Vozilo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Automobili su među najviše korištenim vozilima na mašinski pogon.

Rečju vozilo označavamo podskup saobraćajnih mašina, odnosno prevoznih sredstava, koja se vožnjom, tj. kotrljanjem točkova ili pomeranjem gusenica (koje su ipak pričvršćene za točkove vozila, koji se po njima kotrljaju).[1] Praktično sva vozila su primarno namenjena za prevoz ljudi, životinja ili tereta (uklj. specijalne terete) sa jednom mesta na zemljinoj površini na drugo. To znači, da se kretanje vozila odvija pre svega po zemljinoj površini (i to uklj. sve neravnine terena), u slučaju vijadukata i tunela na manjoj visini iznad, odnosno dubini ispod površine zemlje ili kod vodotokova i vodenih površina, gde se vozila kreću iznad nivoa vode i to ili po specijalnim građevinskim objektima (najčešće po mostovima ili po vrhovima brana), ili ispod površine vode (u slučaju specijalnij tunela).

Tokom istorije razvijena su mnoga vozila, raznih tipova, veličina, namena i funkcija. Od jednostavnih kolica sa jednim točkom a kolica koje su vukli ljudi ili životinje, preko kočije, i dr. zaprega, bicikala, trotineta, tricikala sve do današnjih modernih tansportnih sredstava pokretanih motorima (obično SUS motorima ili elektromotorima), nekada i turbinom. Kopnena vozila se klasifikuju po tome šta se koristi za upravljanje i kao pogonska sila koja deluje na tlo: vozila na točkovima, gusenicama, šinama ili skijama. ISO 3833-1977 je standard, koji se međunarodno koristi u zakonodavstvu pri definisanju tipova drumskih vozila, i niz termina i definicija.[2]

Tipovi vozila[uredi | uredi izvor]

Tricikl – drumsko vozilo bez motora
Najčešći model vozila na svetu, bicikl tipa Leteći golub. (2011)
Raspodela najčešćih vozila ikad napravljenih, sa ukupnim brojem prikazanim veličinom pravougaonika, a tip/model je dat oznakom i razlikom u boji. Avioni, helikopteri i komercijalni vazduhoplovi sa fiksnim krilima su vidljivi u donjem desnom uglju pri maksimalnom zumiranju.

U svetu postoji više od milijardu bicikala.[3] Godine 2002 bilo je prema nekim procenama 590 miliona automobila i 205 miliona motorcikala u upotrebi širom sveta.[4][5] Najmanje 500 miliona kineskih bicikala tipa Leteći golub je proizvedeno, što premašuje bilo koji drugi pojedinačni model vozila.[6][7] Većina proizvedenih modela motornih vozila su Honda Super Cub motorcikli, kojih je bilo više od 60 miliona 2008. godine.[8][9] Najviše proizvođeni model automobila je bila Tojota korola, sa preko 35 miliona jedinica napravljenih do 2010. godine.[10][11] Najzastupljeniji avion fiksnih krila je bila Cesna 172, sa oko 44.000 primeraka napravljenih do 2017. godine.[12][13] Sovjetski Mil Mi-8, sa 17.000 jedinica, je najviše proizvođeni helikopter.[14] Najzastupljeniji komercijalni mlazni avion je Boing 737, sa oko 10.000 jedinica 2018. godine.[15][16][17]

Šinska vozila[uredi | uredi izvor]

Šinska vozila se delimo na

Drumska i terenska vozila[uredi | uredi izvor]

Prema načinu ostvarivanja kontakta sa tlom, vozila možemo podeliti na:

Za vozila se obično ne smatraju klizaljke, koturaljke i roleri, skije i skejtborad. Karakter vozila međutim imaju razni transportni objekti, na primer kolica za kupovinu.

Vozila na žičarama[uredi | uredi izvor]

Vozilo kao faktor bezbednosti saobraćaja[uredi | uredi izvor]

Vozilo je jedan od osnovnih faktora bezbednosti u saobraćaju. Udeo ovog faktora bezbednosti u saobraćaju nije mali, a stalna tendencija porasta broja vozila ukazuje na njegov još veći značaj, i istovremeno obavezu da se ovom faktoru pokloni jos veća pažnja. Postoje osnovne mere bezbednosti u pogledu kretanja motornih vozila na putevima i sastoje se u obavezi vozača i drugih lica odgovornih za tehničku ispravnost vozila na putevima da ne smeju upravljati vozilom, niti narediti drugom licu da to učini, koje nije tehnički ispravno ili koje ne ispunjava uslove propisane za saobraćaj takvog vozila. Vozač ne sme upravljati vozilom na putu ako ono nije snadbeveno propisanim uređajima i opremom ili ako su ti uređaji ili oprema u neispravnom stanju. Motorna ili priključna vozila koja se serijski ili pojedinačno proizvode, odnosno prepravljaju, podvrgnuta su ispitivanju i za njih se izdaje odobrenje za puštanje u saobraćaj-atest. Vozilo se ne sme opterećivati preko svoje dozvoljene nosivosti. Teret na vozilu je smešten i pričvršćen tako da ne smeta vozaču, da ne ugrožava lica koja se prevoze i druge učesnike u saobraćaju, i da ne umanjuju u znatnoj meri stabilnost vozila, da ne zaklanja svetlosne uređaje i oznake na vozilu. Teret koji prelazi dužinu, širinu ili visinu vozila obeležen je da bi se obezbedili drugi učesnici u saobraćaju. Ako je vozilo usled kvara ili saobraćajne nezgode,onesposobljeno za dalje kretanje, vozač je dužan da vozilo ukloni sa kolovoza što pre.[18]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Slovenski izdubljeni čamac iz 10. veka
  • Najstariji brodovi koji su pronađeni pomoću arheoloških eskavacija su kanui izdubljeni u stablu, pri čemu je najstariji kanu iz Pese koji je pronađen u Holandiji. Za njega je ugljeničnim datiranjem utvrđeno da potiče iz perioda 8040 - 7510 pne, te je 9.500–10.000 godina star,[19][20][21][22]
  • 7.000 godna star morski čamac napravljen od trske i katrana je nađen u Kuvajtu.[23]
  • Brodovi su korišteni između 4000 -3000 pne u Sumeru,[24] antičkom Egiptu[25] i na Indijskom okeanu.[24]
  • Postoji evidencija da su kamile vukle vozila na točkovima u periodu 4000–3000 pne.[26]
  • Najranija evidencija postojanja šinskog puta, prethodnika železnice, nađenog do sada je 6 do 85 km dug vagonski put Diolk, kojim su transportovani brodovi preko Korintske prevlake u Grčkoj od oko 600. pne.[27][28] Vozila na točkovima koja su vukli ljudi i životinje išla su preko žlebova u krečnjaku, koji je pružao vid staze, čime se sprečavalo da vagoni odstupe od željene rute.[28]
  • Godine 200, Ma Đuen je izradio južno-usmerene dvokolice, vozilo sa jednom ranom formom sistema za navođenje.[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Halsey, William D. (Editorial Director): MacMillan Contemporary Dictionary, page 1106. . MacMillan Publishing. 1979. ISBN 978-0-02-080780-3. 
  2. ^ ISO 3833:1977 Road vehicles – Types – Terms and definitions Webstore.anis.org
  3. ^ Bicycles, Worldometers 
  4. ^ „Passenger Cars; Map No. 31”. Worldmapper: The world as you've never seen it before. 2002. Архивирано из оригинала 12. 11. 2017. г. Приступљено 23. 3. 2019. 
  5. ^ „Mopeds And Motorcycles Map No. 32”. Worldmapper: The world as you've never seen it before. 2002. Архивирано из оригинала 20. 3. 2018. г. Приступљено 23. 3. 2019. 
  6. ^ Koeppel, Dan (January—February 2007), „Flight of the Pigeon”, Bicycling, Rodale, Inc., св. 48 бр. 1, стр. 60—66, ISSN 0006-2073, Приступљено 28. 1. 2012  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ Newson, Alex (2013), Fifty Bicycles That Changed the World: Design Museum Fifty, Octopus Books, стр. 40, ISBN 9781840916508 
  8. ^ Squatriglia, Chuck (23. 5. 2008), „Honda Sells Its 60 Millionth – Yes, Millionth – Super Cub”, Wired, Приступљено 31. 10. 2010 
  9. ^ „That's 2.5 billion cc!”, American Motorcyclist, Westerville, Ohio: American Motorcyclist Association, стр. 24, maj 2006, ISSN 0277-9358, Приступљено 31. 10. 2010 
  10. ^ Toyota ponders recall of world's best-selling car, Australian Broadcasting Corporation News Online, 18. 2. 2010 
  11. ^ 24/7 Wall St. (26. 1. 2012), The Best-Selling Cars of All Time, Fox Business, Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г., Приступљено 13. 6. 2017 
  12. ^ Smith, Oliver (13. 12. 2010), „Introducing the most popular plane ever built”, The Telegraph 
  13. ^ Niles, Russ (4. 10. 2007). „Cessna to Offer Diesel Skyhawk”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2007. 
  14. ^ Pike, John. „Mi-8 HIP (MIL)”. Приступљено 24. 12. 2014. 
  15. ^ Assis, Claudia (27. 7. 2016), „The best-selling airplane of all time may not be No. 1 for much longer”, Marketwatch 
  16. ^ Kingsley-Jones, Max. "6,000 and counting for Boeing’s popular little twinjet." Flight International, Reed Business Information, 22 April 2009. Retrieved: 22 April 2009.
  17. ^ Max Kingsley-Jones (13. 3. 2018). „How Boeing built 10,000 737s”. Flightglobal. 
  18. ^ Dragač, Radoslav (1996). Vozilo kao faktor bezbednosti saobraćaja (Treće изд.). Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka. стр. 94. 
  19. ^ „Oudste bootje ter wereld kon werkelijk varen”. Leeuwarder Courant (на језику: dutch). ANP. 12. 4. 2001. Приступљено 4. 12. 2011. 
  20. ^ Beuker, J.R. and M.J.L.Th. Niekus (1997). „De Kano Van Pesse - De Bijl Erin”. De Nieuwe Drentse Volksalmanak (на језику: dutch). Приступљено 4. 12. 2011. 
  21. ^
  22. ^ „8,000-year-old dug out canoe on show in Italy”. Stone Pages Archeo News. Приступљено 17. 8. 2008. 
  23. ^ Lawler, Andrew (7. 6. 2002). „Report of Oldest Boat Hints at Early Trade Routes”. Science. 296 (5574): 1791—1792. PMID 12052936. doi:10.1126/science.296.5574.1791. Приступљено 5. 5. 2008. 
  24. ^ а б Denemark 2000, page 208
  25. ^
  26. ^ „DSC.discovery.com”. DSC.discovery.com. 26. 6. 2009. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 8. 1. 2013. 
  27. ^
    • Verdelis, Nikolaos: "Le diolkos de L'Isthme", Bulletin de Correspondance Hellénique, Vol. 81 (1957), pp. 526–529 (526)
    • Cook, R. M.: "Archaic Greek Trade: Three Conjectures 1. The Diolkos", The Journal of Hellenic Studies, Vol. 99 (1979), pp. 152–155 (152)
    • Drijvers, J.W.: "Strabo VIII 2,1 (C335): Porthmeia and the Diolkos", Mnemosyne, Vol. 45 (1992), pp. 75–76 (75)
    • Raepsaet, G. & Tolley, M.: "Le Diolkos de l'Isthme à Corinthe: son tracé, son fonctionnement", Bulletin de Correspondance Hellénique, Vol. 117 (1993), pp. 233–261 (256)
  28. ^ а б Lewis, M. J. T. (2001). „Railways in the Greek and Roman world” (PDF). Ур.: Guy, A.; Rees, J. Early Railways. A Selection of Papers from the First International Early Railways Conference. 11. University of Hull. стр. 8—19. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. 
  29. ^ „200 AD – MA JUN”. B4 Network. Архивирано из оригинала 26. 12. 2011. г. Приступљено 21. 7. 2011. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Vozilo на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vozilo&oldid=25319427”