Ubuntu

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Ubuntu (вишезначна одредница).
Ubuntu
Ubuntu logo.svg
UbuntuMaverickDesktop.png
Ubuntu 10.10
Izdavač Kanonikal / Ubuntu zadužbina
Grupa OS Linux
Izvorni model Slobodan i softver otvorenog koda
Stabilna verzija 11.10 / 13. oktobar 2011.[1]
Vrsta jezgra Monolitni kernel
Korisničko okruženje Gnom
Podržane platforme i386, AMD64, PowerPC, UltraSPARC[2]
Metoda ažuriranja APT
Upravljanje paketom dpkg
Licenca GNU-ova Opšta javna licenca i druge licence
Veb stranica www.ubuntu.com

Ubuntu je Linuks distribucija sa najvećim brojem korisnika. Baziran na distribuciji Debijan, Ubuntu najviše pažnje posvećuje lakoći korišćenja, slobodi od ikakvih ograničenja, redovnom objavljivanju novih izdanja (svakih 6 meseci) i lakoći instalacije. Ubuntu sponzoriše privatna kompanija južnoafričkog biznismena Marka Šatlvorta, Kanonikal. Naziv distribucije potiče od afričke ideologije ubuntu (otprilike - „humanost prema drugima“), mada su predložena i druga značenja[3].

Najnovije izdanje distribucije je verzija 11.10 (Oneric Ocelot ), koja je izdata 13. oktobar 2011.. godine. Ubuntu teži da korišćenjem jedino slobodnog softvera prosečnom korisniku obezbedi istovremeno ažuran i stabilan operativni sistem.

Kubuntu i Xubuntu su zvanični potprojekti Ubuntu projekta, kojima je cilj da Ubuntu jezgru donesu KDE i Xfce desktop okruženja. Edubuntu i Ubuntu Studio su zvanični potprojekti. Edubuntu je „dizajniran za školsko okruženje, a koji bi trebao da bude podjednako podesan i da ga deca koriste kod kuće“[4] dok je Ubuntu Studio prilagođen osobama koje se bave grafikom i produkcijom ili obradom muzike. Ubuntu Netbook Remix je verzija Ubuntu-a prilagođena Netbook računarima.

Sadržaj

[uredi] Istorija i razvoj

Prvo izdanje Ubuntua je ugledalo svetlost dana 20. oktobra 2004. godine kao privremeno fork izdanje Debian GNU/Linux distribucije sa ciljem bržeg izdavanja verzija od Debiana, što doprinosi da uvek u sebi sadrži najsvežiji softver. Za razliku od drugih Debian fork-ova kao na primer Xandros, Linspire i Libranet, Canonical je ostao blizak Debian-ovoj filozofiji sa Ubuntu-om i koristi slobodan softver pre nego da se oslanja na ne slobodan.[5]

Paketi za Ubuntu se obično baziraju na nestabilnim Debian paketima. Ubuntu koristi Debianovu alatku APT za upravljanje paketima. Debian i Ubuntu paketi nisu nužno međusobno kompatibilni. Nekoliko Ubuntu programera takođe održavaju neke ključne pakete na Debian-u, tako da unapređenja Ubuntu paketa doprinose unapređenju i kod Debianovih paketa, pre nego da samo budu objavljena.[6]

Ubuntu 7.04 CD

[uredi] Planovi

Već postoje planovi za novo izdanje pod kodnim imenom Grumpy Groundhog. Planirano je da to bude trajno stabilna i verzija za testiranje, koja preuzima najnovija izdanja raznih programa koji se isporučuju uz Ubuntu preko "kontrole revizija" (CVS). Ovo će omogućiti iskusnijim korisnicima, test korisnicima i programerima da testiraju poslednje verzije u tom trenutku dostupnog softvera, bez potrebe da sami prave pakete; takođe je planirano da omogući rano upozoravanje prilikom kompajliranja o greskama na raznim arhitekturama.[7] Grumpy Groundhog još uvek nije izdat za javnost.

[uredi] Finansiranje

Ubuntu trenutno finansira Mark Shuttleworth preko Canonical Ltd. Dana 8. jula 2005. Canonical je objavio otvaranje Ubuntu Zadužbine i obezbedio početna sredstva u vrednosti od 10 miliona američkih dolara. Svrha ove zadužbine je obezbeđivanje podrške i razvoja za sva buduća izdanja Ubuntu-a, ali zadužbina od 2006. postaje neaktivna. Mark Shuttleworth opisuje fondaciju kao alternativni fond finansiranja Ubuntu projekta u slučaju da Canonical prestane sa radom.

[uredi] Karakteristike

Snimak ekrana Ubuntu 6.06 LTS, prikazuje Dawn of Ubuntu pozadinu radne površi, jednu od nekoliko pre-instaliranih

Ubuntuov fokus ka upotrebljivosti se zasniva na širokoj upotrebi sudo alata, koji omogućava korisnicima da obavljaju administraciju sistema bez potrebe da se prijavljuju na sistem pod administratorskim nalogom, čime poboljšavaju sigurnost operativnog sistema u celosti.[8] Štaviše Ubuntu naglašava pristupačnost i internacionalizaciju, da bi privukao što više ljudi je moguće. Sa izlaskom 5.04 verzije, UTF-8 je podrazumevano kodiranje karaktera.

Ubuntu zahteva 256 MB RAM memorije, i, ukoliko se instalira, tri gigabajta prostora na hard disk.[9]

[uredi] Sadržaj

Ubuntu se bazira na grafičkom okruženju Gnom, koje je dizajnirano kao besplatno, slobodno, jednostavno i intuivno okruženje koje pri tom nudi skup svih modernih aplikacija.[10] Osim aplikacija koje dolaze uz Gnom, Ubuntu dolazi sa dodatnim produktivnim softverom koji uključuje OpenOffice.org, Mozilla Firefox veb pregledač i softver za obradu rasterskih slika GIMP.

[uredi] Diskovi

Verzija 6.06 spaja Live CD i instalacioni u jedan CD. On podiže funkcionalan operativni sistem bez instaliranja na hard disk, takozvani Live režim, omogućavajući time korisnicima da vide da li je njihov hardver uredno prepoznat i isprobaju dostupan softver, a nakon toga i instaliraju Ubuntu na hard disk pomoću grafičkog instalera Ubiquity. Prilikom instalacije sistem čuva dokumenta koja su kreirana u Live režimu. Alternativni CD koji koristi tekstualni debian-instaler je dostupan za preuzimanje, i ciljna grupa su mu ljudi sa slabijim konfiguracijama i administratori.

[uredi] Izgled

Podrazumevani izgled korisničkog interfejsa u poslednjoj verziji karakterišu nijanse ljubičaste boje. Ubuntu poseduje opcioni paket pod imenom ubuntu-calendar, koji svakog meseca preuzima novu pozadinu radne površi. U prošlosti, ove pozadine su sadržale delimično obnažene ljude i bile kritikovane kao rizične. To je dovelo do nadimka "Linuxxx".[11]

[uredi] Izdanja

Ubuntu je dostupan besplatno za preuzimanje preko interneta, ili poštom za svakog ko se prijavi i naruči CD preko Canonical-ove ShipIt usluge.[12]

Svako izdanje ima kodno ime i broj verzije na osnovu godine i meseca izdavanja.

Ubuntu 6.06 LTS je izdat sa sledećim verzijama softvera: GNOME 2.14.0, Mozilla Firefox 1.5.0.3, OpenOffice.org 2.0.2, X.Org Server7.0, GCC4.0.3, i verziju 2.6.15 Linux kernel. Nekoliko paketa je ažurirano u prvom ažuriranom izdanju koje je izdato 10. avgusta2006. Izdanje 6.06 je označeno kao izdanje sa dugoročnom podrškom (en. Long Term Support - LTS) da bi naznačilo da Canonical planira da ga ažurira duže od ostalih Ubuntu izdanja, i to tri godine za desktop verziju i čak pet godina za server verziju, sa plaćenom tehničkom podrškom u tom vremenskom periodu. Drugo izdanje koje je označeno kao izdanje sa dugorocnom podrškom jeste Ubuntu sa oznakom 8.04 koje ce takođe biti ažurirano 3 godine.

[uredi] Klasifikacija paketa i podrška

Ubuntu 6.06 LTS CD-ovi

Ubuntu deli sav softver na četiri dela, zvanih komponente, da bi pokazao razlike u licenciranju i nivou podrške koja je dostupna.[24]

Paketi su podeljeni po komponentama na sledeći način:

Verzija Datum izdavanja Kodno ime
4.10 20. oktobar 2004.[13] Warty Warthog
5.04 8. april 2005.[14] Hoary Hedgehog
5.10 13. oktobar 2005.[15] Breezy Badger
6.06 LTS 1. jun 2006.[16] Dapper Drake
6.10 26. oktobar 2006.[17] Edgy Eft
7.04 19. april 2007.[18] Feisty Fawn
7.10 18. oktobar 2007.[19] Gutsy Gibbon
8.04 LTS 24. april 2008.[20] Hardy heron
8.10 30. oktobar 2008.[21] Intrepid Ibex
9.04 23. april 2009.[22] Jaunty Jackalope
9.10 29. oktobar 2009.[23] Karmic Koala
10.04 LTS 29. april 2010. Lucid Lynx
10.10 10. oktobar 2010. Maverick Meerkat
Slobodan i besplatan softver Komercijalni softver
podržan Main Restricted
nepodržan Universe Multiverse

Main i Universe sadrže softver koji su saglasni sa Ubuntu licencom, a koja se grubo podudara sa Debijanovim smernicama za slobodni softver.[25]

Namera je da Main i Restricted sadrže sav softver koji potreban za opštu upotrebu Linux sistema. Alternativni programi za iste poslove i programi specijalne namene se nalaze u Universe i Multiverse.

Komercijalni softver za Ubuntu je uglavnom nepodržan, ali neki izuzeci (ograničeni), su napravljeni za veoma važan vlasnički softver, kao što su vlasnički drajveri, bez kojih korisnici ne bi mogli da koriste Ubuntu na svom računaru, naročito grafičke karte. Nivo podrške je više ograničen nego kod Main zbog toga što Ubuntu programeri nemaju pristup izvornom kodu.

Ubuntu Backports je zvanično prepoznat kao projekat backportovanja novih verzija određenog softvera koji je dostupan u nestabilnim verzijama Ubuntua. Repozitorijumi nisu obimni; najčešće se sastoje od paketa koje predlažu korisnici, a koji su odobreni ukoliko zadovoljavaju određeni kvalitet.[26]

[uredi] Distribucija vlasničkog softvera

Dok se neki vlasnički softver koji ne ograničava distribuciju nalazi u Ubuntu Multiverse komponenti, ona ne sadrži softver koji krši zakon o patentima. Neki primeri softvera koji se ne distribuira uz Ubuntu uključuje:

  • Softver koji omogućava puštanje CSS - zaštićenog DVD video zapisa, zbog diskutabilnog pravnog statusa libdvdcss slobodne biblioteke za dekodiranje zaštićenog DVD materijala u nekim delovima sveta.
  • Biblioteke za kodiranje i dekodiranje mnogih vlasničkih formata kao što je Windows Media.[27].

Nezvanični alati kao što su EasyUbuntu[28] i Automatix[29] koji za cilj imaju automatizovanje instalacije i konfiguracije softvera koji nije zvanično dostupan za Ubuntu.

Ubuntu ima sistem sertifikacije za vlasnički softver trećih strana, i Canonical rukovodi specijalnim repozitorijumom za sertifikovane vlasničke pakete pod nazivom Commercial.[30] Dok pakete u Multiverse-u može da distribuira bilo ko, Commercial sadrži softver za koji Canonical ima posebnu dozvolu za distribuiranje.[31] Na dan objavljivanja ovog repozitorijuma, u njemu su se nalazili Opera veb pregledač i RealPlayer multimedijalni plejer.

[uredi] Varijante

Xubuntu 6.06 desktop

Postoje nekoliko Ubuntu varijanti koje su dostupne za preuzimanje u vidu ISO slika. Od 2006. njihova i Ubuntu izdanja se izdaju istovremeno, a paketi su dostupni u zvaničnom repozitorijumu za sva izdanja; oni prosto instaliraju različit skup paketa iz originalnog Ubuntua, ali mogu biti instalirani kao samostalni sistemi, ili kao „sesije“ u okviru Ubuntua. Ove varijante su rezultat napora uglavnom odvojenih grupa ljudi koji se trude da donesu različite funkcionalnosti Ubuntu distribuciji:

  • Kubuntu, desktop distribuija koja koristi grafičko okruženje KDE umesto Gnoma.
  • Edubuntu, distribucija namenjena upotrebi u učionicama, koristi Gnom
  • Xubuntu, „perolaka“ distribucija koja je umesto na Gnomu, bazirana na grafičkom okruženju Xfce.
  • Mythbuntu, koristi Xfce i ima u sebi program MythTV. Distribucija je prvenstveno namenjena za HTPC računare (računari-kućni bioskopi).
  • Ubuntu Server Edition, je kao što mu i samo ime kaže namenjen serverima. Poseduje server aplikacije kao što su e-mail server, LAMP,[32] kao i razne alate za upravljanje DNSom, fajlovima na serveru i bazama podataka. Server edicija se nalazi na manjoj CD slici nego Desktop edicija i ima manje hardverske zahteve. Može se pokrenuti na minimum 500 megabajta slobodnog prostora na hard disku i 64 megabajta RAM memorije.[9]
  • Ubuntu Vmware slika.[33] Ovo omogućava Ubuntu sistemu da se pokrene unutar virtuelnog računara koristeći besplatan Vmware plejer.

U slučaju Kubuntua i Edubuntua, CD-ovi se mogu naručiti preko ShipIT usluge.

Mark Shuttleworth je obećao izdavanje Ubuntu-libre ili GNUbuntu distribucije, koja će koristiti samo softver koji je odobren od strane Zadužbine za slobodan softver.[34]

Postoji i nekoliko neslužbenih derivata, kao nUbuntu, distribucija koja sadrži mnogo sigurnosnih alata, Ebuntu, koji koristi Enlightenment menadžer prozora, i Ubuntu Christian Edition, (hrišćansko Ubuntu izdanje) koje sadrži softver povezan s hrišćanskom verom. Dosta se govorilo da Google pravi Ubuntu derivat nazvan Goobuntu. Google je potvrdio da je napravljena izmenjena verzija Ubuntua, ali je insistirao da nema planova za distribuiranje te distribucije izvan kompanije.[35]

[uredi] Reakcije

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Na DistroWatch listi linux distribucija, strana Ubuntua je jedna od najčešće posećenih više od godinu dana.[36]. Ubuntu je nagrađen od strane čitalaca kao najbolja distribucija za 2005. na LinuxWorld Conference and Expo u Londonu.[37] Ubuntu je bio najbolje ocenjivan na Internetu i štampanim publikacijama.[38][39] Mnogi kritičari Ubuntua ukazuju na to da je glavni deo njegovog uspeha ogromna zajednica korisnika.[40]

Aprila 2005. Jan Merdok (Ian Murdock), osnivač Debiana, kritikovao je Ubuntu zbog nekompatibilnosti između njegovih paketa i Debianovih, govoreći da se Ubuntu previše udaljio od Debian Sargea da bi ostao kompatibilan.[41]

[uredi] Galerija

  • Ubuntu u plavoj boji

  • GIMP na Ubuntu Linuksu

  • Ubuntu sa otvorenim Mozilinim Fajerfoksom

  • Ubuntu sa Beryl menadžerom prozora

  • Kubuntu 6.06 desktop

[uredi] Vidi još

[uredi] Literatura

[uredi] Spoljašnje veze

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ubuntu

[uredi] Izvori

  1. ^ https://wiki.ubuntu.com/KarmicReleaseSchedule
  2. ^ UltraSPARC i UltraSPARC T1 platforme su podržane samo u Server izdanju.
  3. ^ Ubuntu's African Roots. Приступљено на дан 6. 6. 2007.
  4. ^ Edubuntu - Frequently asked questions. Приступљено на дан 15. 7. 2006.
  5. ^ Ubuntu Filozofija.
  6. ^ Ubuntu i Debian.
  7. ^ Grumpy Groundhog specifikacije.
  8. ^ RootSudo.
  9. ^ а б Ubuntu 6.06 Hardwerski zahtevi.
  10. ^ http://www.gnome.org/about/
  11. ^ Community MX: LinuXXX?.
  12. ^ Ubuntu Podrška: ShipIt FAQ.
  13. ^ Najava Ubuntua 4.10.
  14. ^ Ubuntu 5.04.
  15. ^ Ubuntu 5.10.
  16. ^ Izdavanje Ubuntua 6.06
  17. ^ Objava 6.10 izdanja. Приступљено на дан 10. oktobar, 2006
  18. ^ lista slanja ubuntu-devel-announce: Planovi za Ubuntu 7.04 - „Feisty Fawn“. Приступљено на дан 10. oktobar, 2006
  19. ^ Objava Ubuntua 7.10. Приступљено на дан 18. oktobar, 2007
  20. ^ Objava Ubuntua 8.04. Приступљено на дан 24. april, 2008
  21. ^ Objava Ubuntua 8.10. Приступљено на дан 30. oktobar, 2008
  22. ^ Objava Ubuntua 9.04. Приступљено на дан 23. april, 2009
  23. ^ Objava Ubuntua 9.10. Приступљено на дан 29. oktobar, 2009
  24. ^ Ubuntu Komponente.
  25. ^ Licenciranje Ubuntua.
  26. ^ Ubuntu Backports.
  27. ^ Instaliranje kodeka.
  28. ^ http://easyubuntu.freecontrib.org/
  29. ^ http://www.getautomatix.com/
  30. ^ partneri/sertifikacija/softver.
  31. ^ http://ubuntu.wordpress.com/2006/07/08/introducing-the-dapper-commercial-repository/
  32. ^ Softverski paket koji uključuje veb server Apač, PHP i MySQL bazu podataka
  33. ^ Ubuntu Vmware Slika - Ubuntu Vmware Slika.
  34. ^ Mark Shuttleworth registrovao domen gnubuntu.org (Ubuntu mejling lista).
  35. ^ The Register: Google radi na desktop Linuxu
  36. ^ DistroWatch: Popularnost Linux distribucija.
  37. ^ LinuxWorld Expo UK 2005 (PDF).
  38. ^ Ubuntu - Novi prilaz Linux desktop sistemu.
  39. ^ Linux u vladi: Ocenjivanje Linux desktopa, deo 6 - Ubuntu.
  40. ^ Članak o Kubuntuu
  41. ^ Sarge protiv Hoary Hedgehoga?
Ubuntu derivati
Zvanični: Ubuntu | Kubuntu | Xubuntu | Edubuntu

Nezvanični: Ebuntu | Fluxbuntu | nUbuntu | Ubuntu Lite | zUbuntu | Christian Edition
п • р • у
 
Линуксове дистрибуције


Preuzeto iz „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ubuntu&oldid=5577718“
Lični alati
Imenski prostori

Latinica

Varijante
Pregledi
Radnje
navigacija
tehničke
Štampaj/izvezi
alati
Drugi jezici