry; Ros, David; Brunstrom, Anna; Grinnemo, Karl-Johan; Hurtig, Per; Khademi, Naeem; Tüxen, Michael; Welzl, Michael; Damjanovic, Dragana; Mangiante, Simone (2017). „De-Ossifying the Internet Transport Layer: A Survey and Future Perspectives”. IEEE Communications Surveys & Tutorials. 19: 619—639. S2CID 1846371. doi:10.1109/COMST.2016.2626780. hdl:2164/8317 . 

Spoljašnje veze

• Internet History Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2000) – Pages on Robert Kahn, Vinton Cerf, and TCP/IP (reviewed by Cerf and Kahn).
• RFC 675] – Specification of Internet Transmission Control Program, December 1974 Version
• RFC 1180 — A TCP/IP Tutorial – from the Internet Engineering Task Force (January 1991)
• TCP/IP FAQ
• The TCP/IP Guide – A comprehensive look at the protocols and the procedures/processes involved
• A Study of the ARPANET TCP/IP Digest
• TCP/IP Sequence Diagrams
• Daryl's TCP/IP Primer – Intro to TCP/IP LAN administration, conversational style
• Introduction to TCP/IP
• A Protocol for Packet Network Intercommunication, Cerf & Kahn, IEEE Trans on Comms, Vol Com-22, No 5 May 1974