Ed (slovo)
| Slovo latinice | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| |||||
| Veliko: U+00D0 | |||||
| Malo: U+00F0 | |||||
| Srpska latinica | |||||
| A | B | C | Č | Ć | D |
| Dž | Đ | E | F | G | H |
| I | J | K | L | Lj | M |
| N | Nj | O | P | R | S |
| Š | T | U | V | Z | Ž |
| Ostala slova latinice | |||||
| Q | W | X | Y | ||
| Slova sa dijakriticima | |||||
| À | Á | Â | Ã | Ä | Å |
| Æ | Ā | Ă | Ą | Ȧ | Ƀ |
| Ɓ | Ç | Ĉ | Ð, ð | Ď | È |
| É | Ê | Ë | Ė | Ę | Ě |
| Ə | Ĝ | Ğ | Ġ | Ģ | Ĥ |
| Ħ | Ì | Í | Î | Ï | Į |
| İ, і | I, ı | Ĵ | Ķ | Ḱ | Ⱪ |
| Ļ | Ł | Ľ | Ĺ | Ñ | Ń |
| Ņ | Ň | Ŋ | Ò | Ó | Ô |
| Õ | Ö | Ø | Ő | Œ | Ō |
| Ŕ | Ř | Ś | Ŝ | Ş | Ș |
| ẞ | Ť | Ț | Þ | Ù | Ú |
| Û | Ü | Ŭ | Ů | Ų | Ű |
| Ŵ | Ẃ | Ý | Ŷ | Ÿ | Ź |
| Ż | Ẑ | ||||
| Slova latinice | |||||
| Digrafi latinice | |||||
Ed (/eð/, veliko slovo: Ð, malo slovo: ð; takođe se piše eth, edh, ili eð) slovo je koje se koristi u staroengleskom, srednjoengleskom, islandskom, ferjarskom (u kojem se zove edd) i elfdalijskom jeziku. Takođe se koristilo u Skandinaviji tokom srednjeg veka, ali je kasnije zamenjeno sa dh, kasnije d. Često se preslovljava kao d. Malo slovo ð usvojeno je da predstavlja zvučni zubni frikativ u Međunarodnoj fonetskoj abecedi.
Za razliku od runskog slova þ, ð je modifikovano latinično slovo. ð nije pronađen u najranijim zapisima staroengleskog jezika. Studija merkijevih kraljevskih diploma otkrila je da je ð (kao i đ) počelo da se pojavljuje u ranom VIII veku, a ð je postala favorizovana varijanta od 780-ih.[1] Drugi izvor kaže da je slovo „izvedeno iz irskog pisanja”.[2]
Malo slovo je zadržalo zakrivljeni oblik slova d srednjovekovnih pisara, za razliku od d. ð se koristilo tokom anglosaksonske ere, ali je postepeno prestalo da se koristi u srednjoengleskom jeziku, a praktično je izašlo iz upotrebe do godine 1300;[3] þ je preživelo duže, ali je na kraju zamenjeno digrafom th.
U islandskom jeziku, ð predstavlja zvučni zubni frikativ [ð], koji se izgovara kao th u engleskom that, ali se nikada ne pojavljuje na početku reči, gde se umesto njega koristi þ. Slovo kad stoji samo za sebe (i pre reči koje počinju sa suglasnikom bez glasa), izgovara se kao [ɛθ̠], dakle, bezvučni zubni frikativ.
U ferjarskom jeziku ð nije dodeljeno nikakvoj konketnoj fonemi i javlja se uglavnom iz etimoloških razloga; međutim, to pokazuje gde je većina ferjarskih klizanja; kada se ð pojavljuje ispred r, u nekim rečima izgovara se [ɡ]. U islandskoj i ferjarskoj abecedi ð ide posle d.
Ð se takođe koristilo u pisanom velškom za predstavljanje glasa /ð/, koji je obično predstavljen kao dd.[4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Shaw, Philip (2013). „Adapting the Roman alphabet for writing Old English: evidence from coin epigraphy and single-sheet charters”. Early Medieval Europe. 21 (2): 115—139. doi:10.1111/emed.12012.
- ^ Freeborn, Dennis (1992). From Old English to Standard English. London: Macmillan. str. 24. ISBN 978-0-7766-0469-5.
- ^ David Wilton (30. 9. 2007). „Old English Alphabet”. Word origins. Arhivirano iz originala 31. 12. 2013. g. Pristupljeno 22. 8. 2010.
- ^ Testament Newydd (1567) [The 1567 New Testament].
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4.
- Pétursson, Magnus (1971), „Étude de la réalisation des consonnes islandaises þ, ð, s, dans la prononciation d'un sujet islandais à partir de la radiocinématographie” [Study of the realisation of Icelandic consonants þ, ð, s, in the pronunciation of an Icelandic subject from radiocinematography], Phonetica, 33 (4): 203—216, doi:10.1159/000259344
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Thorn and eth: how to get them right”, Operinan, Briem, Arhivirano iz originala 26. 07. 2019. g., Pristupljeno 31. 07. 2019
- „Älvdalsk ortografi”, Förslag till en enhetlig stavning för älvdalska (PDF) (na jeziku: Swedish), 2007, Arhivirano iz originala 6. 2. 2007. g..