Paleolit

Ostaci lobanje lat. Homo heidelbergensis, koja pripada starijem paleolitu

Paleolit ili starije kameno doba, je period koji se proteže od pre 2,6 miliona godina do 10.000. godine p. n. e. Obeležio ga je nastanak i razvoj hominida i prvobitnog oruđa i oružja, najčešće od kamena (treba napomenuti da su nađeni i ostaci oruđa i oružja i od kosti i roga) po čemu i dobija naziv kameno doba. Antropolozi su proučavanjem skeletnih ostataka mogli da odrede fizičke osobine tadašnjih organizama.

Sama reč paleolit potiče od grčke složenice παλαιολιθικός - od reči - παλαιός - „star“ i λίθος - „kamen“.

Paleolit smenjuje sledeće doba - mezolit.

Podela paleolita

• Rani paleolit (2,6 miliona godina do 120.000. p. n. e.) koriste se prve, primitivne kamene alatke (pojava lat. Homo erectus i lat. Homo sapiens)
• Srednji paleolit (300.000 do 30.000. p. n. e.) - doba neandertalaca, javlja se savršenije oruđe.
• Kasni paleolit (40.000 do 11,000. p. n. e.). Javljaju se prvi jezici, epoha kromanjonskog čoveka.

U geološkoj hronologiji ovo je epoha pleistocena

Donji paleolit	Donji pleistocen	od pre 2,6 miliona godina do pre 730.000
Donji paleolit	Srednji pleistocen	od pre 730.000 do pre 128.000 godina
Srednji paleolit	Gornji pleistocen	od pre 128.000 do pre 40.000 godina
Mlađi paleolit	Gornji pleistocen	od pre 40.000 godina do pre 13.000 godina

Geneza čoveka kroz paleolit

Hominidi

Glavni članak: Veliki čovekoliki majmuni

Najstariji nađeni ostaci primata potiču iz perioda od pre 65 miliona godina, a nađeni su u Purgatori Hilu (SAD). Po nalazištu su i nazvani lat. Purgatorius. Oko pre 35-25 miliona godina odvaja se linija hominida. Hominidi do pre 8, odnosno 7 miliona godina zauzimaju savane, tokom ovog vremena lat. Ramapithecus-i se uspravljaju.

Hominidi su prva čovekolika bića. Više su ličili na majmune ali su po uspravnom držanju i konstrukciji šake podsećali na čoveka. Pojavili su se na Zemlji pre oko 3,5 miliona godina na području Afrike. Ričard Liki sin čuvenih antropologa Luisa i Meri Liki pronašao je u Keniji 1969. godine prvu kompletnu lobanju hominida koji je u naučnoj klasifikaciji označen kao vrsta australopitekusa.

Osnovne faze hominizacije

1. FAZA	do 65 miliona godina	lat. Purgatorius	Najstariji primat pronađen u Purgatori Hilu u SAD
2. FAZA	do 35 miliona godina	Oligopitek, Eolopitek, Egiptopitek, Propliopitek	(prethodnici lat. Oryotpithec-usa)
3. FAZA	do 25 miliona godina	„Izbor“ - odvaja se linija hominida	prvi put se javlja 32 zuba (kao kod savremenog čoveka)
4. FAZA	do 8/7 miliona godina	Ramapitek (koji se uspravlja)	zapremina mozga - 400 cm³, počinje „počovečavanje“
5. i 6. FAZA	do 200/100.000 godina	„očovečavanje“ Australopitek - „homo faber“ Homo habilis Homo erektus	Ovladavanje vatrom, karakteristike hominida: 1-1.5m visina, 20-30kg težine i 500cm³ 800cm³ zapremina mozga 1000cm³ zapremina mozga
7. FAZA	počinje pre oko 100.000 godina	period Razumnog čovek i Neandertalca	zapremina mozga 1200 do 2000 cm³

Homo habilis

Glavni članak: Vešt čovek

Pre oko 2 miliona godina u Africi se pojavio prvi pravi čovek (pripadnik roda čovek (homo)). On se izgledom još uvek razlikovao od današnjeg čoveka. Bio je nešto viši od hominida i imao je veći mozak ali je još uvek hodao pogrbljen a telo mu je bilo obraslo dlakom. Sporazumevao se kricima i pokretima ruku a ono što ga je činilo čovekom bila je veština pravljenja oruđa. Zato su ga naučnici nazvali vešt čovek (homo habilis).

Njegovo oruđe bio je običan kamen oštrih ivica koji je dobijao udaranjem većeg kamena o stenu. Izrada prve alatke označava početak starijeg kamenog doba. Homo habilis| ili vešti čovek je oštrim kamenom mogao da razbije orahovu ljusku ili kornjačin oklop, da otvori školjku ili da ubije glodara ali ne i da lovi veće životinje. Hranio se uglavnom biljkama, jestivim plodovima, puževima i skakavcima. Stalno je bio u pokretu tragajući za hranom, nije imao stanište a u slučaju nepogode sklanjao se pod prirodne zaklone, kao što su nadstrešnice od stenja. U pećine nije ulazio jer su ih naseljavali jači od njega — pećinski lav, sabljozube mačke i drugi mesožderi. Vešti čovek je koristio vatru za grejanje i odbranu od životinja ali samo ako bi je našao u prirodi. Kretao se u grupama čija je veličina zavisila od raspoložive hrane. Prve ljudske zajednice su se sastojale od verovatno 15 do 20 članova, nazivamo ih čopor ili horda pošto je u njima kao i kod mnogih životinja pravo jačeg, vođa je uvek bio najsnažniji muškarac.

Homo erektus

Glavni članak: Uspravan čovek

• starost - (?)1,5 miliona godina - 200.000 godina
• visina tela - 160-165 cm
• moždana zapremina - 700-1000cm³
• odlike lobanje:neznatno presvođavanje moždanog dela lobanje, nadočni lukovi masivni i naglašeni, postorbitalno stezanje slepoočnog ugla, koštani zidovi veoma debeli, u okcipitalnoj projekciji širina lobanje leži nisko
• odlike lica: velika širina nosnog otvora, mandibula velika i masivna, kao i zubi, obradak ravan, očnjaci nešto više odvojeni
• postkranijalni skelet:karakteristike hominida
• kultura: kultura kamenih jezgra, počinje upotreba vatre

Pre oko 1,6 miliona godina nastao je uspravljen čovek (homo erektus). Bio je rastom visok skoro kao savremen čovek, imao je 2/3 kranijalnog kapaciteta savremenog čoveka. Pravio je bolji alat od veštog čoveka, jer se služio oblikovanim kamenom. Umeo je da napravi i drveno koplje pomoću koga je mogao da lovi i krupnije životinje. Uspravljen čovek je bio prvi lovac. Jeo je više mesa od svojih predaka i ogrtao se životinjskom kožom. Njegovo najveće dostignuće je veština paljenja vatre. Uz pomoć vatre je spremao i kuvanu hranu, što mu je verovatno produžilo životni vek i mogao je da se brani od neprijatelja. Počinje da prelazi i na druge kontinente.

Homo sapijens i homo neandertalensis

Glavni članci: Čovek i Neandertalac

Pre oko 300 000 godina pojavljuje se homo sapijens (doslovno „razuman čovek”). Osnovna karakteristika je govor. Po fizičkim odlikama bio je isti kao i mi mada su postojale neke pod vrsta koje su se razlikovale kao što su neandertalci.

Neandertalac (homo neandertalensis) je naziv za posebnu vrstu praistorijskog čoveka koji je naseljavao Evropu. Ime je dobio po dolini rečice Neander u Nemačkoj, gde su pronađeni njegovi ostaci. Neandertalci su bili viši i snažniji od današnjeg čoveka.

Datuju se u 120.000 do 35.000 godina. Smatra se da su bili visoki 160 do 165 cm, moždane zapremine 1200-1600 kubnih centimetara.

Deli se u tri grupe:

• preneandertalac, ova grupa morfološki pripada neandertalcu, ali odlike nisu ekstremno izražene. Tipični predstavnici su nađeni na lokalitetima Sakopastore (Italija) i u Krapini (Hrvatska)
• presapiens, nalaz lobanje iz Štajnhajma najbolje reprezentuje ovu grupu, kao i lobanja iz Skul V iz Izraela. Ova grupa je bazična forma za dalji razvoj ka čoveku (ka sapiens tipu)
• klasični neandertalac - klasična grupa sa izraženim odlikama.

Odlike neandertalaca

• starost - 100.000-40/35.000 godina
• visina tela - 160-165 cm
• moždana zapremina - 1200-1600 cm³
• odlike lobanje:ravan krov lobanje, zatiljak manje ili više povijen, nadočni lukovi prisutni celom širinom čela, čelo relativno malo povijeno, postorbitalno stegnuta slepoočna kost
• odlike lica:lat. Fossa canina nedostaje, vilice vrlo masivne, veliki ugao zuba (zubni niz) povučen obradak (suprotno od forme savremenog čoveka)
• postkranijalni skelet:karakteristike hominida
• kultura: kultura jezgra i odbitka, okresivanje alatki, upotreba vatre, sahranjivanje pokojnika

Sudeći prema sačuvanim lobanjama, imali su snažne vilice i zube, oštru bradu izbačenu napred, nisko iskošeno čelo i izbačene arkade. Bili su izuzetni lovci, koristili su kremeno koplje, kremenu sekiru i bole (kamenje privezano za kožne kaiševe koje se vrteći u krug baca daleko i obmotava oko životinjskih nogu). Često su se sklanjali u pećine jer su one imale približnu temperaturu i leti i zimi. Za stanovanje su koristili samo prednji deo, pošto je unutrašnjost bila mračna i vlažna. Neandertalci su bili veoma napredni za svoje doba. Oni su prvi sahranjivali mrtve uz određene ceremonije. U grobove su stavljali hranu, cveće i oružje, što ukazuje na to da su verovali u zagrobni život. Njihove zajednice nisu imale osobine horde ili čopora, jer su brinuli o slabima i bolesnima. S pažnjom su sahranjivali i one koji nisu bili sposobni za rad. Neandertalci su takođe prvi praistorijski ljudi za koje se zna da su živeli u okviru porodice. Život u paru i vezanost za zajedničko potomstvo predstavljaju veliki napredak u razvoju ljudskog društva. Neandertalci su izumrli između 40.000 i 30.000 godina p. n. e. a da niko ne zna zašto. Moguće je da nisu uspeli da se prilagode novom talasu zahlađenja ili su ih možda istrebili preci današnjih ljudi. Najverovatnije je da su se malobrojniji neandertalci izmešali sa razumnim čovekom koji je naselio Evropu.

Odlike Razumnog čoveka

Lobanja kromanjonca

• starost - 35.000 godina
• visina tela - 150-200 cm
• moždana zapremina - 1200-2000cm³
• odlike lobanje: hvatište mišića na lobanji slabo izražena, čelo u lateralnoj projekciji blizu vertikale, nadočni luci nisu razvijeni celom dužinom, zatiljak leži oko sredine zadnjeg lobanjskog luka, veliki lobanjski otvor pomaknut napred, što je rezultat uspravnog hoda
• odlike lica: redukcija viličnog aparata, neznatna veličina zuba, treći molar je obično manji ili čak redukovan, konkavan profil gornje vilice, lat. Fossa canina prisutna samo kod H. sapiensa, na donjoj vilici prisutan isturen obradak
• postkranijalni skelet:relativno tanke i lake kosti
• kultura: kultura oruđa sa dominantnim oštricama, rađa se umetnost

Između 35.000 i 20.000 godina p. n. e. praistorijski ljudi su unapredili izradu lovačkog oružja i napravili nova, kao što su luk i strela, koštana udica i bodljikavi harpun. Otkrili su i koštanu iglu, što im je omogućilo da šiju odeću, kožne čamce i da izrađuju nakit. Oni i dalje žive nomadskim načinom života, ali se, zahvaljujući bogatom ulovu, duže zadržavaju na jednom mestu. Oko 20.000. godine p. n. e. počeli su da prelaze iz Azije u Australiju na čamcima i splavovima, a u Ameriku kopnom, na mestu današnjeg Beringovog moreuza. Ovom naprednijem praistorijskom čoveku naučnici su dali latinski naziv Homo sapiens sapiens, što znači veoma razuman čovek. Zovu ga još i savremen čovek.

Prosečna visina je 150-200cm, moždana zapremina 1200-2000 kubnih centimetara. Rasprostranjenost u prvih 20.000 godina samo u Evropi, Aziji i Africi, a pre oko 15.000 godina i u Americi.

Pripadnici ove vrste su i kromanjonci, koji su se pojavili u Evropi pre oko 35.000. Ime su dobili po pećini Kromanjon u južnoj Francuskoj, gde su prvi put pronađeni njihovi ostaci. Sa širokim čelom, dobro definisanom vilicom i malim obrvičnim kostima, izgledali su kao današnji ljudi. Kromanjonci su bili izuzetni lovci, bolji od neandertalaca. Hvatali su bizone, jelene, mamute, irvase i druge životinje, o čemu svedoče prizori lova koje su naslikali na zidovima pećina.

Kulture mlađeg paleolita

Bifacijalna paleolitska artefakta

• Šatelperon kultura, prelaz između musterijera i mlađeg paleolita (35.000 godina). Za ovu kulturu su karakteristični jednostavni izduženi strugači, blago zaobljeni noževi sa retušom na jednoj ivici.
• Orinjačka kultura, naziv je dobila po Orinjaku, u predelu gornje Garone, datuje se u 30.000 godinu. Široko je rasprostranjena u Zapadnoj Evropi. Odgovara kromanjonskim ljudima. Invazivnog je porekla iz centralne Evrope. Oruđa su vrlo brižljivo i kvalitetno obrađena (oštro okresivanje sa uskim paralelnim brazdama). Karakteristični su čunasti strugač, povijeno dleto u dugačka sečiva sa dve sečice. Koštani alat je takođe prisutan i to: koplja (kratka, robusnog oblika i zasečena pri dnu), igle, šila, šiljci. Pravljene su komandne palice od roga. U orinjaku je početak apstraktne figuralne umetnosti (plastika, crteži, gravure u kostima, kamenu itd) Značajni lokaliteti su: Altamira (Španija), Orinjak, Fon de Gom, Losel, Pećina Lasko (svi u severnoj Francuskoj), Kostjenki (Rusija).
• Gravetijen, (naziv po La Gravet u Dordonji), Datuje se oko 25.000. godine p. n. e. Karakteristična su mala sečiva sa pravolinijskim oborenim hrptom od nekoliko centimetara. Šiljci su služili kao vrhovi za strele, kost se manje koristi i nemarnije oblikuje, a predmeti od kosti i slonovače se dekorišu jednostavnim geometrijskim motivima. Karakteristične su paleolitske venere od kamena, slonovače, gline... Čuveni lokalitet je Vilendorf u Austriji gde je pronađena Vilendorfska Venera.
• Solitrejska kultura, datuje se oko 18000. godine p. n. e. Obeležavaju je šiljci u obliku lovorovog lista, okresani plitkim retušom sa obe strane. Inovacija je odbacivač sa kukom na jednom kraju. Slična ovoj je Seletijenska kultura.
• Magdalenijen (15000-9000. godine p. n. e.), u ovom periodu iščezavaju mamuti, nosorozi i irvasi, kremena oruđa su manje tipična i ređe se koriste, dok se najviše koriste kosti i rog. Od kosti i irvasovog roga se prave odbacivači i „komandne palice“. Harpuni imaju jedan ili dva niza zubaca, cilindričnog oblika. Igle imaju ušice, predmeti od kosti se graviraju predstavama životinja. U ovoj kulturi nedostaje okrugla plastika, ali su karakteristične gravire i bareljefi, ističe se pećinsko slikarstvo (Pećina Altamira, Pećina Lasko, Fon de Gom, Le Komparej...) Matično područje kulture je jugozapadna Francuska i severna Španija.

Umetnost paleolita, Vilendorfska venera

Umetnost paleolita

Paleolitska umetnost razvija se u dva osnovna oblika - predmetna, otkrivena sa alatkama i oružjem i prilično dobro datovana i zidna, umetnost oslikavanja zidova pećina.

Razlikujemo sledeće periode:

• Predfigurativni period - pripada naprednom musterijenskom dobu (oko 50.000 god.), tokom koga se poznaje oker, skupljaju se fosili ali nemamo potvrdu o figuralnim delima. Šatelperonsko (oko 35.000) označava pojavu nakita, bez figuralnih objekata (nalazi kosti i kamenih pločica sa pravilno razmaknutim urezima. Okera ima mnogo.
• Primitivni period - stil 1 i 2, pripada vremenu Orinjaka (oko 30.000 god.), otkrivene su ugravirane figure, veoma apstraktne, koje prikazuju glave ili telo životinja koje se ne mogu identifikovati. Stil 2 se javlja oko 25.000 god. i razvija se iz stila 1, likovi životinja su jednoliki, mogu se prepoznati bizoni, konji, mamuti... Ljudska figura je stilizovana.
• Arhaični period se razvija iz stila 2 (oko 20.000 do 15.000 god.), i karakteriše ga ovladavanje tehnikom i kvalitetnim slikama, skulpturama i gravurama. Neobične proporcije često navode na pomisao da je reč o gravidnim životinjama.
• Klasični period se razvija u magdalenijenu (oko 15.000 do 11.000 god.) tokom koga oblikovanje figura dostiže veoma visok stepen realizma. Životinjski likovi su svedeni na gotovo prirodne proporcije, uočava se mnoštvo detalja.
• Kasni period (oko 10.000 god) tokom koga prestaje ukrašavanje pećina i umetnost se usredsređuje na predmete.

Ova podela paleolitske umetnosti je prihvaćena kao trenutno važeća u istoriji umetnosti, međutim, skori nalazi u pećini Šove (Chauvet) u Francuskoj znatno menjaju ova razdoblja, jer se crteži nađeni u njoj po svojoj realističnosti i snazi prikaza mogu svrstati u „klasično razdoblje“, iako su pomoću metode aktivnog ugljenika datirani u 32.000 godina PNE.

Sahranjivanje u paleolitu

Prva sahranjivanja vezuju se za neandertalca. Značajni lokaliteti:

• Tešik taš u Turkmenistanu - nađen je skelet neandertalskog dečaka između 5 kostura pobijenih kozoroga, poređanih u krug i okruženih krupnim kamenjem.
• Ferasje (franc. Ferrassie) - Pod stenom pokopani skeleti muškarca i žene, zaštićeni pokrovom od kamena. U blizini je dečji skelet pokriven pločom, okolo su životinjske kosti i pepeo.
• Šapel o Sen - Skelet muškarca u grobnom jami, pored koga su nađeni i strugači.

Svi ovi skeleti su u položaju „spavača“, blago savijeni. Pojavljuje se i crveni oker.

• Monte Čirčeo - 1939. nađena je neandertalska lobanja u „gnezdu“ od kamena. Lobanja je bez mandibule i postkranijalnog skeleta. Desna očna šupljina dokazuje da je ranije bila zdrobljena, a okcipitalni otvor je oštećen i proširen.
• Krapina - Pronađeni su ostaci najmanje 13 neandertalaca u razbijenim i rasutim delovima.
• Šanidar - Nalazište je u Iraku, otkrivena je tzv. „Cvetna sahrana“, datuje se u period od pre oko 60.000 godina. Nalaz je neandertalskog tela, pretpostavlja se da je bio usmrćen kamenim blokovima palim sa tavanice, pa su ga savremenici zatrpali hrpom kamenja.

Mlađi paleolit:

• Mas d Azil - nalazište je iz Magdalenskog perioda. 1961. otkrivena je lobanja mlade žene, bez mandibule, u očnim dupljama imala je pločice od kosti.

Arheološka nalazišta na teritoriji Balkana

• Gradac, pećina pod Jerininim brdom, kod Kragujevca, Srbija
• Risovača, kod Aranđelovca, Srbija,

Oba lokaliteta su musterijerska nalazišta (kultura Musterijer je nazvana prema pećini franc. da Moustier, na obali Vezera u Dordonji), na kojima su nađeni trougaoni šiljci, izduženi strugači, listoliki deltoidni šiljci. U Gradcu su nađena i dva ognjišta (vatrišta). Risovača je istraživana 1955-1961. pod rukovodstvom dr Branka Gavele. Debljina kulturnog sloja varirala je od 3 do 4m. Ovde je pored ognjišta nađeno i oruđe od okresanog sileksa, obrađene kosti i fosilni ostaci praistorijskih životinja. Veliku pažnju privlače oni artefakti koji svojim odlikama imaju elemente kultura srednjeg i poznog paleolita.

• Crvena stijena, selo Petrovići, (Donji Banjani) kod Nikšića, Crna Gora, otkrivena je 1954. Otkriveno je 15 kulturnih horizonata sa 31 kulturnim slojem i dubinom od 20 do 30 metara.
• Krapina, Hrvatska, 1899. iskopavao je D. Gorjanović. Otkriveno je 13 skeleta neandertalaca, musterijenska artefakta tipa levaloa.
• Betalov spodmol, Slovenija- otkriveno 5 horizonata, od musterijera, madlena do epipaleolita.
• Potočka zijalka, Slovenija - orinjak
• Seidi, Tesalija, Grčka - orinjak, pećina pored reke Penej. Ima tri horizonta:
  • 1. tip levaloa (fosili krupnih životinja)
  • 2. tip orinjak
  • 3. ispod jezerskog sedimenta

Pronađeno je oruđe tipa levaloa, izrađivano od karnelijana - strugači, dleta, svrdla

• Elida, Peloponez, Grčka - orinjak. 3 kvartarna horizonta, iskopavanja vodio A. Leroa-Guran.

Poređenje geološke epohe, perioda i fosilnih nalaza

milioni godina	geološka epoha	period	fosili
3.000 miliona godina	ARHAJSKA ERA	EOZOIK	nepouzdani trgovi života pred kraj perioda
600 miliona godina	PALEOZOJSKA (primarna) ERA	KAMBRIJUM SILUR DEVON KARBON PERM	prve vodene životinje, nema kičmenjaka život još u vodi, prvi vodeni kičmenjaci prvi ostaci suvozemaca pojava prvih gmizavaca
200 miliona godina	MEZOZOIK (sekundarna era)	TRIJAS JURA KREDA	carstvo prvih gmizavaca, pojava prvih ptica nepouzdani tragovi prvih sisara, vodozemci se povlače
70 miliona godina	TERCIJAR (KENOZOIK)	PALEOCEN EOCEN OLIGOCEN MIOCEN	50. miliona godina - adapis 40-35 miliona god. - nekrolemur 35-30 miliona god - branisela,
1,87 miliona godina	TERCIJAR	PLIOCEN	australopitekusi
0,01 miliona godina	KVARTAR	PLEISTOCEN HOLOCEN	život tokom Kvartara pogledati ovde

Vidi još

• Umetnost paleolita
• Vilendorfska Venera
• Pećina Lasko
• Ranjeni bizon

Literatura

• Srejović, Dragoslav (1981). „Kulture starijeg i srednjeg kamenog doba”. Istorija srpskog naroda. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 3—14. 
• The Cambridge Encyclopedia of Archeology, ed, Sherrat A, Cambridge University Press. 1980. pp. 52-96 (Men the Hunter)
• Leroa-Guran A. Religije prethistorije, Plato, 1991.
• Praistorija Jugoslovenskih zemalja, Paleolit, Sarajevo, 1979.
• Srejović D. Praistorija, Mala istorija umetnosti, Beograd, 1967.
• Human Evolution, Microsoft® Encarta® Online Encyclopedia 2007
• Stone Age, Microsoft® Encarta® Online Encyclopedia 2007 © 1997-2007 Microsoft Corporation.Contributed by Kathy Schick, B.A., M.A., Ph.D. and Nicholas Toth, B.A., M.A., Ph.D.
• Branko Gavela, Praistorijska arheologija, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Marija Đurić Srejić, Uvod u fizičku antropologiju drevnih populacija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995.
• Mihailović, Dušan (2014). Paleolit na centralnom Balkanu - kulturne promene i populaciona kretanja (PDF). Beograd: Srpsko arheološko društvo. ISBN 978-86-913229-8-4. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 04. 2017. g. Pristupljeno 11. 4. 2017. 

Spoljašnje veze

• Arheološka i praistorijska otkrića iz paleolita
• Kulture starijeg i srednjeg kamenog doba na tlu Srbije, Dragoslav Srejović
• (jezik: engleski) Zdeněk Burian - Mlađi paleolit : boja slike
• (jezik: engleski) Zdeněk Burian - Srednji paleolit : boja slike