Bob Marli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Bob Marli
Marli (1976)
Lični podaci
Puno imeRobert Nesta Marli
Druga imena
  • Skip
  • Tuf Gong
Datum rođenja(1945-02-06)6. februar 1945.
Mesto rođenjaNajn majl, Jamajka
Datum smrti11. maj 1981.(1981-05-11) (36 god.)
Mesto smrtiMajami, SAD
Zanimanje
  • pevač
  • muzičar
  • tekstopisac
Porodica
SupružnikRita Marli (v. 1966)
Deca11
Muzički rad
Aktivni period1962—1980.
Žanr
Instrumenti
  • vokal
  • gitara
Izdavačke kuće
  • Beverley's
  • Studio One
  • JAD
  • Wail'n Soul'm
  • Upsetter
  • Tuff Gong
  • Island
Bivši član grupeThe Wailers
Ostalo
Veb-sajtbobmarley.com

Robert Nesta Marli (engl. Robert Nesta Marley; Najn majl, 6. februar 1945 — Majami, 11. maj 1981), poznatiji kao Bob Marli (engl. Bob Marley), bio je jamajkanski rege pevač, gitarista i tekstopisac. Najpoznatiji je izvođač rege muzike i čuven je po popularizaciji ovog muzičkog žanra van granica Jamajke.[2][3] Marlijev doprinos muzici povećao je vidljivost jamajkanske muzike širom sveta i učinio ga globalnom figurom popularne kulture do danas.[4][5]

Tokom svoje karijere, Marli je postao poznat kao Rastafari ikona, a svojoj muzici je dao osećaj duhovnosti.[6] Takođe se smatra globalnim simbolom jamajkanske muzike, kulture i identiteta. Bio je kontroverzan u svojoj otvorenoj podršci demokratskim društvenim reformama. Godine 1976. Marli je preživeo pokušaj atentata u svojoj kući, za koji se smatralo da je politički motivisan.[7] Takođe je podržao legalizaciju marihuane i zalagao se za panafrički duh.[8] Godine 1977. dijagnostikovan mu je akralni lentiginozni melanom. Preminuo je od posledica bolesti 1981, ubrzo nakon krštenja u Etipskoj orijentalno-pravoslavnoj crkvi.

Detinjstvo, mladost i karijera[uredi | uredi izvor]

Ubrzo posle Bobovog rođenja otac napušta majku, ali je nastavio da finansijski pomaže porodicu i povremeno posećuje sina. U kasnim pedesetim je bilo veoma teško naći posao na Jamajci, tako da se Bob sa majkom iz Svete Ane seli u Trenčtaun u potrazi za poslom.

U velikom gradu Bob je mogao mnogo više da sluša muziku koju je voleo, kao što je ona koju izvode Fats Domino i Rej Čarls. Dosta vremena provodi sa svojim drugom Nevilom Livingstonom, zvanim Bani, sa kojim odlazi i na časove muzike kod poznatog jamajkanskog pevača Džoa Higsa. Tu upoznaju i Pitera Mekintoša. U to vreme je počela ekspanzija jamajkanske muzike kroz Ska scenu. Kada je napunio 16 godina Bob počinje da radi na ostvarenju svog sna da postane muzičar. Muzika je mnogim mladima na Jamajci bila beg iz siromaštva. Jedan od takvih klinaca bio je i Džimi Klif, koji je sa 14 godina već snimio par hitova. Džimi je upoznao Boba sa Leslijem Kongom, lokalnim muzičkim producentom i posle uspešne audicije, Bob snima svoj prvi singl "Judge Not". Nažalost, ni "Judge Not", ni singl iz 1962. "One More Cup of Coffee" nisu postigli uspeh kod publike, tako da Bob ubrzo napušta Konga, jer je ovaj odbio da ga isplati.

Muzička karijera[uredi | uredi izvor]

Zvezda Boba Marlija na Holivudskoj stazi slavnih

Naredne godine Bob, Banij i još par prijatelja osnivaju grupu Vejlin Vejlers. Nakon lošeg početka i napuštanja nekih članova benda upoznaju Klemeta Doda, producenta muzičke kuće Kohkoun, za koga snimaju singl „Simer daun“, koji dosta dobro prolazi na Jamajci. U Vejlin Vejlersima su tad bili Bob, Bani i Piter Toš, koji stiču lokalnu popularnost. Njihova publika sve više raste i oni snimaju još par pesama, kao što su "It Hurts to Be Alone" i „Rul d Roudi“. Bob je uskoro preuzeo ulogu lidera, kao glavni pisac tekstova i muzike.

Dana 10. februara 1966, Bob se oženio svojom devojkom Ritom Anderson. Sledećeg dana Bob odlazi u SAD, da poseti svoju majku. Po njegovom povratku muzika Vejlin Vejlersa je evoluirala u Rok Stedi. To dovodi do sukoba sa njihovom diskografskom kućom, koja je htela Ska bend. Zato Napuštaju Kohkoun i osnivaju svoju diskografsku kuću Vejl n Soul. Takođe menjaju i ime iz Vejlin Vejlers u Vejlers. Ovo se podudarilo sa rođenjem Bobovog prvog deteta Sidele. Za sopstvenu kuću izdaju par singlova, „Bend daun lou“ i „Melou mud“, pre nego što je propala. Ovo je dosta loše uticalo na bend i tek pošto su upoznali Lija Perija uspevaju da ponovo počnu sa radom. Uz njegovu pomoć snimaju pesme kao što su „Dapi konkverer“, „Soul rebel“, "400 godina“ i „Smol eks“. 1970. bendu se priključuju Aston i Čarlton Beret. Bend napušta Peri, a ne želeći da prihvati njegovo preveliko mešanje u njihov rad, i osniva drugu, uspešniju izdavačku kuću Taf Gong, po Bobovom nadimku. Bob ubrzo odlazi sa Džonijem Nešom u London, gde snima „Rege on Brodvej“ za CBS. I ostatak benda dolazi u London da potpomogne promociju singla, ali ubrzo ostaju bez para. Bob odlazi do Krisa Blekvela, vlasnika Ajland rekordsa i uspeva da ga ubedi da potpišu ugovor za album, za koji je trebalo da dobiju predujam od 8.000 funti, dovoljno da se vrate kući. To je bio prvi put da jedan rege bend izda album, rege muzičari su do tada izdavali samo singlove i kompilacijske albume. Album se zvao „Ket a fajer“ i postigao je priličan uspeh.

U proleće 1973. Vejlersi odlaze na turneju u Englesku, nakon koje ih napušta Bani, koga zamenjuje Džo Higs. Vejlersi odlaze na turneju u Ameriku gde je trebalo da nastupaju kao predgrupa bendu Slaj end d femili stoun, ali su posle samo par nastupa otpušteni jer su postali popularniji od benda koji je trebalo da najave. Takođe su uradili i par koncerata sa Brusom Springstinom, i snimili živi nastup za radio KSAN-FM.

Godine 1973, Vejlersi izdaju i drugi album „Burnin' ", sa klasicima kao što su I Shot The Sheriff i Get Up, Stand Up. Njihova popularnost je još više porasla kad je Erik Klepton obradio pesmu I Shot The Sheriff.

Godine 1975, objavljuju treći album „Neti Dred"(Natty Dread), sa pesmama No Woman, No Cry i „Revolušn“. Na drugoj strani Bani i Piter Toš napuštaju bend zbog solo karijere, zbog čega bend ponovo menja ime u Bob Marli end d Vejlers. Rupu koja je nastala odlaskom dva člana popunjava trio pratećih vokala Aj-Tris (Rita Marli, Džudi Mouvats i Marsija Gritits). Tog leta bend započinje i evropsku turneju. Ovi koncerti su snimani i iskorisceni za „Lajv!" album, na kome se našla i nezaboravna živa verzija pesme No Woman, No Cry, koja postaje svetski hit. Originalni Vejlersi su poslednji put svirali zajedno na koncertu Stivija Vondera u jamajkanskom institutu za slepe.

Godine 1976, objavljen je album „Rastaman vibrejšn“, koji postiže veliku popularnost. Časopis Rouling stoun ih proglašava bendom godine. Na ovom albumu se nalazi i moćna pesma „Vor“ (rat), pisana po rečima iz govora cara Haila Selasija. 3. decembra 1976. naoružani ljudi upadaju Marlijev dom i pucaju u Boba, Ritu i par prijatelja. Na sreću, niko nije poginuo. Dva dana kasnije grupa je održala nezaboravan nastup na Smajl Džamajka koncertu, nakon čega odlaze na turneju u Englesku gde snimaju album 'Egzodus“.

U to vreme Marli dobija prsten Lava Judejskog, koji je ranije nosio car Haile Selasije i, što je veliko priznanje za njegov rad. Dalja sudbina ovog prstena je misterija, jer je nestao nakon Bobove smrti. Za vreme ove turneje Bob je, igrajući fudbal, povredio palac na nozi, povreda se brzo proširila i u maju je obavešten da ima rak. Rak je bilo moguće odstraniti samo amputacijom, što je Bob odbio, jer se bi to bilo u suprotnosti sa rastafarijanskom verom. Turneja je, naravno otkazana, ali ga bolest nije sprečila da i dalje snima. Tako je 1978. objavljen album „Kaja“, nešto mekšeg zvuka u odnosu na ranije albume. Bob je optužen da se prodao jer su većina pesama pohvale marihuani ili ljubavne pesme.

Godine 1978, Bob se vraća na Jamajku da svira na Van Lav (One Love) koncertu za mir gde je nagovorio predsednika i lidera opozicije da se popnu na binu i rukuju se. 15. juna dobija medalju za mir u Trećem svetu, od Ujedinjenih nacija. Tada je i prvi put posetio Afriku, boraveći u Keniji i Etiopiji. 1980. će prvi put svirati u Africi, na koncertu u Gabonu. Vlada Zimbabvea pozvala ga je da svira na proslavi Dana nezavisnosti, a Bob je kasnije izjavio da je to bila najveća počast u njegovom životu.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Muzej Boba Marlija

Bend je i dalje nastavio neumorno da snima, što je rezultovalo albumima "Babylon by Bus" (živi album), "Survival" (1978) i "Uprising" (1980). Bend je krenuo na turneju u Ameriku, sa Stivi Vonderom, ali je nakon nastupa u Bostonu Bobu je pozlilo i jedva je izdržao koncert u Njujorku. Sledećeg jutra, 21. septembra, srušio se dok je džogirao u parku i odveden je u bolnicu, gde su mu pronašli tumor na mozgu i prognozirali mu još mesec dana života. Iako je Rita zahtevala da se turneja prekine, Bob je odlučio da nastavi. Međutim, nakon koncerta u Pitsburgu, bilo mu je toliko loše da je morao da odustane. Prebačen je u bolnicu u Majamiju, gde se 4. novembra krstio u Etiopskoj orijentalno-pravoslavnoj crkvi,[9] kao Berhane Selasije (Bob je ranije pripadao frakciji 12 Plemena Izraela).

U poslednjem pokušaju da spase život podvrgao se eksperimentalnom lečenju u Nemačkoj, gde je proslavio i svoj poslednji, 36. rođendan. Pošto lečenje nije uspelo, želeo je da se vrati na rodnu Jamajku ali je umro 11. maja 1981. Ceo svet je bio u žalosti a na hiljade ljudi je prisustvovalo njegovoj sahrani 21. maja. Grob Boba Marlija nalazi se u rodnom selu Devet Milja (engl. Nine Mile). Posthumno je odlikovan i jamajkanskim Ordenom časti.

Januara 2005. javljeno je da Rita Marli planira da ekshumira posmrtne ostatke svog muža i da ih sahrani u Šašmanu (Shashamane), Etiopija. U najavi ove odluke, Rita Marli je rekla: „Ceo Bobov život se vrteo oko Afrike, a ne oko Jamajke“. Dosta je otpora ovom predlogu na Jamajci. Rođendanske proslave onoga šta bi bio njegov 60. rođendan, da je još živ su 6. februara održane u Šašmanu po prvi put, umesto kao do tada na Jamajci.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

  • The Wailing Wailers (1965)
  • Soul Rebels (1970)
  • Soul Revolution (1971)
  • The Best of The Wailers (1971)
  • Catch a Fire (1973)
  • Burnin' (1973)
  • Natty Dead (1974)
  • Rastman Vibration (1976)
  • Exodus (1977)
  • Kaya (1978)
  • Survival (1979)
  • Uprising (1980)
  • Confrontation (1983)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Freed, Kenneth (13. 2. 1995). „Bob Marley Festival Spreads Some 'Rastaman Vibration' : Anniversary: Jamaica concert marks the 50th birthday of the late reggae icon and poet-musician.”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 2. 8. 2019. g. Pristupljeno 1. 8. 2019. 
  2. ^ Samuels, A.J. (20. 4. 2012). „Bob Marley: Anatomy of an Icon”. Arhivirano iz originala 31. 5. 2020. g. Pristupljeno 10. 10. 2017. 
  3. ^ „'Marley' – a new view of a cultural icon”. www.youthlinkjamaica.com. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 10. 10. 2017. 
  4. ^ „7 Fascinating Facts About Bob Marley”. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 10. 10. 2017. 
  5. ^ Toynbee, Jason (8. 5. 2013). Bob Marley: Herald of a Postcolonial World. John Wiley & Sons. str. 1969—. ISBN 978-0-7456-5737-0. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 8. 2013. 
  6. ^ Masouri, Jon (11. 11. 2009). Wailing Blues – The Story of Bob Marley's Wailers. Music Sales Group. ISBN 978-0-85712-035-9. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 7. 9. 2013. 
  7. ^ Gane-McCalla, Casey (2016). Inside the CIA's Secret War in Jamaica. Los Angeles, Calif: Over the Edge Books. ISBN 978-1-944082-07-9. OCLC 1105632241. 
  8. ^ Soni, Varun (2. 7. 2010). „Bob Marley's Spiritual Legacy”. huffingtonpost.com. Arhivirano iz originala 2. 10. 2017. g. Pristupljeno 11. 7. 2017. 
  9. ^ Fakti: Bob Marli: Uzeo ime koje znači „Svetlost Svete Trojice“

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gugl Zemlja poveznica[uredi | uredi izvor]

Devet Milja - http://bbs.keyhole.com/ubb/download.php?Number=545426[mrtva veza]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боб_Марли&oldid=27549023”