Nikola Tesla

Uredi veze
Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog sumnjivog doprinosa istih, koji treba da se raspravi na stranici za razgovor
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Nikola Tesla (višeznačna odrednica).
Nikola Tesla
Teslin portret (1890)
Lični podaci
Datum rođenja(1856-07-10)10. jul 1856.
Mesto rođenjaSmiljan, Austrijsko carstvo
Datum smrti7. januar 1943.(1943-01-07) (86 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD
Mesto počivalištaMuzej Nikole Tesle, Beograd, Srbija (44° 48′ 18″ S; 20° 28′ 15″ I / 44.8051° S; 20.4707° I / 44.8051; 20.4707)
Državljanstvo
  • austrijsko (1856—1891)
  • američko (1891—1943)
Srednja školaGimnazija Karlovac
UniverzitetTehnički univerzitet u Gracu (napustio)
Zanimanje
Porodica
RoditeljiMilutin Tesla
Georgina Tesla
Naučni rad
Poljefizika
Poznat ponaizmenična struja, asinhrona mašina, magnetno polje, mreža preko bežičnih sistema prenosa, radiotehnika
NagradeEdison Medal (AIEE, 1916), Elliott Cresson Gold Medal (1893), John Scott Medal (1934)
Orden Belog lava
Orden Belog orla
Orden Svetog Save
Orden knjaza Danila I
Orden Jugoslovenske krune
Potpispotpis_alt}}}

Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki[1][2][3] pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom.

Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.[4][5] Lično je upoznao dva srpska kralja, kralja Srbije Aleksandra Obrenovića pri poseti Beogradu 1. juna (17. maja) 1892, i kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića juna 1942. godine u Njujorku.

Biografija

Detinjstvo, mladost i porodica

Parohijska crkva Svetog Petra i Pavla i kuća, dom Teslinih u Smiljanu. U pozadini se vidi brdo Bogdanić, ispod kojeg izvire potok Vaganac, koji je proticao ispod same kuće i crkve. Iznad kuće je seosko groblje na kome se nalazi masovna grobnica iz vremena Nezavisne Države Hrvatske.[6] Fotografija iz 1905.

Nikola je rođen 28. juna 1856. godine po starom, odnosno 10. jula po novom kalendaru u Smiljanu u Lici, kao četvrto dete od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u Vojnoj krajini Austrijskog carstva nedaleko od granice sa Osmanskim carstvom. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Petra i Pavla u Smiljanu kao Nikolaj (slsrp. Николай). Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan, bojeći se da neće preživeti. Krštenje deteta obavio je pop Toma Oklopdžija u crkvi Svetog Petra i Pavla u Smiljanu, a kum je bio Milutinov prijatelj, kapetan Jovan Drenovac. U crkvenim knjigama je zapisano crkvenoslovenski da je dete dobilo ime Nikolaj, a zapravo je dobilo ime po jednom i drugom dedi Nikola.

Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike.[7] Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini.[8] Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku koji je prozvan Tesla po tesli, vrsti tesarskog alata.

Nikolina majka bila je vredna žena s mnogo talenata. Bila je vrlo kreativna i svojim izumima olakšavala je život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom radu.[9] Teslini roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim, dok se za Nikolu verovalo da je manje inteligentan.[10] Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da mu dozvoli da pohađa tehničku školu daleko od kuće.

Školovanje

Krštenica Nikole Tesle.
Teslin otac, Milutin Tesla.
Nikola Tesla, 1879. sa 23 godine.

Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine.[11] Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću.[12]

U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je jedan trgovac organizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi kojoj je prisustvovalo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla, koji je tada imao sedam ili osam godina, je instiktivno rešio problem ušavši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana.[10][13]

Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac[14] kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike.[10]

Studije

Pošto je ozdravio, otac ga šalje ujaku proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina.

Spava veoma malo, svega četiri sata dnevno i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta.” Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom.

Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji.

Januara 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije.[15] Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Živeo je na adresi Ve Smečkah 13, gde je 2011. godine postavljena memorijalna tabla.[16][17] Većinu vremena provodio je bibliotekama u Klementinumu i narodnoj kavarni u Vodičkovoj ulici.

Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.[13][15]

Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje”.[18]

Teslino prvo zaposlenje

Godine 1881, se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta”, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.[13]

Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu

U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883, trebalo je da kompanija u Štrazburgu (današnji Strazbur) osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.[13]

Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine).

Prelazak okeana sa preporukom Edisonu

Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Ameriku u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora.[19] U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.[20]

Razlaz sa Edisonom

Statua Nikole Tesle u Nijagarinim vodopadima, Ontario, Kanada.

Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ (1,1 milion $ danas)[21] kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor.”. i pogazio svoje obećanje.[22][23] Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 53 godine da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.[24]

Edison je kao dobar biznismen zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se obezbedila jedna gradska četvrt, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona).[25] Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje.

Srednje godine

Prvi patenti iz naizmeničnih struja

Nikola Tesla 1885. godine.

Godine 1886. Tesla u Njujorku osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing).[5][26]

Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera” (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija” (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja.

Eksperimenti sa Iks-zracima

Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje”. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka.

Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu… primećujem da su ona pogrešno tumačena… ona nisu od Rendgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri”. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rendgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.

Američko državljanstvo, eksplozija raznih otkrića

Teslin sistem proizvodnje naizmenične struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721.

Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine.

Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd

Proglas Namesništva koje u ime Aleksandra Obrenovića dodeljuje Nikoli Tesli orden Svetog Save drugog stepena 11. juna (30. maja) 1892. Ukaz je u službenim Srpskim novinama objavljen 21. (9.) juna 1892.

Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije”. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja.

Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.” Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.[13]

Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. — 3. juna 1892. godine.[27][28] Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna.[29] Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.

Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu.

— početak Teslinog govora u Velikoj školi

Tom prilikom Jovan Jovanović Zmaj je odrecitovao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd” koju ja napisao tim povodom.[30] Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.[31]

Zlatne godine stvaralaštva

Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate.

Svetska izložba u Čikagu

Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu.[32] Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora.

Priznanja, nedaće i rat struja

Glavni članak: Rat struja

Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle”. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik.

Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru”.[33] Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla” i nastavlja rad.

Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. godine Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja.

Otkriće radija i bežičnog prenosa

Nikola Tesla demonstrira bežični prenos energije, verovatno u svojoj njujorškoj laboratoriji 1890-ih.

Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike”, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.[34][35] Samo godinu dana kasnije predstavio je u Čikagu brod koji je bio sposoban i da zaroni. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do Drugog svetskog rata.[36] Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore”.

Kolorado Springs

Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog „Uveličavajućeg prenosnika” koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 m. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija)

Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima.

Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji.

U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars.

Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola.

Svetska radio stanica na Long Ajlendu

Teslina kula na Long Ajlendu u saveznoj državi Njujork

Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice — Vardenklif kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vardenklif. Velelepna kula Svetske radio-stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vardenklif je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta.

Na svoj 50. rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16.000 min−1 (obrtaja u minuti). Tokom 1910—1911. su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga.

Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915, Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva.

Ratne prilike i neprilike

Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi s posleratnim okruženjem. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme.

Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje.

Nikolaj Velimirović i Nikola Tesla

Nikolaj Velimirović i Nikola Tesla su se upoznali 1916. godine u Njujorku, preko Teslinog prijatelja, profesora Paje Radosavljevića. Tada jeromonah, Nikolaj je pokušao da objedini Srbe u Americi, da daju podršku Srbiji, koja je vojevala protiv Austrougarske imperije. U tom pravcu, Nikolaju su Pupin i Tesla bili obavezni sagovornici. Zategnuti odnosi Tesle i Pupina i jako kritičan stav Radosavljevića prema Pupinu su učinili da zajednički proglas Tesle, Pupina i Radosavljevića nije potpisan. Nikolaj je kasnije pisao Radosavljeviću da žali što je pokušao da uvede Teslu u stvari narodne te da bi bio greh odvraćati ga od njegovog posla. Usmenim predanjem je sačuvana anegdota o razgovoru Tesle i Nikolaja u pogledu sličnosti (nevidljivost) struje i sile Božije.[37]

Tesline opsesije i nevolje

Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda.

Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka.

Avgusta 1917. godine Tesla je postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla”.

Autobiografija "Moji izumi" je sastavljena od niza tekstova koji je Tesla objavio u nekoliko navrata u štampi, najverovatnije kako bi pažnju javnosti, kroz časopise usmerio ka potencijalnim investotorima. Kroz te tekstove opisuje svoje vividne vizije, zatim imaginaciju toliko snažnu, prepunu ideja, da je rukom mogao gotovo da prolazi kroz ideju koja kao da lebdi u vazduhu, prijatelje koje je posećivao, sa kojima je razgovarao, koji su mu bili dragi kao i ovozemaljski... Čak je u nekoliko navrata ponudio, da njegovu specifičnu mentalnu konstituciju, naučnici podvrgnu detaljnim ispitivanjima... Opisuje oglede puštanja struja određenih frekvencija kroz telo, kako deluju na vitalnost, itd. koje je primenjivao na sebi. Pored ostalih osobenosti primetio je i opisao da mu je čulo sluha nekoliko puta jače nego što je to uobičajno.

Dokumentovano je oko sedam nervnih slomova ovog istraživača, od kojih je većina izazvana preteranim umnim naporima, a zatim i velikim životnim traumama. Ono govori o fragilnosti Teslinog genija.

Pozne godine i usamljenički život

Kralj Petar II u poseti Nikoli Tesli, apartman hotela Njujorker, jun 1942. (od levo Miloš Trifunović ministar, Franc Snoj ministar, Teslin sestrić Sava Kosanović ministar, a od desno Radoje Knežević ministar dvora i Ivan Šubašić ban Hrvatske banovine)

Stanovao je 1927. godine Tesla na petnaestom spratu njujorškog hotela „Pensilvanija”. Živeo je on samačkim životom u sobi broj 1522 E, vodeći pažljivo naročitu brigu o svojoj ishrani.[38] Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine.

U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda.

Jedno predveče 1937. tokom uobičajenog izlaska udario ga je taksi. Nikola Tesla je pao na zemlju nepomičan, a onda je ustao i vratio se u hotel. Prema nekim izvorima polomio je tri rebra, a prema drugima to su bile samo lakše povrede. Trebalo mu je šest meseci da se oporavi.[39]

Godine 1939. na predlog svojih kolega iz kompanije Vestinghaus, vratio se na posao za nedeljnu platu od 125 dolara.[39]

Teslina smrt i epilog

Elektromehanički uređaji i principi koje je razvio Nikola Tesla:

Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života.[42] Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće”. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače.

Urna sa Teslinim ostacima u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu

Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija”, a onda srpsku pesmu Tamo daleko. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.[43]

Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.[44]

Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo” zbog prirode Teslinih otkrića i patenata.

Borba rodbine za ličnu imovinu

Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji.

Dana 28. februara 2014. je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenog organa Grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save.[45][46]

Tesline društvene aktivnosti

U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu, dok je sa Katarinom Džonson negovao prijateljstvo.[47] U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorčen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison već bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo značilo za popravljanje njihovog skoro nepostojećeg odnosa.

Čovek koji je izumeo dvadeseti vek

Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera — IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli.

Govorio je mnogo jezika — srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.[48]

Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek” i nazivaju ga „Prometej 20. veka”.

Počasni doktorati i ordeni

Na prijemu u Njujorku, 10. jula 1937. Nikola Tesla prima orden Belog lava prvog stepena od čehoslovačkog ministra Vladimira Hurbana. Istom prilikom poslanik Fotić (sedi levo) uručio mu je orden Belog orla prvog stepena Kraljevine Jugoslavije.

Nikoli Tesli su dodeljeni sledeći počasni doktorati[13]:

I ordeni:

Najvažniji pronalasci

  • Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[51] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha.
  • Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije.
  • Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom.
  • Godine 1889, zainteresovao se za visoke frekvencije i realizovao generator frekvencije od 15 kiloherca.
  • Počev od 1896, eksperimentisao je sa daljinskim upravljanjem. Razvio je Teslinu bobinu, na principu Hercovog oscilatora, što je bio prvi projektovani odašiljač talasa. Time je postavio temelje teleautomatike.[52] Imao je ideju da će se jednoga dana bežičnom telegrafijom upravljati vozilima bez posade udaljenim stotinama kilometara. Načinio je dva ploveća objekta kojima se upravljalo telekomandama, od kojih je jedan mogao da roni. Njegovi patenti iz 1895. su u stvari specifikacije torpednog čamca bez posade, koji bi nosio šest torpeda dugih 4,20 m.

Patenti

Aktuelna lista Teslinih patenata[53] sadrži bibliografske podatke o 166 patenata iz 26 različitih zemalja na svih pet kontinenata (Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Viktorija, Danska, Indija, Italija, Japan, Kanada, Kuba, Mađarska, Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Novi Južni Vels, Norveška, Rodezija, Rusija, Transval, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija).

Od navedenih zemalja, Tesla je najviše patenata imao u Velikoj Britaniji i Francuskoj — po 29. Malo je iznenađujući podatak da je imao čak 24 patenta u Belgiji, dok mu je u Nemačkoj odobreno 18 patenata i u Italiji 12. U ostalim zemljama sa ove liste Tesla je imao znatno manje patenata i taj broj se kreće u rasponu od 1 do 7.[54]

Donedavno se smatralo da Tesla u zemljama izvan SAD nije imao patente iz oblasti elektroenergetike, te da se njegovi prvi patenti iz 1891. godine odnose na varnični oscilator. Među patentima prijavljenim u drugim zemljama ima nekih novih, do sada nepoznatih javnosti. Međutim, tu nema većih iznenađenja, osim nekoliko manjih izuzetaka. (Kako svaki patent važi samo u državi koja je izdala taj patent, Tesla je u svakoj od zemalja gde je želeo da zaštiti neki od svojih pronalazaka morao podneti posebnu prijavu patenta, pa se njima uglavnom štite suštinski isti pronalasci.)[54]

Analizom podataka utvrđeno je da je Nikola Tesla imao 116 originalnih patenata, od kojih su 109 američki i 7 britanski patenti. Sa ovih 116 patenata, Tesla je zaštitio ukupno 125 različitih pronalazaka. Takođe je utvrđeno da je Tesla imao 162 analoga ovih patenata uključujući tu i dopunske i reizdate patente, što znači da je za svoje pronalaske Tesla dobio ukupno 278 patenata u 26 zemalja sveta. Utvrđeno je da oni formiraju 107 patentnih familija, tj. grupa patenata za isti pronalazak iz različitih zemalja.[54]

Zanimljivosti

Nikola Tesla na naslovnoj stranici časopisa Tajm 20. jula 1931. god. (detalj Plavog portreta, autor: Vilma Ljvov-Parlagi, 1916)
Pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku (poslata 1934-1935). Nalaze se u Udruženju Adligat u Beogradu.
  • On je planove za njegove izume čuvao u glavi, a nije ih zapisivao zbog opasnosti od krađe.
  • U čast doprinosu nauci Nikole Tesle, na stogodišnjici njegovog rođenja 27. juna 1956. godine u Minhenu, Međunarodna Elektrotehnička Komisija, odlučila je da uvede jedinicu Tesla (T) za magnetnu indukciju. (T=Wb/m² ili T=N/(m×A))[55][56]
  • U svetu filma postoji nagrada koja je nazvana po Nikoli Tesli — zvanični naziv: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Nagrada se dodeljuje ljudima koji su postigli izuzetne rezultate u polju filmske tehnike. Do sada su je primili: 2005. — Džeri Luis, 2004. — reditelj Džejms Kameron, 2003. — reditelj Džordž Lukas, Sten Vinston…
  • Odlukom Vlade Srbije iz avgusta 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je Danom nauke u Srbiji.[57]
  • U Beogradu postoji elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, osnovan 1936. godine.
  • Univerzitetska biblioteka Univerziteta u Nišu nosi naziv Nikola Tesla.
  • Elektrotehničke škole u Beogradu, Nišu, Zrenjaninu, i Elektrotehnička i građevinska škola u Jagodini nose ime „Nikola Tesla”.[58][59][60][61]
  • Dve termocentrale u Srbiji su nazvane „Nikola Tesla A” i „Nikola Tesla B” u čast Tesle
  • Aerodrom u Beogradu se zove Aerodrom Nikola Tesla.[62]
  • Akceleratorska instalacija u Institutu za nuklearne nauke Vinča nosi naziv „Tesla”.
  • Tokom postojanja Republike Srpske Krajine je univerzitet u Kninu nosio naziv Univerzitet „Nikola Tesla”.[63]
  • Šesta lička divizija NOVJ u čijem sastavu su bili uglavnom Srbi iz Like, je ukazom Vrhovnog štaba NOVJ od 19. marta 1944, za postignute uspehe proglašena proleterskom i dobila naziv Šesta lička proleterska divizija „Nikola Tesla”.
  • Arhivska građa iz Tesline zaostavštine, iz Muzeja Nikole Tesle, je na osnovu odluke generalnog direktora Uneska, Koićira Macure, 16. oktobra 2003. godine upisana u registar Uneska Pamćenje sveta.
  • Američki hard rok bend Tesla je nazvan po našem naučniku kao izraz zahvalnosti što im je omogućio struju, bez koje ne bi postojale ni električne gitare.[64]
  • Godine 1975, njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike.
  • 10. jula 1990. godine u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grejamu Belu.
  • Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla. Asteroid je otkrio sa beogradske Astronomske opservatorije, a zatim i imenovao astronom Milorad B. Protić.[65]
  • Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju.
  • Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene.
  • Tesla se hranio isključivo vegetarijanskom hranom.[66][traži se bolji izvor]
  • Čuveni Muzej voštanih figura Madam Tiso, njujorški ogranak slavne londonske kuće, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviće je pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona.
  • Iako su mnogi umetnici želeli da im Tesla pozira za portret, on je to gotovo uvek odbijao. Jedino je slikarki i princezi Vilmi Ljvov-Parlagi pošlo 1916. godine za rukom da ubedi Teslu da joj pozira.[67] Svi ostali Teslini portreti rađeni su prema fotografijama. Tesli se nije dopalo osvetljenje u ateljeu i sam je načinio aranžman svetiljki čija je svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Tako je nastao portret u tehnici ulja na platnu, poznat pod nazivom Plavi portret, koji je reprodukovan januara 1919. godine u časopisu Elektrikal Eksperimenter kao ilustracija uz Teslin autobiografski feljton Moji izumi i 20. jula 1931. godine na naslovnoj strani časopisa Tajm. Nije poznato gde se ovaj portret danas nalazi.
  • Tesla je samo jednom izrazio želju da neki umetnik izradi njegov portret. Godine 1939, 18. avgusta, uputio je tim povodom svom prijatelju, poznatom jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviću telegram u Zagreb. Meštrović je sticajem okolnosti izradio Teslinu bistu tek 1952. godine. Odlivci ove biste čuvaju se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, u Muzeju Like u Gospiću i u Tehničkom muzeju u Beču.
  • Godine 1993, povodom pedesetogodišnjice smrti ovog velikog naučnika, a u sećanje na njegov neprocenjivi doprinos čovečanstvu, nastaje slika „Duh Tesle” Dragana Maleševića Tapija. Ova slika našla se na naslovnoj strani kataloga izložbe organizovane ovim povodom u Muzeju savremenih umetnosti u Beogradu i ujedno predstavlja i jedno od najznačajnijih dela ovog srpskog slikara.
  • Umetnica Marina Abramović snimila je 2003. godine u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu video-instalacije Računajte na nas i Računajte na nas II, koje su inspirisane životom i delom Nikole Tesle.
  • Dejvid Boui — britanski muzičar, tumači ulogu Tesle u filmu Prestiž (2006), gde nastupa zajedno sa Hjuom Džekmenom, Kristijanom Bejlom, Majklom Kejnom i Skarlet Džohanson. Prestiž je režirao renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan.
  • Američka kompanija Tesla motors prva je počela serijsku i masovnu proizvodnju čisto električnog automobila, prvo sportskog Tesla roudster tokom 2008. godine a potom 2012. i Tesla S porodični auto.
  • Krater Tesla se nalazi na Mesecu. Ima prečnik od 26 km. Njegova selenografska širina je −2,0°, a dužina −132.0°.[65]
  • Gugl je u čast Teslinog rođendana 10. jula 2009. prikazao svoj logo sa slogom „G” u obliku teslinog transformatora.[68][69]
  • Tesla Pančevo, firma za proizvodnju električnih sijalica iz Pančeva.
  • Hrvatska kompanija koja se bavi telefonijom nosi ime Nikola Tesla Erikson.
  • Naselje Nikola Tesla u opštini Niška banja.
  • Fabrika elektronske opreme i radio lampi (elektronskih cevi) „Tesla” u Liptovskom Hradoku u republici Slovačkoj, osnovana za vreme Čehoslovačke.
  • Teslino Naselje u Subotici, koje je mahom sagrađeno za radnike fabrike SEVER, Subotica, koja se bavi proizvodnjom električnih rotacionih mašina, baziranih na obrtnom polju.
  • Prema podacima Srpskog DNK projekta Tesle pripadaju slovenskoj haplogrupi R1a-M458. To je zaključeno testiranjem muških srodnika Nikole Tesle.[70]
  • Američki proizvođač hibridnih i električnih kamiona i kamioneta nosi naziv po Teslinom imenu Nikola Motor Company.
  • Sveštenik Oliver Subotić napisao je knjigu „Tesla: Duhovni lik” u kojoj se bavi duhovnošću Nikole Tesle.[71]

Tesla kao književna inspiracija

Lik, delo i život Nikole Tesle decenijama predstavljaju inspiraciju mnogim piscima, pa su tako proteklih decenija nastala mnoga književna dela sa Teslom kao jednim od likova, ponekad i glavnim. Neki od njih su:

Pisma Nikole Tesle

Dva pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu, koja su upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku, se nalaze u stalnoj postavci Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.[78] U ovim pismima se govori o porušenom zdravstvenom stanju Mihajla Pupina i Teslinoj želji da ga poseti u bolnici. Pisma ukazuju na dobar odnos Nikole Tesle i Mihajla Pupina, uprkos brojnim nagađanjima o njihovom sukobu.[79][80] U pismu iz 1921. godine, sačuvanom u Kongresnoj biblioteci, Tesla je prijatelju Amerikancu obrazložio svoje poreklo i nacionalnu pripadnost.[81]

Galerija

  • Crkvena Pravoslavna krštenica Nikole Tesle (srpsko-slovenska ćirilica)
    Crkvena Pravoslavna krštenica Nikole Tesle (srpsko-slovenska ćirilica)
  • Biblija koju je Tesli poklonio njegov otac, sveštenik Milutin Tesla. Čitav život ju je čuvao i bila je sa njim u trenutku smrti.
    Biblija koju je Tesli poklonio njegov otac, sveštenik Milutin Tesla. Čitav život ju je čuvao i bila je sa njim u trenutku smrti.
  • Portret
    Portret
  • Tesla sa knjigom Ruđera Boškovića „Theoria Philosophiae Naturalis”, ispred transformatora, Njujork
    Tesla sa knjigom Ruđera Boškovića „Theoria Philosophiae Naturalis”, ispred transformatora, Njujork
  • Pasoš Nikole Tesle
    Pasoš Nikole Tesle
  • Spomen ploča Nikoli Tesli, Rektorat Univerziteta u Beogradu
    Spomen ploča Nikoli Tesli, Rektorat Univerziteta u Beogradu
  • Spomen ploča Tesli na hotelu Njujorker
    Spomen ploča Tesli na hotelu Njujorker
  • Spomen ploča Nikoli Tesli kod Sabora u Zagrebu
    Spomen ploča Nikoli Tesli kod Sabora u Zagrebu
  • Novčanica od 100 srpskih dinara na kojoj je lik Nikole Tesle
    Novčanica od 100 srpskih dinara na kojoj je lik Nikole Tesle
  • Tabla o poseti Nikole Tesle Beogradu, na kapetan Mišinom zdanju
    Tabla o poseti Nikole Tesle Beogradu, na kapetan Mišinom zdanju
  • Mark Tven u laboratoriji Nikole Tesle, proleće 1894
    Mark Tven u laboratoriji Nikole Tesle, proleće 1894
  • Tesla transformator, Smiljan, Hrvatska
    Tesla transformator, Smiljan, Hrvatska
  • Teslina rodna kuća i statua u Smiljanu
    Teslina rodna kuća i statua u Smiljanu
  • Muzej Nikola Tesla, Beograd
    Muzej Nikola Tesla, Beograd
  • Spomenik Nikoli Tesli ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu
    Spomenik Nikoli Tesli ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu
  • Bista Nikoli Tesli u amfiteatru 56 ETF-a, nazvanom po njemu
    Bista Nikoli Tesli u amfiteatru 56 ETF-a, nazvanom po njemu
  • Statua Nikola Tesla na Aerodromu „Nikola Tesla“, Beograd
    Statua Nikola Tesla na Aerodromu „Nikola Tesla“, Beograd
  • Tesla statua (Smiljan, Hrvatska)
    Tesla statua (Smiljan, Hrvatska)
  • Spomenik Nikoli Tesli ispred srpske pravoslavne crkve Svetog Save na Menhetnu, Njujork
    Spomenik Nikoli Tesli ispred srpske pravoslavne crkve Svetog Save na Menhetnu, Njujork
  • Spomenik Nikoli Tesli, Tehnički Fakultet - Novi Sad
    Spomenik Nikoli Tesli, Tehnički Fakultet - Novi Sad
  • Spomenik Tesli, privremeno ispred SANU, predviđen da bude postavljen ispred Tesline laboratorije u Long Ajlendu, SAD
    Spomenik Tesli, privremeno ispred SANU, predviđen da bude postavljen ispred Tesline laboratorije u Long Ajlendu, SAD
  • Bista Tesle u PTT Muzeju Beograd
    Bista Tesle u PTT Muzeju Beograd
  • Spomenik Nikoli Tesli blizu Nijagarinih vodopada, Kanada (postavljen 2006)
    Spomenik Nikoli Tesli blizu Nijagarinih vodopada, Kanada (postavljen 2006)
  • Bronzana skulptura Nikole Tesle u Apatinu
    Bronzana skulptura Nikole Tesle u Apatinu
  • Spomenica darodavcu Nikoli Tesli dodeljena od strane Udruženja četnika, 1938.
    Spomenica darodavcu Nikoli Tesli dodeljena od strane Udruženja četnika, 1938.
  • Novčanica od 500 dinara sa likom Nikole Tesle
    Novčanica od 500 dinara sa likom Nikole Tesle

Vidi još

Reference

  1. ^ Burgan 2009, str. 9.
  2. ^ „Electrical pioneer Tesla honoured”. BBC News. 10. 7. 2006. Arhivirano iz originala 10. 10. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2013. 
  3. ^ Komarcevic, Dusan; Kjuka, Deana (9. 6. 2015). „No, Nikola Tesla's Remains Aren't Sparking Devil Worship In Belgrade”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Arhivirano iz originala 09. 08. 2016. g. 
  4. ^ Stojic, Milic (2006). „150th birth anniversary of Nikola Tesla”. Serbian Journal of Electrical Engineering (na jeziku: engleski). 3 (2): 115—120. ISSN 1451-4869. doi:10.2298/SJEE0603120S. Arhivirano iz originala 20. 03. 2024. g. Pristupljeno 20. 03. 2024. 
  5. ^ a b Baltic, Vladimir; Baltic, Milan (2007). „Nikola Tesla discovered ‘very special radiation’ or x-radiation”. Archive of Oncology (na jeziku: engleski). 15 (3-4): 100—105. ISSN 0354-7310. doi:10.2298/AOO0704100B. Arhivirano iz originala 20. 03. 2024. g. Pristupljeno 20. 03. 2024. 
  6. ^ „Grobnica gde su ustaše ubili 11 rođaka Nikole Tesle (19. avgust 2018)”. Arhivirano iz originala 20. 08. 2018. g. Pristupljeno 19. 08. 2018. 
  7. ^ Tesla 1977, str. 8.
  8. ^ Samardžić 1992.
  9. ^ Seifer 2001, str. 7.
  10. ^ a b v Tesla 1977.
  11. ^ O'Neill 2007, str. 32.
  12. ^ O'Neill 2007, str. 33.
  13. ^ a b v g d đ Mrkić 2003.
  14. ^ „Srđ”, Dubrovnik 1906. godine
  15. ^ a b Tesla 1977, str. 39.
  16. ^ „Nikola Tesla Timeline 1880 – Tesla Arrives In Prague”. Teslauniverse.com. Arhivirano iz originala 19. 3. 2012. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  17. ^ „RTS :: Spomen-ploča Tesli u Pragu”. Rts.rs. Arhivirano iz originala 16. 01. 2012. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  18. ^ Hong, Feliks (2006-09-05). „Tesla je komponovao kao Mocart”. Nedeljne informativne novine (2910 izd.). str. 34—35. ISSN 0027-6685. Arhivirano iz originala 25. 03. 2024. g. Pristupljeno 2020-01-05. 
  19. ^ „Coming to America”. Public Broadcasting Service. Arhivirano iz originala 18. 10. 2015. g. Pristupljeno 14. 11. 2010. 
  20. ^ Carey 2002, str. 337.
  21. ^ „Adjusting the reported given amount of money for inflation, the US$50,000 in 1885 would equal US$1,140,112.60 in 2007”. Westegg.com. Arhivirano iz originala 18. 7. 2011. g. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  22. ^ Pickover 1999, str. 14.
  23. ^ O'Neill 2007, str. 64.
  24. ^ Jonnes 2004, str. 110.
  25. ^ Tomlinson, Andrew. „Bad elephant killed. Topsy meets quick and painless death at Coney Island”. Railwaybridge.co.uk. Arhivirano iz originala 08. 05. 2012. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  26. ^ „"Stock certificate for the Tesla Electric Light and Manufacturing Company" Tesla: Life and legacy: Coming to America, PBS”. Pbs.org. Arhivirano iz originala 19. 03. 2012. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  27. ^ Simeunović 2006, str. 166.
  28. ^ „Godišnjica Tesline jedine posete Beogradu: Kako je izgledao boravak genija u Srbiji”. Blic.rs (na jeziku: srpski). 2014-06-01. Arhivirano iz originala 20. 03. 2024. g. Pristupljeno 2024-03-20. 
  29. ^ Popović, Rajna. „Teslin jedan dan u Beogradu ("Politika", 16. mart 2009)”. Politika.rs. Arhivirano iz originala 20. 01. 2012. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  30. ^ Stefanović, Miroslav (2020-12-07). „Tesla plakao zbog Zmajevih stihova”. Politika Online. Arhivirano iz originala 25. 09. 2022. g. Pristupljeno 2024-03-20. 
  31. ^ „Biografija na sajtu SANU”. Sanu.ac.rs. 7. 1. 1943. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  32. ^ O'Neill 2007.
  33. ^ Marincic, Aleksandar; Civric, Zorica; Milovanovic, Bratislav (2006). „Nikola Tesla’s contributions to radio developments”. Serbian Journal of Electrical Engineering (na jeziku: engleski). 3 (2): 131—148. ISSN 1451-4869. doi:10.2298/SJEE0603131M. Arhivirano iz originala 20. 03. 2024. g. Pristupljeno 20. 03. 2024. 
  34. ^ Norrie, H. S., „Induction Coils: How to make, use, and repair them”.Norman H. Schneider, 1907, New York. 4th edition.
  35. ^ Cheney 2001, str. 174.
  36. ^ Vukobratovic, Miomir (2006). „Nikola Tesla and robotics”. Serbian Journal of Electrical Engineering (na jeziku: engleski). 3 (2): 163—175. ISSN 1451-4869. doi:10.2298/SJEE0603163V. Arhivirano iz originala 20. 03. 2024. g. Pristupljeno 20. 03. 2024. 
  37. ^ Petrović, Srećko (2021). Pravoslavlje, br.1304 od 15. jula, Reč-dve sa... Prezviter dr Oliver Subotić autor knjige "Tesla: Duhovni lik". Beograd: SPC. str. 35. 
  38. ^ „Politika”, Beograd 1927. godine
  39. ^ a b Hronologija života Nikole Tesle. pp. 18, Univerzitetska biblioteka Nikola Tesla
  40. ^ Tesla, Nikola, "A New System of Alternating Current Motors and Transformers". American Institute of Electrical Engineers, May 1888.
  41. ^ "Tesla's invention of the AND logic gate". Twenty First Century Books, Breckenridge, CO. (ed., this pertains to the U.S. Patent 723.188 and U.S. Patent 725.605)
  42. ^ „Nikola Tesla Dies. Prolific Inventor. Alternating Power Current's Developer Found Dead in Hotel Suite Here. Claimed a 'Death Beam'. He Insisted the Invention Could Annihilate an Army of 1.000.000 at Once.”. The New York Times. 8. 1. 1943. Arhivirano iz originala 30. 12. 2011. g. Pristupljeno 21. 7. 2007. 
  43. ^ „Jelena Kalderon: Nikola Tesla od Smiljana do Amerike”. Planeta.org.rs. Arhivirano iz originala 06. 07. 2012. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  44. ^ „Patent 645.576”. Pristupljeno 2. 4. 2012. [mrtva veza]
  45. ^ „U čast Srbina koji je zadužio svet (SPC, 28. februar 2014)”. Arhivirano iz originala 15. 03. 2015. g. Pristupljeno 02. 03. 2014. 
  46. ^ „Urna Nikole Tesle se premešta u Hram Svetog Save”. B92 (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 24. 03. 2024. g. Pristupljeno 2024-03-24. 
  47. ^ Sretenović, M. (2013-06-20). „Moja ljubav Nikola Tesla”. Politika Online. Arhivirano iz originala 12. 01. 2021. g. Pristupljeno 2024-03-20. 
  48. ^ O'Neill 2007, str. 282.
  49. ^ "Vreme", 4. dec. 1937
  50. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Beograd: Službeni Glasnik. str. 85. ISBN 978-86-519-1750-2. 
  51. ^ Patent 0645576: „System of Transmission of Electrical Energy” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jul 2009), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  52. ^ Rencontre d'un génie inconnu, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  53. ^ prema istraživanjima Mr Snežana Šarboh
  54. ^ a b v Tekst „107 patentnih familija”, Magazin za nauku istraživanja i otkrića „Planeta”, br. 19 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Pristupljeno 2. 6. 2015.
  55. ^ Tesla Memorial Society of New York Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. октобар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
  56. ^ Spaic, Gordana; Spiridonovic, Srdjan (2006). „The greatest recognition to the scientist Nikola Tesla: Award of the unit for magnetic induction (T) in the international system of units (SI)”. Serbian Journal of Electrical Engineering (на језику: енглески). 3 (2): 217—222. ISSN 1451-4869. doi:10.2298/SJEE0603217S. Архивирано из оригинала 24. 03. 2024. г. Приступљено 24. 03. 2024. 
  57. ^ Stojanović, Saša (2011-07-11). „Tesla - izumitelj modernog točka”. B92 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 24. 03. 2024. г. Приступљено 2024-03-24. 
  58. ^ ЕТШ Никола Тесла — Београд Архивирано на сајту Wayback Machine (29. april 2013), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  59. ^ ETŠ Nikola Tesla — Niš Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jun 2012), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  60. ^ ETŠ Nikola Tesla — Zrenjanin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2012), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  61. ^ EGŠ Nikola Tesla — Jagodina Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jul 2012), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  62. ^ „Belgrade Nikola Tesla Airport”. airport-desk.com. Arhivirano iz originala 25. 04. 2014. g. Pristupljeno 29. 11. 2010. 
  63. ^ „Kulturne aktivnosti u Republici Srpskoj Krajini u vrijeme građanskog rata”. jadovno.com (na jeziku: srpski). 2020-12-24. Arhivirano iz originala 24. 03. 2024. g. Pristupljeno 2024-03-24. 
  64. ^ Seifer 2001, str. 468.
  65. ^ a b Schmadel 2003, str. 183.
  66. ^ International vegeterian Union Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. septembar 2010), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  67. ^ Batković, J. (2009). „Genije pozirao samo jednom”. Dijaspora: 11. 
  68. ^ „Google Doodles: 2009 July – September”. Arhivirano iz originala 01. 05. 2011. g. Pristupljeno 9. 1. 2011. 
  69. ^ Wardrop, Murray (10. 7. 2009). „Nikola Tesla: Google commemorates birthday of pioneering electrical engineer”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 06. 03. 2010. g. Pristupljeno 28. 11. 2010. 
  70. ^ „Večernje Novosti: U Srbima „žive” Sloveni, Kelti, Goti i Normani!”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2018. g. Pristupljeno 05. 01. 2018. 
  71. ^ „Duhovni lik srpskog genija (SPC, 10. jul 2021)”. Arhivirano iz originala 11. 07. 2021. g. Pristupljeno 11. 07. 2021. 
  72. ^ Prist 2006.
  73. ^ Pištalo 2006.
  74. ^ Pištalo 2008.
  75. ^ Skrobonja, Goran (2010). Čovek koji je ubio Teslu ili Dnevnik apsinta i krvi. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0396-6. 
  76. ^ Skrobonja, Goran (2013). Sva Teslina deca. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-1300-2. 
  77. ^ Veselinović, Janko. „Hajduk Stanko” (PDF). boske.rs. str. 1. Arhivirano (PDF) iz originala 20. jan 2022. g. Pristupljeno 30. decembar 2021.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
  78. ^ „Pronađena izgubljena pisma Nikole Tesle”. National Geographic Srbija (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 05. 2021. g. Pristupljeno 2020-12-21. 
  79. ^ „Pronađena izgubljena pisma Nikole Tesle”. Radio-televizija Srbije. 2019-03-06. Arhivirano iz originala 25. 02. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-21. 
  80. ^ Gec, Jovana (2019-03-27). „2 letters by inventor Nikola Tesla surface in Serbia”. AP News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 03. 2024. g. Pristupljeno 2024-03-24. 
  81. ^ „Nikola Tesla u pismu prijatelju jasno kaže: Ja sam Srbin”. Radio-televizija Srbije. 27. 1. 2021. Arhivirano iz originala 27. 01. 2021. g. Pristupljeno 27. 1. 2021. 

Literatura

Spoljašnje veze

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Тесла&oldid=27547958”