Poskok

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Vipera ammodytes)
Skoči na: navigacija, pretraga
Poskok
Vipera ammodytes 070901 1.jpg
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
podtip: Vertebrata
klasa: Reptilia
red: Squamata
podred: Serpentes
porodica: Viperidae
potporodica: Viperinae
rod: Vipera
Binomijalna nomenklatura
Vipera ammodytes
(Linnaeus, 1758)
podvrste

V. a. ammodytes
V. a. gregorwallneri Sochurek, 1974
V. a. meridionalis Boulenger, 1903
V. a. montandoni Boulenger, 1904
V. a. transcaucasiana Boulenger, 1913

Ekologija taksona

Evropski poskok (lat. Vipera ammodytes) je vrsta zmije iz porodice ljutica.

Opis[uredi]

Prosečna dužina poskoka je 50—70 cm, a maksimalna dužina je oko 1 m. Izražen je polni dimorfizam koji se odlikuje u veličini jedinke. Jedinstvena karakteristika poskoka, po kojoj je lako prepoznatljiv, je „rog“ na prednjem delu glave, izgrađen od 9—12 pločica organizovanih u 2 (ili 4) reda. Boja poskoka jako varira, od sive, blago žute do svetlo braon, u zavisnosti od podneblja u kojem ga nalazimo. Zajednčko obeležje svih jedinki je tamno braon ili crna cik-cak pruga koja se proteže celom dužinom leđa. Donja strana, inače kratkog repa, prebojena je kod jedinki oba pola žutom, crvenom ili svetlo zelenom bojom.

Stanište[uredi]

Njegovo stanište se prostire sa severa, od juga Švajcarske i severne Italije, preko Slovenije, Hrvatske, Bosne, Srbije, Makedonije, Bugarske, Rumunije pa sve do Kavkaza. Od terena najviše voli suva i kamenita mesta obrasla trnjem i niskim rastinjem, kao i rubove svetlih šuma. Možemo ga sresti do 1.000 metara nadmorske visine.

Ishrana[uredi]

U potragu za hranom kreće u kasnim popodnevnim ili večernjim satima. Značajan udeo u ishrani čine sitni sisari i miševi, a u jesenjem periodu i ptice koje hvata na tlu kao i na nižim granama žbunastog rastinja i drveća. U tom periodu je jako opasan za ljude koji mogu nastradati usled ugriza za vrat ili glavu, jer je put otrova od mesta ujeda do vitalnih organa znatno kraći nego kada je reč o ujedu za ekstremitete. Plen nakon ujeda ubrzo biva onesposobljen za beg, a poskok ga pronalazi odlično razvijenim čulom mirisa ili pomoću toplotnih receptora.

Otrov[uredi]

Evropski poskok je naša najotrovnija zmija. Otrov sadrži supstance koje izazivaju nekrozu tkiva i uništavaju krvne pločice trombocite usled čega može doći do krvarenja u unutrašnjim organima. Sam ujed često nije bolan ali se nakon nekoliko minuta javljaju prateći simptomi u vidu glavobolje, vrtoglavice, ubrzanog rada srca, otežanog disanja i povraćanja. Zubi poskoka mogu biti dugi i do 1 cm što omogućava zmiji da efikasno ubrizga otrov u dublje delove tkiva i mišiće, što doprinosi bržem širenju otrova kroz organizam. Zato je važno da se protiv-otrov dobije u što je moguće kraćem roku. Ujed poskoka je često smrtonosan, a kod starijih osoba i dece, smrt je gotovo zagarantovana u slučaju nepravovremeno pružene pomoći.

Spoljašnje veze[uredi]