Ukrajina
 |
Ovaj članak sadrži spisak literature (papirne izvore i/ili veb-sajtove), ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što nisu uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete uneti izvore u sam tekst. |
Koordinate: 44°-52° SGŠ, 22°-40° IGD
| Himna Ще не вмерла Україна |
|
.svg) |
|
| Glavni grad | Kijev |
| Službeni jezik | ukrajinski i regionalno jezici koje koristi više od 10% stanovništva (ruski, mađarski, rumunski, moldavski)[1] |
| Predsednik: | Viktor Janukovič |
| Premijer: | Mikola Azarov |
| Nezavisnost: | Raspadom Sovjetskog Saveza 24. avgusta 1991. |
| Površina | |
| - Ukupno | 603.628 km² (45) |
| - Voda (%) | 7% |
| Stanovništvo | |
| - 2010. | 45.888.000 (27) |
| - Gustina | 77/km² |
| Valuta | Grivnja (100 копијка) |
| Vremenska zona | UTC +2 do +3 |
| Internet domen | .ua |
| Pozivni broj | +380 |
.png)
Ukrajina (ukrajinski: Україна), je država u istočnoj Evropi. Graniči se sa Rusijom na severoistoku, Belorusijom na severu, Poljskom, Slovačkom i Mađarskom na zapadu, Rumunijom i Moldavijom na jugozapadu, a na jugu izlazi na Crno more i Azovsko more. Teritorija današnje Ukrajine je bila središte istočnoslovenske kulture u srednjem veku, pre nego što je podeljena između raznih sila, kao što su Rusija, Poljska, Litvanija, Austrijsko carstvo i Osmansko carstvo. Kratki period nezavisnosti (1917—1921) nakon Oktobarske revolucije 1917, okončan je uključivanjem Ukrajine u Sovjetski Savez 1922. (Ukrajinska SSR). Sadašnje granice republike su uspostavljene 1954. Ukrajina je stekla nezavisnost nakon raspada Sovjetskog Saveza, 1991.
Sadržaj |
Poreklo imena [uredi]
Reč Ukrajina je slovenskog porekla i prvobitno je značila ono što danas nazivamo krajem, zemljom, prostorom, krajinom.
Najverovatnije reč potiče od indoevropskog korena *(s)krei- (odvajati, rezati). Neki lingvisti smatraju da se reč može tumačiti kao „najudaljeniji prostor“ ili „pogranično područje“, dok drugi reč dovode u vezu sa „rodnim krajem“ ili „vlastitom, svojom zemljom“.
Prvi put ime Ukrajina se spominje 1187. godine u Kijevskom letopisu, u kome autor piše o smrti perejaslovskog kneza. ("I plakaše za njim svi Perejaslavci a zbog njega se i Ukrajina u crno obavije). Otada će se naziv često javljati i u drugim letopisima u kojima će reč uglavnom označavati pogranične zemlje koje su bile suprotstavljene državnom središtu u Kijevu.
Sredinom 16. veka naziv Ukrajina se javlja i u stranim izvorima. Tako je u pismu turskog sultana Sulejmana upućenom poljskom kralju Žigmundu 1564. korišten izraz Ukrajina. Takođe od 16. veka pa nadalje, naziv Ukrajina se koristi isključivo u značenju zemlje ili države naseljene Ukrajincima.
Ime Ukrajina takođe je zabeleženo na evropskim geografskim kartama iz 1650, 1666, 1720. i dr. godina. Korištenje tog naziva u geografiji, u potpunosti je odgovaralo stanju u narodu, među kojim je izraz bio vrlo proširen, a o tome nam svedoče mnogobrojne pesme posvećene zbivanjima u razdoblju od 16. do 18. veka. Od tada se ime veoma proširilo usprkos tendenciji ruske i poljske vlasti koje su predlagale druge nazive, pa čak i zabranjivale korištenje imena Ukrajina, kao što je bio slučaj sa Ruskom Imperijom u 19. veku.
Geografija [uredi]
Ukrajina se na kopnu graniči s 7 evropskih država s ukupnom dužinom granice od 4.663 kilometara: sa Rusijom (1.576 km), Belorusijom (891 km), Poljskom (526 km), Slovačkom (97 km), Mađarskom (103 km), Rumunijom (531 km) i Moldavijom (939 km). Ukrajina se odlikuje raznovrsnim geografskim i klimatskim uslovima. Njen središnji deo zauzimaju stepe isprekidane niskim visoravnima i slivovima reka, naročito nizijom i visoravnju reke Dnjepar.
Na severu Ukrajinu od Belorusije dele močvare reke Pripjat. Južni deo obuhvata obalnu nizinu duž Crnog i Azovskog mora, dužina iznosi 2.782 km. Istočna Ukrajina sastoji se od sleva reke Donec i zapadnog ruba Srednjoruske uzvisine. Najvažnije su obeležje zapadne Ukrajine prekrasne planine Karpata s najvišim vrhom Goverlja (2.061 m). Poluostrvo Krim na samom jugu, koji čini zasebnu geografsku jedinicu, odlikuje se sredozemnom klimom. U Krimskim planinama najviši vrh je Roman-Koš (1.545 m). Najvažnije reke su Dnjepar i Dnjestar koje teku sa severa prema jugu i utiču u Crno more.
Ukrajina sa svojom veličinom od 603.700 km i svojim strateškim položajem na istočnom ulazu u Evropu, ali i na ulazu u samo središte Evrope, predstavlja politički i privredni izrazito značajnu državu. Obiluje kvalitetnom zemljom crnicom koja se prostire na više od 58% poljoprivredno obradive površine (veličina cele Poljske). Šume u Ukrajini zauzimaju 18% i uglavnom su karakteristične za Karapte i severozapadne krajeve zemlje. Ukrajina obiluje izvorima vode. Gotovo cela zemlja isprana je tokovima manjih reka koje se ulivaju u sedam glavnih reka: Desna, Dnjepar, Dnjestar, Dunav, Pripjat, Donec i Južni Bug.
U zemlji se nalaze dostatni izvori prirodnih resursa, posebno: železna ruda, mangan, prirodni gas, nafta, sol, sumpor, grafit, titan, magnezijum, kaolin, nikl, živa, drvo, nafta i drugi resursi. Neki izvori uopšte nisu u fazi iskorištavanja, a neki izvori potrebnijih prirodnih resursa poput prirodnog gas i nafte tek su fazi otkrivanja, posebno oni koji se nalaze uz obalu Crnog mora.
Klima [uredi]
Klima u Ukrajini ima pretežno karakteristike kontinentalne klime, izuzev poluoostrva Krim na kom je delimično karakteristična i mediteranska klima. Klima u Ukrajini je specifična po tome što temperature leti mogu biti poprilično visoke (i do 30 °C) za podneblje u kojem se nalazi Ukrajina, a razlog tome je blagi uticaj toplije klime koja na kopno pristiže sa Crnog mora. S druge strane, zime su ponekad poprilično hladne (i do -30 °C), često hladnije nego u većini severnijih zemalja Evrope. Razlog tome su snažni severoistočni vetrovi (iz smera Rusije) koji se zimi pružaju na ravničarskoj Ukrajini, i time je hladnoća u Ukrajini ponekad veća od one koju prikazuje termometar. Temperature se u prosjeku kreću između -8 °C zimi i 23 °C leti što Ukrajinu čini relativno ugodnom destinacijom za raznovrsne aktivnosti, razvoj industrije, poljoprivrede, turizma i ostalog. Za razliku od svojih severnijih susjeda, Ukrajina u prosjeku sa 2000 sati godišnje broji puno veći broj sunčanih dana. Žitorodna sunčana polja i teme vezane za Sunce česti su simboli Ukrajine u istočnoslovenskom svetu.
Istorija [uredi]
 |
Za više informacija pogledajte članak Istorija Ukrajine |
Prvi čovek je naselio prostor današnje Ukrajine pre gotovo 300.000 godina. Tripiljska kultura (IV-III vek p. n. e.; bronzano doba), smatra se jednom od najstarijih kultura čiji su tragovi rasprostranjeni po celoj današnjoj jugozapadnoj Ukrajini. Kultura se naziva tripiljskom zbog naselja Tripilja gde je 1890. otkriveno i istraženo nalazište. Tripiljci su uzgajali žito, izrađivali glineno posuđe i svrdla kojima su obrađivali drvo i kamen. Tripiljska kultura se smatra vrhuncem razvoja neolitičkih poljoprivrednih i stočarskih plemena na tlu Evrope. Oko 1500. p. n. e. na prostoru današnje Ukrajine pojavila su se nomadska plemena. Jedno od tih plemena bili su Kimerijci (IX-VIII vek p. n. e.), o kojima je ostao trag i u pisanim izvorima. O slavnom plemenu nije pisao samo Homer u Odiseji, već i poznati antički autori poput Herodota, Kalimaha, Strabona. Kimerijci su zauzeli značajni prostor između Dnjestra i Dona a naselili su i krimsko poluostrvo. Smatra se da su oni potomci starog iranskog nomadskog plemena, genetski bliski Skitima, a upravo je Skitima, iranskom nomadskom plemenu iz Središnje Azije, u VII veku p. n. e. uspelo potisnuti Kimerijce iz današnjih ukrajinskih stepa. Nekako su u to isto vreme Grci počeli sa osnivanjem prvih kolonija na severnim obalama Crnog mora. Skiti su utemeljili moćnu državu i vladali tim područjem do oko 200. godine p. n. e. dok ih odatle nije proteralo drugo nomadsko pleme – Sarmati.
Na razmeđu II i III veka nove ere kroz Ukrajinu prolazi put germanskog plemena Gota. Njih 375. godine pobeđuje azijsko pleme Huni. Oni su ubrzo nakon toga stvorili moćnu državu koja se prostirala između Dona i Karpata. Na njenom je čelu bio Atila (umro 451.), no nakon nekoliko poraza u sukobima sa Rimljanima i njihovim saveznicima, država gubi moć i raspada se.
Pradomovina Slovena nema opšteprihvaćenu teritoriju. Prve zapise o Slovenima susrećemo kod rimskih autora (I-II vek) Plinija Starijeg, Tacita, Ptolemeja, gde se Sloveni nazivaju Venedima ili Venetima. Etnonim tj. naziv Sloven se prvi put susreće kod vizantskih autora. Po nekim izvorima Sloveni su se već u VI veku podelili na tri velike grupe: Venedi (Visla), Anti (Dnjepar) i Sloveni ili Sklavini (Dunav). Većina istoričara smatra seobu plemena Anta i Sklavina početkom formiranja odvojenih slovenskih naroda a samim time i ukrajinskog naroda. Poslednje velike seobe naroda na prostoru Ukrajine bile su one Bugara i Mađara, ali u to vreme već je bila ustoličena jedna od najvećih i najmoćnijih evropskih država svoga doba – Kijevska Rusija.
19. vek, Prvi svetski rat i revolucija [uredi]
U 19. veku je Ukrajina bila uglavnom ruralno područje na koje su najveći uticaj imale Rusija i Austrija. Porastom urbanizacija i modernizacije, pojavio se kulturni trend prema romantičarskom nacionalizmu među Ukrajinskom elitom.
Nakon preuzimanja ruskog Krima posle Rusko-Turskog rata 1768-1774, značajan broj Nemaca imigrirao je nakon što ih je pozvala Katarina Velika. Imigracija Nemaca i drugih evropskih naroda imao je za cilj slabljenje turskog uticaja u ovim područijima. Sa druge strane veliki broj ljudi sa područja današnje Ukrajine se odseljavao na druge područje Ruskog carstva, tako da je prema popisu iz 1897, 223.000 Ukrajinaca živelo u Sibiru i 102.000 u centralnoj Aziji.[2] Između 1896. i 1906, konstruisanjem tras-Sibirske železnice, 1,6 miliona ljudi sa ovih prostora je migrirao ka istoku.[3]
Nacionalističke i socijalističke partije su se razvile krajem 19. veka. Austrijska Galicija, u kojoj su postojale određene političke slobode pod uticajem Habsburgovaca, postala je centar nacionalističkog pokreta.
Ukrajinci su ušli u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila, pod Austrijom i na strani Saveznika pod Rusijom. Oko 3,5 miliona Ukrajinaca su se borili u Ruskoj carskoj armiji i oko 250.000 u Austro-ugarskoj vojski.[4] Tokom rata, Austrougarske vlasti stvorile su se Ukrajinsku legiju koja se borila protiv Ruskog carstva. Kasnije je ova legija pretvorena u Ukrajinski Galicijsku armiju koja se borila protiv boljševika i Poljaka u post-ratnom periodu (1919-23). Prorusko stanovništvo u Austriji je tokom ratom imalo velikih problema. Oko 5.000 onih koji su podržavali Rusko carstvo u Galiciji su bili pohapšeni i prebačeni po logorima u Austro-ugarskoj.[5]
Kada je završen Prvi svetski rat, propala su Rusko i Austrijsko carstvo. Kolapsom Ruskog carstva 1917. došlo je do stvaranja nekoliko poebnih Ukrajinskih država. Ovo je vodilo u građanski rat i anarhistički pokret poznat kao Crna armija koju je predvodio Nestor Makhno razvio je Južnu Ukrajinu tokom rata.[6]
Međutim, Poljska je pobedila Zapadnu Ukrajinu u Poljsko-Ukrajinskom ratu, ali su poraženi u ratu sa Boljševicima u ofanzivi na Kijev. Prema Miru u Rigi koji su zaključili Sovjeti i Poljska, zapadna Ukrajina je pripala Poljskoj, koja je zauzvrat priznatli Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku republiku u martu 1919. Ukrajna je postala deo Sovjetskog Saveza u decembru 1922.[7]
Međuratna Poljska Ukrajina [uredi]
Rat u Ukrajni je nastavljen do 1921. kada je najveći deo današnje Ukrajine preuzeo Sovjestki Savez, a Galicija i Volinija su se našle su Poljskoj.
Značajne podzemne ukrajinske nacionalističke organizacije su radile u Poljskoj u međuratnom periodu. Pokret je postao militantan a pristupali su mi studenti i oni koji su bili na meti Poljske. Legalne Ukrajinske partije, Ukrajinska katolička crkva, štampa i privrednici su takođe radili u Poljskoj.
Administrativna podela [uredi]
|
Za više informacija pogledajte članak Administrativna podela Ukrajine |
Ukrajina je podeljena na 24 administrativne jedinice koje se nazivaju oblastima, jednu autonomnu republiku i dva grada sa posebnim statusom. Oblasti se dele na manje jedinice koje se nazivaju rajonima.
Većina ukrajinskih se oblasti naziva prema oblasnom središtu (npr. Lavovska oblast). Uz to, još se tradicionalno na koren reči oblasnog središta dodaje sufiks –ščin- i na taj način su nastali tradicionalni nazivi poput Odeščina, Kijevščina.
Jedino se Volinjska i Zakarpatska oblast sa središtima u Lucku i Užgorodu ne pridržavaju tog korena. Kijev kao glavni grad je administrativno zasebna jedinica koja je ujedno i središte istoimene oblasti. Uz njega, još je Sevastopolj grad sa posebnim statusom. Oblasno središte je najčešće najveći i najrazvijeniji grad u regiji.
Autonomna Republika Krim [uredi]
Autonomna Republika Krim (ukr. Автономна Республіка Крим, rus. Автономная Республика Крым), nekada pod imenom Krimska oblast Ukrajinske SSR, geografski je smeštena na krimskom poluostrvu na jugu Ukrajine. Glavni grad AR Krim je Simferopolj.
Popis ukrajinskih oblasti [uredi]
| Oblast | ukrajinski | Tradicionalni naziv | Središte |
|---|---|---|---|
| Vinička oblast | Вінницька область | Вінниччина | Vinica (Вінниця) |
| Volinjska oblast | Волинська область | Волинь | Luck (Луцьк) |
| Dnjipropetrovska oblast | Дніпропетровська область | Дніпропетровщина | Dnjepropetrovsk (Дніпропетровськ) |
| Donječka oblast/Donbas | Донецька область | Донеччина/Донбас | Donjeck (Донецьк) |
| Žitomirska oblast | Житомирська область | Житомирщина | Žitomir (Житомир) |
| Zakarpatska oblast | Закарпатська область | Закарпаття | Užgorod (Ужгород) |
| Zaporoška oblast | Запорізька область | Запоріжжя | Zaporožje (Запоріжжя) |
| Ivano-Frankivska oblast | Івано-Франківська область | Івано-Франківщина | Ivano-Frankivsk (Івано-Франківськ) |
| Kijevska oblast | Київська область | Київщина | Kijev (Київ) |
| Kirovogradska oblast | Кіровоградська область | Кіровоградщина | Kirovograd (Кіровоград) |
| Luganska oblast | Луганська область | Луганщина | Lugansk (Луганськ) |
| Lavovska oblast | Львівська область | Львівщина | Lavov (Львів) |
| Mikolajivska oblast | Миколаївська область | Миколаївщина | Mikolajiv (Миколаїв) |
| Odeška oblast | Одеська область | Одещина | Odesa (Одеса) |
| Poltavska oblast | Полтавська область | Полтавщина | Poltava (Полтава) |
| Rivanjska oblast | Рівненська область | Рівненщина | Rovno (Рівне) |
| Sumska oblast | Сумська область | Сумщина | Sumi (Суми) |
| Ternopoljska oblast | Тернопільська область | Тернопільщина | Ternopolj (Тернопіль) |
| Harkovska oblast | Харківська область | Харківщина/Слобожанщина | Harkov (Харків) |
| Hersonska oblast | Херсонська область | Херсонщина | Herson (Херсон) |
| Hmeljnička oblast | Хмельнитська область | Хмельниччина | Hmeljnickij (Хмельницький) |
| Čerkaška oblast | Черкаська область | Черкащина | Čerkasi (Черкаси) |
| Černovicka oblast | Чернівецька область | Буковина | Černivci (Чернівці) |
| Černihivska oblast | Чернігівська область | Чернігівщина | Černigov (Чернігів) |
Demografija [uredi]
|
Za više informacija pogledajte članak Demografija Ukrajine |
Etnički Ukrajinci sačinjavaju oko 77,8 % sveukupnog stanovništva Ukrajine. Od nacionalnih manjina najbrojniji su Rusi 17,3 % iza kojih slede Rusini (Zakarpatska oblast) oko 0.9%. Važno je napomenuti da službena ukrajinska vlast ne priznaje Rusine kao poseban narod, već kao deo ukrajinskog etnosa, a njihov rusinski jezik, ukrajinskim dijalektom. U Hrvatskoj i Srbiji (na prostoru AP Vojvodina), Rusini su priznati kao nacionalna manjina.
Od ostalih manjina prisutni su Rumuni i Moldavci (0.8%), Belorusi (0.6%), Krimski Tatari (0.5%), Bugari (0.4%), Mađari, Poljaci (0.4%), Jevreji (0.3%) i Romi.
Najveći gradovi [uredi]
 Kijev  Harkov  Odesa  Dnjepropetrovsk |
Poredak | Grad | Oblast | Populacija |  Donjeck  Zaporožje  Lavov  Krivi Rog |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Kijev | Kijev | 2.786.518 | ||
| 2 | Harkov | Harkovska oblast | 1.440.676 | ||
| 3 | Odesa | Odeška oblast | 1.003.705 | ||
| 4 | Dnjepropetrovsk | Dnjepropetrovska oblast | 1.001.612 | ||
| 5 | Donjeck | Donjecka oblast | 977.257 | ||
| 6 | Zaporožje | Zaporoška oblast | 776.918 | ||
| 7 | Lavov | Lavovska oblast | 758.351 | ||
| 8 | Krivi Rog | Dnjepropetrovska oblast | 670.068 | ||
| 9 | Mikolajiv | Mikolajivska oblast | 499.659 | ||
| 10 | Marijupolj | Donjecka oblast | 489.702 | ||
| 11 | Lugansk | Luganska oblast | 470.152 | ||
| 12 | Makejevka | Donjecka oblast | 398.058 | ||
| 13 | Vinica | Vinička oblast | 369.200 | ||
| 14 | Simferopolj | Krim | 359.551 | ||
| 15 | Sevastopolj | Sevastopolj | 380.301 | ||
| 16 | Herson | Hersonska oblast | 340.525 | ||
| 17 | Poltava | Poltavska oblast | 298.492 | ||
| 18 | Černigov | Černigovska oblast | 296.896 | ||
| 19 | Čerkasi | Čerkaška oblast | 287.591 | ||
| 20 | Sumi | Sumska oblast | 272.899 | ||
| http://www.geonames.org/AL/largest-cities-in-ukraine.html |
Jezik [uredi]
|
Za više informacija pogledajte članak Ukrajinski jezik |
Službeni jezik u Ukrajini je ukrajinski, iako je znanje ruskog jezika veoma važno kako na kulturnom tako i na ekonomskom planu. Ukrajinski govori oko 55% dok ruski oko 45% stanovništva (oko 67,5% stanovnika smatra ukrajinski svojim materinjim jezikom, dok ruski smatra 29,6% stanovnika, prema popisu iz 2001). Književni ukrajinski se govori u zapadnoj Ukrajini, najviše u Lavovu. Ruski prevladava u središnjoj Ukrajini i u velikim gradovima (Kijev, Odesa, Sevastopolj), dok je suržik (mešavina ukrajinskog i ruskog, karakterističan po korištenju ukrajinske gramatike i fonetike i ruskog rečnika) rasprostranjen po ruralnim područjima i manjim gradovima. Istočna Ukrajina je pod snažnim ruskim uticajem i tamo sa visokim postotkom prevladava ruski jezik. Na Krimu, ukrajinski jezik je skoro odsutan, uprkos pokušajima njegovog uvođenja kao jedino dopuštenog jezika u administraciji, medijima i reklamiranju.
Broj učenika koji se školuju na ruskom jeziku znatno je pao u poslednjih 10 godina (sa 41% na 24%). Ipak, mnoge ukrajinske gradske škole su de facto ruskojezične, posebno na istoku i jugu zemlje. Ruski jezik i dalje ostaje jezikom međunarodnog sporazumevanja za velik broj Ukrajinaca i jezik koji je razumljiv širom Ukrajine.
Izvori [uredi]
- ^ Od 2012. ruski jezik ima status zvaničnog u Dnjepropetrovskoj, Donječkoj, Zaporoškoj, Luganskoj, Mikolajivskoj, Odeškoj, Harkovskoj, Hersonskoj oblasti, Sevastopolju i AR Krim. Osim toga u Zakarpatskoj oblasti mađarski jezik ima zvaničan status u mestu i rejonu Beregovo, u rejonu Vinogradov i u mestu Šalanki, a rumunski jezik u mestu Bela Crkva. U Černivačkoj oblasti u mestu Tarasovci zvaničan je moldavski jezik a u mestu Nižnji Petrovci rumunski jezik.
- ^ Rainer Münz, Rainer Ohliger (2003). "Diasporas and ethnic migrants: German, Israel, and post-Soviet successor ". Routledge. p.164. ISBN 0-7146-5232-6
- ^ Subtelny, Orest (2000). "Ukraine: a history.". University of Toronto Press. p.262. ISBN 0-8020-8390-0
- ^ Subtelny, Orest (2000). Ukraine: A History. University of Toronto Press. стр. 340–344. ISBN 0-8020-8390-0.
- ^ Horbal, Bogdan. „Talerhof“. The world academy of Rusyn culture Приступљено 20. 1. 2008.
- ^ Cipko, Serge. „Makhno, Nestor“. Encyclopedia of Ukraine Приступљено 17. 1. 2008.
- ^ Greška citiranja Loša oznaka
<ref>; nema teksta za ref-ove pod imenomBritannica.; $2
Spoljašnje veze [uredi]
- Zvanične stranice
- Predsednik Ukrajine—Zvanični sajt
- Parlament Ukrajine—Zvanični sajt
- Portal Vlade Ukrajine—Zvanični sajt
- Arhiva Ukrajine
- Ostale veze
- Kultura
|
||||||||||||||
|
||||||||||
|
||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
