Dejan Bodiroga

Dejan Bodiroga
Dejan Bodiroga u dresu Lotomatike
Lični podaci
Puno ime	Dejan Bodiroga
Datum rođenja	(1973-03-02)2. mart 1973.
Mesto rođenja	Zrenjanin, SFRJ
Državljanstvo	Srbija
Visina	2,05 m
Informacije o karijeri
NBA draft	1995. / 51. pik, 2. runda
Odabrao: Sakramento kingsi
Pro karijera	1989—2007.
Pozicija	krilo
Seniorska karijera
Godine	Klub
1989—1990. 1990—1992. 1992—1994. 1994—1996. 1996—1998. 1998—2002. 2002—2005. 2005—2007.	Proleter Zadar Trst Olimpija Real Madrid Panatinaikos Barselona Virtus Roma
Reprezentativna karijera
SR Jugoslavija / SCG
Nagrade
MVP Svetskog prvenstva 1998. MVP Grčke lige 1999. Evroliga 2001/02. Top 16 MVP MVP Fajnal-fora Evrolige 2002, 2003. MVP Kupa Španije 2003. MVP Superkupa Španije 2004. 50 osoba koje su najviše doprinele Evroligi Najbolji sportista Jugoslavije 1998, 2002.
Statistika  na basketball-reference.com
Medalje Košarka Olimpijske igre 1996. Atlanta SR Jugoslavija Svetsko prvenstvo 1998. Grčka SR Jugoslavija 2002. SAD SR Jugoslavija Evropsko prvenstvo 1995. Grčka SR Jugoslavija 1997. Španija SR Jugoslavija 1999. Francuska SR Jugoslavija 2001. Turska SR Jugoslavija

Dejan Bodiroga (Zrenjanin, 2. mart 1973) bivši je srpski košarkaš. Mnogi ljubitelji košarke ga smatraju najboljim igračem koji nikada nije igrao u NBA ligi. Sa reprezentacijom SR Jugoslavije Bodiroga je osvojio srebro na Olimpijskim igrama 1996., dva Svetska prvenstva i 3 Evropska prvenstva. Uz Dejana Tomaševića predstavlja najtrofejnijeg košarkaša u reprezentaciji nakon raspada SFRJ. Proglašen je najkorisnijim igračem svetskog prvenstva u košarci 1998. godine. Dva puta je bio dobitnik zlatne značke Sporta, nagrade za najboljeg sportistu u SR Jugoslaviji. Dejan Bodiroga, zbog liderstva, košarkaške inteligencije i sposobnosti važio je za igrača koji igra na svim pozicijama.

Član je humanitarne organizacije Grupa 7. Od septembra 2022. godine obavlja funkciju predsednika košarkaške Evrolige.

Biografija

Mladost

Dejan Bodiroga je rođen 2. marta 1973. godine u porodici Vase i Milke Bodiroge u Kleku, Zrenjanin. U početku je trenirao fudbal, a košarkom je počeo da se bavi sa 13 godina u košarkaškom klubu Mašinac (Servo Mihalj) pod nadzorom trenera Radeta Prvulova. U prvi tim Mašinca ga je sa 15 godina uveo Miodrag Nikolić, bivši košarkaš OKK Beograda i jugoslovenski reprezentativac.

Zadar

Bodirogina profesionalna karijera je započela kada ga je, sa 17 godina, primetio Krešimir Ćosić na kampu u Puli. Ćosić je ubedio Bodiroginu porodicu da dozvole njihovom sinu da 1989. godine pređe u KK Zadar. Za Zadar nije mogao da igra prve sezone zbog nerešenog statusa sa Vojvodinom, sa kojom je navodno potpisao ugovor. U Zadru je trenirao dva puta dnevno pod palicom Josipa Grdovića, trenera juniorskog tima. Režim treninga se sastojao od jutarnjeg tročasovnog (od 7 do 10) i četvoročasovnog večernjeg treninga (od 8 uveče do ponoći). U to vreme se prvi put pojavio u mlađim selekcijama Jugoslavije. Bio je najmlađi igrač juniorske reprezentacije koja je osvojila peto mesto na Evropskom prvenstvu u Hroningenu, u Holandiji. Ovde je zbog godina malo igrao, ali je na Svetskom juniorskom prvenstvu 1991. godine u Edmontonu bio najkorisniji igrač prvenstva. Jugoslavija je u utakmici za treće mesto poražena od Argentine. Bodiroga je 4. jula iste godine debitovao u porazu seniorske reprezentacije od Španije na Mediteranskim igrama u Atini.

Bodirogina karijera u Zadru je došla do preuranjenog kraja kada je izbio rat u Hrvatskoj. Život u Zadru je postojao nepovoljan za Bodirogu, pa je njegov mentor Ćosić (koji je u to vreme trenirao AEK) organizovao probe u AEK-u i Olimpijakosu. Oba kluba su nudila Bodirogi ugovor pod uslovom da uzme grčko državljanstvo, ali je Bodiroga odbio. Ćosić je onda procenio da je za njega najbolja sredina Trst, čiji je košarkaški tim, u kom su radili Bogdan Tanjević i Aleksandar Nikolić i kog je finansijski podržavao Stefanel, ušao u prvu ligu.

Trst

Bodiroga nije mogao da igra u početku za Stefanel, jer su mesta za strance popunili Leri Midlton i Silvester Grej. Sportski list Gazeta delo sport ga je krajem 1992. godine svrstao na 15. mesto liste najboljih igrača Evrope, zajedno sa Slovencem Jurijem Zdovcem.

Već u svojoj prvoj profesionalnoj sezoni imao je prosek od 21,2 poena. Prvu briljantnu partiju odigrao je 10. januara 1993. godine kada je u meču protiv Benetona 93:77 postigao 32 poena. Stefanel je u Trstu, 1. marta 1993. godine, savladao ekipu Panasonika sa 90:89, a on je postigao 59 poena. Bodiroga je predvodio Trst do doigravanja iz kog ih je izbacio Kantu.

Dejan Bodiroga je imao još jednu odličnu sezonu u Trstu, a ovog puta je Trst stigao do polufinala u kom ih je sa 3-0 savladao Skavolini iz Pezara predvođen Karltonom Majersom. Krajem 1993. godine, na Božićnom turniru u Madridu, proglašen je za najboljeg igrača, a Stefanel je zauzeo treće mesto. Realu je dao 31 poen, reprezentaciji Brazila i Estudijantesu po 21. Trst je stigao i do finala Kupa Radivoja Koraća u kome je poražen od solunskog PAOK-a u kome su igrali Zoran Savić, Volter Beri i Branislav Prelević. Sa ovim se završava Bodirogina karijera u gradu Trst, pošto je ekipa izgubila podršku Stefanela, koji je postao sponzor Olimpije, zbog čega su trener Tanjević i većina igrača Trsta (Gregor Fučka, Alesandro De Pol, Fernando Đentile) prešli u Milano.

Olimpija Milano

Sezona 1994/1995 je išla dobro po Bodirogu. Olimpija je u evropskim takmičenjima stigla do finala Kupa Radivoja Koraća, u kom ih je savladala berlinska Alba Svetislava Pešića, koji će igrati veliku ulogu u kasnijoj Bodiroginoj karijeri. U prvenstvu Italije tim je stigao do polufinala, u kom su poraženi 3:2 od kasnijeg šampiona Baklera, za koji je tada igrao Predrag Danilović.

U leto 1995. godine Bodiroga sa reprezentacijom osvaja Evropsko prvenstvo u košarci 1995. u Atini u jednom od najuzbudljivijih finala u istoriji evropskih prvenstava protiv Litvanije, za koju su igrali Šarunas Marčuljonis, Arvidas Sabonis i Rimas Kurtinaitis. Istog leta Bodirogu su na draftu odabrali Sakramento Kingsi kao 51. pika u drugoj rundi.

Sledeće sezone Olimpija je osvojila Kup Italije, ali je opet put poražena u finalu Kupa Radivoja Koraća od turskog Efes Pilsena. U prvenstvu Italije Bodiroga je postizao prosečno 23,3 poena na 32 utakmice i doveo tim do doigravanja. U polufinalu su se revanširali Bakleru 3:1, a u finalu je poražen Timsistem Saše Đorđevića, Karltona Majersa i Alesandra Frozinija.

Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti Bodiroga je osvojio srebrnu medalju nakon što je SR Jugoslavija 30 minuta mučila Tim snova za koji su igrali Šakil O’Nil, Čarls Barkli, Skoti Pipen, Hakim Olajdžuvon, Dejvid Robinson i drugi.

Real Madrid

Bodiroga je u leto 1996. godine prešao u madridski Real koji je tada trenirao Željko Obradović za milion dolara po sezoni. Sa Realom je stigao do finala doigravanja, ali je Real izgubio u petoj utakmici od svog večitog rivala Barselone, za koji su igrali Đorđević i Arturas Karnišovas. Real je morao da se zadovolji osvajanjem evropskog Kupa pobednika kupova.

Sa reprezentacijom Bodiroga je odbranio zlato na Evropskom prvenstvu 1997. u Barseloni.

Sledeće sezone Real je napustio Željko Obradović i prešao u Beneton. Plej-of se za Bodirogu završio jednu rundu ranije pošto je Real u polufinalu ispao od TDK Manrese. Dejan Bodiroga je proglašen za najkorisnijeg igrača lige u sezoni 1997/1998.

Na Svetskom prvenstvu 1998. u Atini. Bodiroga je osvojio zlatnu medalju. U polufinalnoj utakmici protiv Grčke Bodiroga je igrao pod injekcijama i postigao je 30 poena. U finalu je poražena Rusija 64:62, Bodiroga je proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva, a krajem godine za najboljeg sportistu SR Jugoslavije i najboljeg košarkaša Evrope za 1998. godinu.

Panatinaikos

U leto iste godine Bodiroga je potpisao za grčki Panatinaikos, koji je te sezone osvojio nacionalno prvenstvo nakon 14 godina čekanja, a predsednik tima Pavlos Janakopulos je stvarao tim koji bi bio sposoban da osvoji Evroliga. Bodiroga je bio poslednji deo slagalice koja je već uključivala Dina Rađu, Fragiskosa Alvertisa i trenera Slobodana Subotića. Panatinaikos je uspeo da odbrani prvenstvo, ali nije uspeo da osvoji Evroligu, ali je Dejan Bodiroga proglašen za najboljeg igrača grčkog prvenstva.

Na Evropskom prvenstvu u košarci 1999. u Francuskoj, SR Jugoslavija je osvojila bronzanu medalju, izgubivši u polufinalu od Italije 71:62. Bodiroga je zbog povreda nekoliko igrača igrao plejmejkera veliki deo prvenstva.

Sledeće sezone Panatinaikos, pojačan novim trenerom Željkom Obradovićem i Željkom Rebračom je osvojio prvenstvo Grčke i Evroligu, savladavši u finalu izraelski Makabi Tel Aviv, dok je Bodiroga ponovo uzeo titulu najboljeg igrača grčkog prvenstva.

Na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju je izostao uspeh, pošto je SR Jugoslavija zauzela šesto mesto.

U junu 2001. godine osvojio je treću uzastopnu titulu prvaka Grčke. U sezoni 2000/01 bio je i najprecizniji igrač prvenstva Grčke za dva poena (64,2%).

Uoči Evropskog prvenstva 2001. u Istanbulu Dejan Bodiroga je izabran za kapitena reprezentacije SR Jugoslavije. Na ovom prvenstvu je odigrao svoj 100. meč za nacionalni tim protiv Estonije (86:73). Reprezentacija predvođena selektorom Svetislavom Pešićem je ponovo postala prvak Evrope, savladavši u finalu domaćina Tursku sa 78:69.

Sledeće sezone Panatinaikos je ponovo osvojio Evroligu.

Najveći uspeh u Bodiroginoj karijeri je zlatna medalja na Svetskog prvenstva 2002. u Indijanapolisu. U finalu je Argentina vodila sa 74:66, dva minuta i 17 sekundi pre kraja, a Bodiroga je sam doneo produžetak, postigavši svih devet poena za SR Jugoslaviju poslednja dva minuta.

Te godine dobio je tri priznanja za najkorisnijeg igrača: za finale Svetskog prvenstva, za TOP 16 Evrolige, za finalni turnir Evrolige. Kao najbolji igrač sveta mimo NBA prešao je tog leta u Barselonu.

Barselona

Već u prvoj sezoni u Barseloni, opet pod palicom Svetislava Pešića, je osvojio trostruki trofej: prvenstvo i kup Španije, kao i titula prvaka Evrope na fajnal-foru u Barseloni. U roku od tri meseca poneo je dva trofeja za najkorisnijeg igrača: na finalnim turnirima Kupa Kralja i Evrolige.

Oženio se Ivanom Medić 13. jula 2003. godine. Bodiroga nije igrao za reprezentaciju te godine na Evropskom prvenstvu 2003. u Švedskoj, koja je te godine bila šesta. Leto 2003. godine je bilo prvo leto od 1995. godine da Bodiroga nije bio u reprezentaciji.

Barselona je 2004. godine odbranila titulu prvaka Španije, ali ne i Evrope. Dejan je proglašen za najboljeg igrača španske lige i uvršten je u idealnu petorku Evrolige.

Iste godine je sa reprezentacijom doživeo svoj najveći neuspeh - 11. mesto na Olimpijskim igrama 2004. u Atini.

Lotomatika

U leto 2005. godine Bodiroga se vratio u Italiju, ovaj put u Lotomatiku, opet kod Svetislava Pešića. Na Evropskom prvenstvu 2005. u Srbiji i Crnoj Gori, Bodiroga se oprostio od reprezentacije, nakon poraza 74:71 od Francuske u četvrtfinalu.

Lotomatika je te sezone ispala u osmini finala ULEB kupa, tesno izgubila u finalu Kupa Italije od Napolija i završila na šestom mestu u prvenstvu Italije. Bodiroga je regularni deo sezone završio sa prosekom od 15,7 poena po utakmici.

U prvom kolu doigravanju Lotomatika se suočila sa favorizovanom Sijenom. Nakon poraza u prvoj utakmici, Virtus je pobedio u sledeće tri utakmice, a Bodiroga je na svakoj utakmici postizao najviše poena za svoj tim.

Nakon poraza u polufinalu prvenstva Italije od Montepaskija, Bodiroga je okončao karijeru i prihvatio je ponudu Lotomatike da bude sportski direktor u sledeće tri godine.

Administrativna karijera

Od 14. septembra 2022. postao je predsednik Evrolige, najkvalitetnijeg klupskog košarkaškog takmičenja u Evropi. Na tom mestu je zamenio Đordija Bartomeua, a vršiće i funkciju direktora takmičenja.

Nagrade

• 2002: Nagrada Braća Karić

Uspesi

Klupski

• Olimpija Milano:
  • Prvenstvo Italije (1): 1995/96.
  • Kup Italije (1): 1996.

• Real Madrid:
  • Kup Rajmunda Saporte (1): 1996/97.

• Panatinaikos:
  • Evroliga (2): 1999/00, 2001/02.
  • Prvenstvo Grčke (3): 1998/99, 1999/00, 2000/01.

• Barselona:
  • Evroliga (1): 2002/03.
  • Prvenstvo Španije (2): 2002/03, 2003/04.
  • Kup Španije (1): 2003.
  • Superkup Španije (1): 2004.

Pojedinačni

• Najkorisniji igrač F4 turnira Evrolige (2): 2001/02, 2002/03.
• Idealni tim Evrolige — prva postava (3): 2001/02, 2002/03, 2003/04.
• Najkorisniji igrač Prvenstva Grčke (2): 1998/99, 1999/00.
• Najkorisniji igrač Prvenstva Španije (1): 1997/98.
• Najkorisniji igrač Kupa Španije (1): 2003.
• Najkorisniji igrač Superkupa Španije (1): 2004.
• 50 osoba koje su najviše doprinele Evroligi
• Idealni tim Evrolige - decenija 2001–2010

Spoljašnje veze

• Profil Dejana Bodiroge na interbasket.net
• Voleo bih da živim u Beogradu (intervju, „Politika“ 12. jun 2007)