UEFA Liga šampiona
| UEFA Liga šampiona | |
|---|---|
 Logo Lige šampiona | |
| Osnovano | 1955. (od 1992. u sadašnjem formatu) |
| Regija | Evropa (UEFA) |
| Br. timova | 32 (grupna faza) 80 (ukupno) |
| Kvalifikacije za | UEFA superkup Svetsko klupsko prvenstvo |
| Slična takmičenja | UEFA Liga Evrope UEFA Liga konferencije |
| Trenutni prvak |  Mančester Siti (1. titula) |
| Najuspešniji klub |  Real Madrid (14 titula) |
| Moto | himna UEFA Lige šampiona |
| Veb-sajt | званични веб-сајт |
 UEFA Liga šampiona 2023/24. | |
UEFA Liga šampiona (engl. UEFA Champions League), najjače i najprestižnije evropsko, klupsko fudbalsko takmičenje koje organizuje UEFA i u njemu učestvuju sve njene članice. Do sezone 1991/92. takmičenje se nazivalo Kup evropskih šampiona (engl. Cup of European Champions), Evropski kup šampiona (engl. European Champions Cup; poznata još kao Kup šampiona (engl. Champions Cup)) ili Evropski kup (engl. European Cup), a od sezone 1992/93. deo se igra u grupama i menja naziv u UEFA Liga šampiona.
Pored ovog takmičenja, pod vođstvom UEFA-e igra se još i Liga Evrope (do 2009. Kup UEFA), dok je Kup pobednika kupova UEFA ukinula nakon sezone 1998/99. a Intertoto kup 2008. Od 2021, UEFA je ponovo uvela trećestepeno klupsko takmičenje koje se zove Liga konferencije.
Trenutni šampion UEFA Lige šampiona je Mančester Siti koji je u finalu 10. juna 2023. na stadionu Olimpijski stadion Ataturk u Istanbulu pobedio ekipu Intera i tako osvojio prvu titulu šampiona Evrope.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Evropski kup šampiona (ili skraćeno Evropski kup) nastao je od ideje sportskog urednika francuskog L' Ekipa Gabrijela Anoa koji je predložio stvaranje takmičenja koje bi odlučilo koji je najbolji klub u Evropi. Ideja je nastala kao odgovor na tvrdnje nekih britanskih novinara da je Vulverhempton najbolji klub na svetu jer je pobedio Honved iz Mađarske rezultatom 3:2 na svom terenu 1954. godine.
"Biće bolje da sačekamo da Vulverhempton otputuje u Moskvu ili Budimpeštu da potvrde svoju nepobedivost, a ako su Englezi baš tako uvereni u kvalitet svog fudbala, onda je vreme za turnir", rekao je Ano.
Decembra 1954, Žak Rizvik, Anov kolega izložio je prvi plan projekta u kome je stajalo da će učestvovati 14–16 ekipa, da će se utakmice igrati sredinom nedelje u večernjim satima, što je bilo vrlo neuobičajeno za to vreme, kako bi radnička klasa mogla da stigne da gleda utakmice, a da pravo prenosa imaju televizije koje prate klub iz svoje zemlje kao i najvažnije sportske novine.
Prva zvanična utakmica Kupa šampiona odigrana je 4. septembra 1955. godine, a sastali su se lisabonski Sporting i beogradski Partizan.
U prvoj sezoni takmičenja učestvovalo je 16 ekipa, što prvaka svojih zemalja, što klubova koji su bili u to vreme veoma poštovani od strane UEFE. Kasnije je broj učesnika bio ograničen samo na pobedničke klubove domaćih liga. Ovakav kvalifikacioni sistem bio je aktuelan sve do 1997. Od sezone 1997/98, pravila su promenjena kako bi turnir dobio veću napetost (i dodatni novac sponzora). Klubovi iz najjačih evropskih liga koji nisu bili prvaci države mogli su se kvalifikovati kao drugoplasirani, a kasnije i kao trećeplasirani i četvrtoplasirani u svojoj ligi.
Kvalifikacije[uredi | uredi izvor]
Liga šampiona dostupna je svim državnim prvacima iz država članica UEFA (osim Lihtenštajnu, koji nema vlastitu ligu), te drugoplasiranim, trećeplasiranim i četvrtoplasiranim iz jačih liga.
Broj klubova u Ligi šampiona koji ima jedan savez zavisi o njenom rejtingu na UEFA-inoj listi koeficijenata:
- savezi rangirani 1-4 mesto imaju 4 predstavnika
- savezi rangirani 5-6 mesto imaju 3 predstavnika
- savezi rangirani 7-15 mesta imaju 2 predstavnika
- savezi koje su rangirane ispod 16. mesta imaju jednog predstavnika
Pozicija saveza takođe određuje u koju fazu kvalifikacije idu njeni predstavnici. Na primer, tri najbolje rangirana saveza imaju tri kluba u fazi po grupama i jedan klub u kvalifikacijama gde recimo najniže rangirani savezi imaju samo jednog predstavnika, i to u 1. kolu. Dvanaest najbolje plasiranih saveza imaju bar jednog predstavnika koji direktno ide u fazu po grupama.
Od sezone 2009/10. UEFA je pripremila novi sistem kvalifikacija po kojem 22 ekipe imaju direktno učešće u kvalifikacijama po grupama umesto dosadašnjih 16, dok se preostalih 10 mesta traže kroz dva različita kvalifikaciona pravca. Jedan je rezervisan za neprvake saveza rangiranih od 1. do 15. mesta, tj. ekipe koje su u nacionalnom prvenstvu zauzele mesta odmah ispod direktnih učesnika po grupama. Drugi je rezervisan za prvake saveza rangiranih od 13. mesta naniže. Obe kvalifikaciona pravca igraju se nezavisno jedan od drugog i svaki kao konačne pobednike izdvoje po 5 klubova koji su biti posljednji učesnici kvalifikacija po grupama. Svrha ove ideje je da se prvacima slabijih liga omogući lakši pristup do Lige šampione kroz njihove međusobne utakmice, nego protiv klubova iz jačih evropskih liga koji to nisu učinili kroz domaće prvenstvo.
Dodatno mesto u fazi po grupama rezervisano je za prošlogodišnje prvake, u slučaju da se oni ne kvalifikuju u Ligu šampiona. Ni jedan savez nije limitiran na slanje najviše četiri kluba po sezoni. To znači da prošlogodišnji prvak, ukoliko se ne plasira kao jedan od četiri (ili manje, zavisi od lige) kluba, zauzima mesto četvrtoplasiranog kluba, a njega smešta na 5. mesto, koje ga vodi u Kup UEFA.
Od sezone 2015/16, pobednik Lige Evrope dobija mesto u plej ofu za Ligu šampiona, a ako mesto rezervisano za prošlogodišnjeg prvaka Lige šampiona nije iskorišćeno, osvajač Lige Evrope ulazi direktno u grupnu fazu takmičenja.
Takođe, gledajući sportske kriterijume, svaki klub mora biti licenciran od strane saveza iz kojeg dolazi kako bi učestvovao u Ligi šampiona. Da bi dobio licencu, klub mora zadovoljiti određene infrastrukturne i finansijske uslove.
Kontroverza se dogodila kada se Liverpul, koji je osvojio Ligu šampiona 2004/05, nije uspeo kvalifikovati među četiri najbolja kluba u Premijer ligi. FS Engleske je odlučio da će FK Everton (koji je bio četvrti) uzeti poslednje mesto. UEFA je donela odluku da oba kluba mogu nastupiti u Ligi šampiona. Liverpul je počeo od prvog kola kvalifikacija, a Everton od trećeg. Liverpul je te sezone postao prvi klub, uz slovačku Artmediju, koji se iz prvog kola kvalifikacija kvalifikovao u takmičenje po grupama. Ista stvar je pošla za rukom i BATE Borisovu i Anortozisu u sezoni 2008/09. Liverpul je u sezoni 2004/05. postao i prva klub koji je iz prvog kola kv. došao do nokaut faze Lige šampiona.
Mančester junajted, Barselona, Real Madrid i Porto su klubovi koji je najviše puta učestvovali u takmičenju po grupama, 20 puta.
Sistem takmičenja[uredi | uredi izvor]
Takmičenje počinje sa četiri kola kvalifikacija. Zavisno od koeficijenta lige iz koje dolaze i pozicije koju su ostvarili prethodne sezone klubovi se uključuju u Ligu šampiona u nekom od ova četiri kola kvalifikacija. Klubovi sa većim koeficijentima su nosioci i oni se ne mogu susresti međusobno u okviru jednog kola kvalifikacija. U svakom kolu igraju se po dve utakmice jedna kući i jedna u gostima.
Od sezone 2009/10. počevši od trećeg kola kvalifikacija klubovi su podeljeni na dva dela, jedan za nacionalne prvake i jedan za klubove koji su kvalifikacije obezbedili završivši u nacionalnom prvenstvu od 2-4. mesta, a to je urađeno da bi se nacionalnim prvacima olakšao put do takmičenja po grupama. Isti sistem za prvake i ostale klubove funkcioniše i u poslednjem kolu kvalifikacija, plej ofu, odakle se pobednici pridružuju klubovima koji su se kroz plasman u domaćoj ligi plasirali direktno u grupe Lige šampiona i prošlogodišnjem pobedniku. Klubovi koji su poraženi u trećem kolu kvalifikacija i plej ofu Lige šampiona svoje takmičenje nastavljaju u Ligi Evrope.
Nakon završenih kvalifikacija 32 kluba bivaju podeljena u osam grupa od po četiri ekipe. Igra se mini-liga u kojoj svaki klub sa svakim od tri protivnika igra kući i na strani. Na kraju dva prvoplasirana se plasiraju u osminu finala Lige šampiona, dok trećeplasirani nastavlja takmičenje u Ligi Evrope.
Šesnaest klubova igra dalje u završnici, počevši od osmine finala, pobednici ulaze u četvrtfinale, polufinale i na kraju se dva najbolja sreću u finalu.
Na sve utakmice koje klubovi igraju u kvalifikacijama i završnici, osim finala, odnosi se pravilo gola u gostima, a ako se na taj način ne može odrediti pobednik igraju se produžeci (dva po 15 minuta) te se na kraju izvode penali. UEFA je 24. juna 2021. odobrila predlog za ukidanje pravila gostujućih golova u svim UEFA-inim klupskim takmičenjima od sezone 2021–22. Finale se igra na predodređenom stadionu (ne nužno neutralnom) i igra se samo jedna utakmica.
Izvlačenje parova i grupa je napravljeno tako da se klubovi iz iste zemlje ne mogu sresti pre četvrtfinala.
Sistem takmičenja koji se trenutno koristi je usvojen 2009. godine.
Himna[uredi | uredi izvor]
Himna Lige šampiona je svečana pesma po imenu "Champions League", kompozitora Tonija Britena. Izvodi je Kraljevska filharmonija, a peva hor Akademije Sv. Martina, na tri UEFA-ina službena jezika: engleskom, nemačkom i francuskom jeziku. Himna se izvodi pre početka svake utakmice od plej-of faze pa do finala Lige šampiona. Himna traje oko tri minuta, a zanimljivo je da nikada nije bila puštena u komercijalnu upotrebu.
Finansije[uredi | uredi izvor]
Liga šampiona je visoko profitabilno takmičenje, pogotovo za klubove koji se plasiraju u grupnu fazu. UEFA svim klubovima učesnicima deli deo novca ostvarenog prodajom TV prava i to na sledeći način (sume su u evrima; zaključno sa sezonom 2019/20):[1]
- Preliminarna kvalifikaciona runda: 230.000€
- Prvo kolo kvalifikacija: 280.000€
- Drugo kolo kvalifikacija: 380.000€
- Treće kolo kvalifikacija: 480.000€
- Plej-of:
- Pobednici: dobija onoliko koliko je zagarantovano za učešće u grupnoj fazi LŠ
- Poraženi: 5.000.000€
- Grupna faza: 15.250.000€
- Pobeda u grupnoj fazi: 2.700.000€
- Nerešeno u grupnoj fazi: 900.000€
- Osmina finala: 9.500.000€
- Četvrtfinale: 10.500.000€
- Polufinale: 12.000.000€
- Finale
- Poraženi: 15.000.000€
- Pobednik: 19.000.000€
Pored ovoga, klubovi kroz prodaju karata, dresova i sponzorstva osiguravaju znatna sredstva upravo zahvaljujući igranju u Ligi šampiona.
Sponzori[uredi | uredi izvor]
Kada je novi sistem Lige šampione osnovan 1992. godine, odlučeno je da maksimum osam kompanija može biti sponzor turnira. Sponzorske table mogu se videti oko terena.
Sponzori UEFA Lige šampione za ciklus 2021—2024. su sledeći:[2]
- Expedia Group[3]
- FedEx[4]
- Heineken N.V.[5]
- Heineken (osim u Bosni i Hercegovini, Norveškoj, Francuskoj i Turskoj)
- Heineken Silver
- Heineken (osim u Bosni i Hercegovini, Norveškoj, Francuskoj i Turskoj)
- Just Eat Takeaway[6]
- 10bis (samo u Izraelu)
- Bistro (samo u Slovačkoj)
- Just Eat
- Lieferando (samo u Austriji i Nemačkoj)
- Pyszne (samo u Poljskoj)
- Takeaway (samo u Belgiji, Bugarskoj, Luksemburugu i Rumuniji)
- Thuisbezorgd (samo u Holandiji)
- Mastercard[7]
- PepsiCo[8]
- Sony[9]
- Socios.com[10]
Adidas je sekundarni sponzor i zadužen je za proizvodnju zvanične lopte koja se koristi u takmičenju — Adidas Finale. Macron snabdeva opremu koju nose sudije.[11] Hublot je takođe sekundarni sponzor.[12]
Trofej[uredi | uredi izvor]
Svake godine se pobedniku Lige šampiona dodeljuje trofej Kupa evropskih šampiona, koji se u tom obliku dodeljuje od 1967. godine. Do sezone 2008/09, važilo je da klub koji osvoji Ligu šampiona dobija taj trofej koji se mora vratiti UEFA-i dva meseca pre sledećeg finala. Svaki pobednik je dobijao manju kopiju trofeja u stalno vlasništvo. Klubovi koji su osvojili tri titule prvaka Evrope zaredom ili pet ukupno dobijali su trofej u trajno vlasništvo, a UEFA bi za sledeću sezonu pravila novi. To je uspelo da ostvori pet klubova u istoriji:[13]
- FK Real Madrid, osvajanjem prvih pet takmičenja od 1956. do 1960;
- FK Ajaks Amsterdam, osvojivši tri titule zaredom od 1971. do 1973;
- FK Bajern Minhen, osvojivši tri titule zaredom od 1974. do 1976;
- FK Milan, osvajanjem pete titule 1994;
- FK Liverpul, osvajanjem pete titule 2005.
Od pomenute sezone pa nadalje, zvaničan trofej ostaje sve vreme kod UEFA-e i klubovi dobijaju repliku istog.[13]
Pobednici[uredi | uredi izvor]
| prod. | Produžeci |
|---|---|
| pen. | penali |
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Rekordi i statistike[uredi | uredi izvor]
Uspesi po klubovima[uredi | uredi izvor]
Finale Lige šampiona je najveća i najvažnija utakmica u okviru evropskog klupskog fudbala. Stadion na kojem se finale igra bira se dve sezone pre utakmice od strane UEFA-e.
Prvo finale je odigrano 13. juna 1956. na stadionu Park prinčeva u Parizu. Poslednje finale je odigrano 28. maja 2022. godine na stadionu „Stad de Frans” u Sen Deniju, između Real Madrida i Liverpula. U toj utakmici, pobedio je Real Madrid sa 1 : 0.
Dosad, najviše finala je održano na stadionima Hejsel (do tragedije 29. maja, 1985), starom Vembliju i Prateru (Ernst Hapel), po četiri. Što se tiče gradova, finaliste su najviše puta ugostili Pariz i London, čak pet puta, dok je od država Italija bila domaćin osam puta.
Španski Real Madrid je najviše puta osvojio Ligu šampiona, ukupno 14 titula. Drugi po uspehu je italijanski Milan (7), a iza njega dolaze Liverpul i Bajern Minhen (po 6), Barselona (5) i Ajaks (4).
Uspesi po državama[uredi | uredi izvor]
Najbolji strelci svih vremena[uredi | uredi izvor]
- Ne uključuje i kvalifikacione utakmice
| Mesto | Država | Fudbaler | Golovi | Utakmice | Debi u Evropi | Klub(ovi) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 
|
Kristijano Ronaldo | 140 | 183 | 2003 | Mančester junajted, Real Madrid, Juventus |
| 2 | 
|
Lionel Mesi | 125 | 156 | 2005 | Barselona, Pariz Sen Žermen |
| 3 | 
|
Robert Levandovski | 86 | 106 | 2011 | Borusija Dortmund, Bajern Minhen |
| 4 | 
|
Karim Benzema | 86 | 141 | 2006 | Olimpik Lion, Real Madrid |
| 5 |
|
Raul Gonzalez | 71 | 142 | 1995 | Real Madrid, Šalke 04 |
| 6 | 
|
Rud van Nistelroj | 56 | 73 | 1998 | PSV, Mančester junajted, Real Madrid |
| 7 | 
|
Tomas Miler | 52 | 134 | 2009 | Bajern Minhen |
| 8 |
|
Tijeri Anri | 50 | 112 | 1997 | Monako, Arsenal, Barselona |
| 9 | 
|
Andrij Ševčenko | 48 | 100 | 1994 | Dinamo Kijev, Milan, Čelsi |
|
Zlatan Ibrahimović | 48 | 124 | 2002 | Ajaks, Juventus, Inter, Barselona, Milan, Pari Sen Žermen, Mančester junajted | |
| 10 | 
|
Filipo Incagi | 46 | 81 | 1997 | Juventus, Milan |
| 11 | 
|
Didije Drogba | 44 | 92 | 2003 | Olimpik Marselj, Čelsi, Galatasaraj |
| 12 |
|
Alesandro del Pjero | 42 | 89 | 1995 | Juventus |
| 13 | 
|
Nejmar | 41 | 75 | 2013 | Barselona, Pariz Sen Žermen |
|
|
Serhio Agvero | 41 | 79 | 2008 | Atletiko Madrid, Mančester Siti |
- Fudbaleri čija su imena podebljana su trenutno aktivni.
Najbolji strelci po sezonama[uredi | uredi izvor]
Po državama[uredi | uredi izvor]
| Država | Pobeda | Sezone |
|---|---|---|
| Portugal |
12 | 1960/61, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1987/88, 2007/08, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18 |
| Zapadna Nemačka |
8 | 1961/62, 1972/73, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1980/81, 1981/82 |
| Francuska |
1958/59, 1984/85, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92, 1992/93, 2021/22 | |
| Argentina |
7 | 1957/58, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15, 2018/19 |
 Jugoslavija |
5 | 1955/56, 1963/64, 1971/72, 1986/87, 1996/97 |
| Italija |
1962/63, 1963/64, 1976/77, 1982/83, 1997/98 | |
| Holandija |
1971/72, 1988/89, 2001/02, 2002/03, 2004/05 | |
| Brazil |
1989/90, 1999/2000, 1999/2000, 2006/07, 2014/15 | |
 Mađarska |
4 | 1959/60, 1963/64, 1965/66, 1971/72 |
 Škotska |
1968/69, 1971/72, 1980/81, 1987/88 | |
| Španija |
1987/88, 1999/2000, 2000/01, 2003/04 | |
| Engleska |
3 | 1956/57, 1969/70, 1980/81 |
| Ukrajina |
1991/92, 1998/99, 2005/06 | |
 Sovjetski Savez |
2 | 1974/75, 1983/84 |
 Danska |
1977/78, 1979/80 | |
| Švedska |
1984/85, 1985/86 | |
 Norveška |
2020/21, 2022/23 | |
| Poljska |
1 | 2019/20 |
Najviše nastupa svih vremena[uredi | uredi izvor]
- Uključuje i kvalifikacione utakmice
| Mesto | Država | Fudbaler | Utakmice | Klub |
|---|---|---|---|---|
| 1 |
|
Kristijano Ronaldo | 183 | Mančester junajted, Real Madrid, Juventus |
| 2 |
|
Iker Kasiljas | 177 | Real Madrid, Porto |
| 3 |
|
Lionel Mesi | 156 | Barselona, Pariz Sen Žermen |
| 4 |
|
Ćavi | 151 | Barselona |
| 5 |
|
Raul Gonzalez | 142 | Real Madrid, Šalke 04 |
|
|
Karim Benzema | Lion, Real Madrid | ||
| 6 | 
|
Rajan Gigs | 141 | Mančester junajted |
| 7 |
|
Tomas Miler | 134 | Bajern Minhen |
| 8 |
|
Andres Inijesta | 130 | Barselona |
| 9 |
|
Serhio Ramos | 129 | Real Madrid |
| 10 |
|
Manuel Nojer | 128 | Bajern Minhen |
| 11 |
|
Toni Kros | 126 | Bajern Minhen, Real Madrid |
| 12 |
|
Klarens Sedorf | 125 | Ajaks, Real Madrid, Milan |
|
|
Serhio Buskets | Barselona |
- Fudbaleri čija su imena podebljana su trenutno aktivni.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Klub dolazi iz Srbije koja je tada bila deo SFR Jugoslavije kao SR Srbija.
- ^ Nemačka je do 1989. godine bila podeljena na Zapadnu Nemačku i Istočnu Nemačku. Do tada, jedino su zapadnonemački klubovi učestvovali u finalima takmičenja.
- ^ Klubovi dolaze iz Srbije koja je tada bila deo SFR Jugoslavije kao SR Srbija.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ UEFA.com. „2019/20 UEFA club competitions revenue distribution system”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 12. 2020.
- ^ „EXCLUSIVE: New Champions League sponsors set to come on board as seven offers accepted”. SportBusiness. SBG Companies Limited. Pristupljeno 25. 12. 2020.
- ^ „Expedia Group extends UEFA Champions League partnership | Inside UEFA”. UEFA (Saopštenje) (na jeziku: engleski). 2021-08-10. Pristupljeno 2021-09-15.
- ^ Williams, Matthew. „FedEx delivers upgrade from Europa League to Champions League sponsor”. SportBusiness. SBG Companies Limited. Pristupljeno 5. 5. 2021.
- ^ „HEINEKEN extends UEFA club competition sponsorship”. UEFA.com (Saopštenje). Union of European Football Associations. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ Carp, Sam. „Uefa's Just Eat sponsorship covers Champions League and Women's Euro”. SportsPro. SportsPro Media Limited. Pristupljeno 23. 3. 2021.
- ^ Carp, Sam. „Uefa cashes in Mastercard renewal”. SportsPro. SportsPro Media Limited. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ „PepsiCo renews UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ „UEFA Champions League and PlayStation® Renew Partnership until 2024” (Saopštenje) (na jeziku: engleski). UEFA. 2021-07-30. Pristupljeno 2021-09-15.
- ^ „Socios.com becomes the Official Fan Token Partner of UEFA Club Competitions” (Saopštenje) (na jeziku: engleski). UEFA. 2022-02-15. Pristupljeno 2022-02-27.
- ^ „adidas extends European club football partnership”. UEFA.com (Saopštenje). Union of European Football Associations. 15. 12. 2011. Pristupljeno 30. 6. 2015.
- ^ „Hublot to partner Champions League and Europa League”. UEFA.com (Saopštenje). Union of European Football Associations.
- ^ a b „How UEFA honours multiple European Cup winners”. uefa.com. Pristupljeno 25. 12. 2019.
- ^ All time leading scorers UEFA Champions League
- ^ Di Maggio, Roberto; Mamrud, Roberto; Rota, Davide; Owsianski, Jarek (11. 6. 2015). „Champions Cup/Champions League Topscorers”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Pristupljeno 5. 1. 2017. Za sve druge igrače pogledajte: „UEFA Champions League Statistics Handbook 2016–17: Facts and figures” (pdf). UEFA. str. 10. Pristupljeno 5. 1. 2017.
- ^ All time appearances UEFA Champions League
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sajt o Ligi šampiona
- UEFA.com
- sports123.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2006)
- rsssf.com
Međunarodni klupski fudbal | ||
|---|---|---|
| Azija |  | |
| Afrika | ||
| Evropa | ||
| Južna Amerika | ||
| Okeanija | ||
| Severna Amerika, Srednja Amerika i Karibi | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
