ZX Spectrum
ZX Spectrum je računar koji je napravila firma Sinclair Research Ltd. u Ujedinjenom Kraljevstvu 1982. godine. Prvi naziv je glasio ZX82, međutim kasnije mu je ime promenjeno u ZX Spectrum, što se odnosilo na njegove sposobnosti prikazivanja boja na ekranu, za razliku od njegovog prethodnika, ZX81.
ZX Spectrum je prvi komercijalni računar za kućnu upotrebu na britanskom tržištu, kao što je to bio Commodore 64 na američkom tržištu, i uopšte mu je predstavljao glavnog konkurenta na tržištu računara osamdesetih.
Hardver[uredi | uredi izvor]
Spektrumov hardver je dizajnirao Ričard Altvaser iz kompanije Sinclair research. Za spoljašnji izgled je bio zadužen dizajner Rik Dikinson. Pokretao ga je procesor Zilog Z80 brzine 3.5 Mhz. Prvi model je pravljen u dve verzije, sa 16 ili 48 kb RAM memorije. Obe su imale po 16 kb ROM memorije.
Spektrum je imao video izlaz preko koga se povezivao sa standardnim televizorom. Tekst se prikazivao u 32 vrste i 24 reda. Korišćen je Spektrumov skup znakova, a postojala je i mogućnost za izbor do 8 boja teksta, kao i za odabir posvetljavanja teksta u dva nivoa. Rezolucija ekrana je bila 256h192 piksela. Spektrum je imao poseban način rada sa bojama. On je, da bi sačuvao memoriju, boje čuvao odvojeno od mreže piksela - svaki deo ekrana veličine 8h8 piksela imao je jedinstveno određenu boje ispisa i pozadine (16 za jedno, 16 za drugo, što se smeštalo u jedan bajt), što se nazivalo „atributom“. Međutim, ovo nije predstavljalo najsrećnije rešenje, jer je dolazilo do jakog mešanja boja, naročito u video-igrama.
Spektrumov zvuk se reprodukovao preko ugrađenog zvučnika, koji je imao jedan kanal sa deset oktava i tonova (iz bejzika). Zapravo, elektronika koja je pokretala zvučnik je mogla da odašilje samo pravougaone zvučne signale, a zvučnik je imao izvesnu inerciju, što je kasnije korišćeno i za dobijanje semplovanih zvukova. Računar je imao i mogućnost povezivanja sa kasetofonom i posebnim uređajem zvanim „mikrodrajv“ radi čuvanja podataka na običnim audio-kasetama (odnosno posebnim kaseticama za mikrodrajv).
Operativni sistem je napisao Stiv Vikers koji je radio za firmu Nine Tiles Ltd, koja je razvila posebnu verziju programskog jezika bejzik za Spektrum. Tastatura je imala predefinisane komande za programiranje, pa tako npr. kad se pritisne taster G, na ekranu se ispiše komanda GO TO. Gumena tastatura nije bila popularna među korisnicima, pa su napredniji korisnici kupovali tzv. „profesionalne“ tastature koje su pravili drugi proizvođači. U SFRJ su takve tastature pravile dve firme, što dovoljno govori o popularnosti tog računara. Kasnije je, sa pojavom Spektruma plus, guma izašla iz upotrebe, ali je ispod plastičnih tastera i dalje bila kontaktna folija, koja je zapravo i zadavala probleme u radu.
Na tržište je pušteno nekoliko modela Spektrum računara:
- ZX Spectrum 16k
- ZX Spectrum 48k
- ZX Spectrum+
- ZX Spectrum 128
- ZX Spectrum+2 Amstrad
- ZX Spectrum +3
- ZX Spectrum +2A
Klonovi[uredi | uredi izvor]
Pored zvaničnih modela, na tržištu su se pojavile mnoge kopije sa sličnim dizajnom kao Spektrum. Firma Sinclair research je ovlastila američku korporaciju Timex da proizvodi Spektrum računare pod svojim imenom. Timex je na tržište izbacio poboljšanu verziju Spektruma koja je nosila ime Timex Sinclair 2068. Ova mašina i njen softver nije bila potpuno kompatibilna sa originalnim Spektrumom. Međutim neka od ovih poboljšanja je firma Sinclair prihvatila za svoje nove projekte. Projekat Pandora je zamišljen kao prenosna varijanta Spektruma. On je trebalo da ima visoku ekransku rezoluciju kao i model Timex Sinclair 2068. Pandora je trebalo da ima ravan ekran i uređaj diska. Ovaj prenosni računar je trebalo da bude Spektrumov model predviđen za poslovnu upotrebu, ali je Alan Šugar kupio deo kompanije koji se bavio izradom novih modela, i ubrzo odbacio ceo projekat kao neisplativ.
Napravljene su i mnoge nezvanične kopije Spektruma, naročito u držvama tadašnjeg istočnog bloka i Južne Amerike. Model Microdigital TK 90X je bio vrlo rasprostranjen u Brazilu i Argentini. U Rusiji su kopije Spektruma sastavljali razni amateri i prodavali ih preko oglasa ili na ulici. Napravljeno je oko 50 ovakvih nezvaničnih kopija samo u Rusiji. Neke od njih se još uvek proizvode, kao na primer ATM Turbo i Sprinter.
U Indiji je 1986. firma Decibells Electronics na tržište pustila licenciranu verziju Spektruma, koja je nosila naziv db Spectrum+, i do 1990. je prodato oko stotinak hiljada.
Periferijski uređaji[uredi | uredi izvor]
Nekoliko periferijskih uređaja za Spektrum je napravljeno već na početku od strane samog Sinklera. Štampač je već bio dostupan, kao i još neki dodaci koji su se ticali kompatibilnosti sa drugim modelima. Uređaj ZX Interface 1 je donosio razne dodatke: 8 KB dodatne ROM memorije, RS 232 serijski port, LAN interfejs, i mogućnost priključivanja do osam mikrodrajvova. Mikrodrajvovi su služili kao dodatne memorijske jedinice, a kao medijum su koristili kasete sa trakom. Bili su prilično nepouzdani ali su imali veliku brzinu rada. Kasnije su korišćeni za model Sinclair QL. Sinclair je u prodaju kasnije pustio ZX Interface 2 sa dva porta za komandnu palicu i portom za dodatnu ROM memoriju.
Bilo je takođe mnogo dodataka koje su napravile druge firme. Najpoznatiji su Kempston interfejs za komandnu palicu, Morex Peripherals Electronics RS 232 Interface, Currah Microspeech unit (služi za sintetizovanje govora), Videoface digitajzer za digitalnu obradu analognog video-signala, dodatna RAM memorija, paralelni (Centronix) interfejs za povezivanje štampača itd.
Postojale su i mnoge varijante disk drajvova. Najpopularniji je bio Floppy disk system. Na disketama su podaci mogli trajno da se čuvaju i da se ponovo učitaju u potpuno istom stanju. Ovaj sistem je bio potpuno kompatibilan sa mikrodrajvom što je olakšalo upotrebu softvera.
Tokom sredine osamdesetih, firma Micronet800 je pokrenula uslugu koja je omogućila vlasnicima Spektruma (kao i drugih osmobitnih računara toga vremena) da se povežu u mrežu. Ova mreža je imala neke sličnosti sa Internetom, ali se plaćala.
Softver[uredi | uredi izvor]
Zx Spectrum je uživao veliku popularnost, pre svega zbog lakoće korišćenja i programiranja. Bio je popularan najviše kao igračka platforma, za koju je napravljeno oko 14.000 naslova. Takođe je napravljeno mnogo programa različite namene. Softver se distribuirao na nekoliko različitih načina. Glavni način je bio snimak na audio-kasetama. Kasetofon je bio podrazumevani uređaj za skladištenje softvera, mada (za razliku od npr. Komodora 64, Sinkler nije prodavao „specijalne“ kasetofone - tek je od pojave Spektruma +2 kasetofon postao sastavni deo računara). Kasete su imale nekoliko ozbiljnih mana: lako su se presnimavale, što je dovelo do procvata piraterije (naročito u SFRJ i zemljama istočnog bloka); snimak nije bio uvek pouzdan; bile su spore (za prosečnu video-igru je trebalo oko 5 minuta); snimak je mogao biti nečitljiv, što je zavisilo od ugla i čistoće glave kasetofona, ili oštećen tokom korišćenja ukoliko dođe do relativno česte pojave da se traka „umrsi“.
Drugi način skladištenja je pomoću mikrodrajvova. Mikrodrajv je bio popularan zbog svoje niske cene, ali njegov medijum je bio veoma skup za proizvodnju, a nije imao ni neki naročit kapacitet. Po konstrukciji je bio vrlo sličan audio-kaseti.
Još jedan od načina distribucije softvera je bio preko štampanih medija, gde su programskim jezikom Basic bile zapisane komande koje su čitaoci ručno unosili u računar da bi pokrenuli neki program. U prvim danima računarskih časopisa, njihov obavezni sastavni deo su bile stranice sa tzv. „listinzima“ programa koje su čitaoci mogli da unesu i koriste.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Najkompletniji sajt o Spektrumu — na sajtu možete pronaći emulatore Spektruma, programe, igre, hardverske dodatke, uputstva, savete
