Pandora

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Pandora (višeznačna odrednica).

Pandora
Luvr, Pariz

Pandora
Jozef Lefevr, 1872.

Pandora (grč. Πανδώρα [Pandóra], lat. Pandora) u grčkoj mitologiji je žena titana Epimeteja. Pandora je žena koja je na svet donela zlo i patnju.

Pandorino ime u prevodu sa grčkog znači svime obdarena, jer je to složenica od dve reči — pan — „sve” i doron — „dar”.

Mitologija

Stvaranje Pandore

Titan Epimetej je podario životinjama dobre osobine, i kada je na red došao čovek, više nije bilo nijedne osobine. Tada Prometej, koji je osećao da su ljudi mnogo superiorniji od životinja i da zbog toga treba da imaju nešto posebno, nešto što životinje nemaju, odlučio je da to bude vatra. Od Zevsa je ukrao vatru i dao je ljudima.

Zevs je bio veoma besan zbog krađe i odlučio je da kazni Prometeja i njegovu kreaciju — čovečanstvo.

Okovao je Prometeja u neprobojne okove i poslao je orla, a orao je bio Zevsova sveta životinja, da mu svaki dan kljuca jetru. Kako je Prometej bio besmrtan, njegova se jetra svakoga dana iznova obnovljla, ali je on i dalje patio, sve dok ga Heraklo, dok je izvršavao svoje zadatke, nije oslobodio. Prometej je znao, a nije hteo da kaže Zevsu, i koja će Zevsova žena nositi dete koje će ga svrgnuti sa vlasti, kao što je i on svrgnuo svoga oca Hrona. Sve to, kao i krađa vatre, je uticala na odluku Zevsa da Prometeja baci u okove.

Da bi kaznio ljude, Zevs je naredio ostalim bogovima da, kao dar ljudima načine ženu, i da joj svaki od bogova podari po neki dar. Pandorino ime u prevodu sa grčkog znači svime obdarena, jer je to složenica od dve reči — pan — „sve” i doron — „dar”.

• Hefest je načinio ženu od gline i dao joj oblik.
• Atina je obukla.
• Harite su je okitile ogrlicama koje je načinio Hefest.
• Afrodita joj je podarila lepotu.
• Apolon muzički talenat i isceliteljske moći.
• Demetra je naučila da obrađuje povrće.
• Posejdon joj je dao bisernu ogrlicu i mogućnost da se nikad ne utopi.
• Hermes joj je podao lukavost, hrabrost i šarm.
• Zevs je učinio lenjom, nemirnom i budalastom.
• Hera ju je učinila znatiželjnom.
• Hermes joj je podario najvažniji od svih darova, posudu, ćup — na grčkom πίθος [pithos].

Pandorina kutija

Prometej je Epimeteju, svome bratu, rekao da ne prima nikakve darove od bogova, ali ga ovaj nije poslušao i, kada su bogovi poslali Pandoru na zemlju, zaljubio se u nju. Hermes mu je rekao i upozorio da je ona dar od Zevsa i da ne dira Pandorinu posudu koja je bila njen miraz. Sa druge strane, Epimetej je rekao Pandori da ne otvara tu posudu.

Znatiželja Pandorina je bila prevelika i ona joj nije mogla odoleti i otvorila je posudu. U tom trenutku je sve zlo izašlo i, na do tada bezbrižno čovečanstvo, koje je živelo u blagostanju, sručili su se kuga, tuga, siromaštvo, zločin, očaj, pohlepa, starost, bolest, ludost, prkos, glad, prevara...

Pandora je brzo zatvorila kutiju i unutra je ostala samo nada. Pandora je tada uvidela da je svet bez nade turoban i vrlo hladan i opet je otvorila kutiju iz koje je izašla i nada. Tako je čovečanstvo sa svim zlom dobilo i nadu.

Druga verzija mita govori da je nada bila zapravo najgore od svih zla, jer je bila jednaka strašnom predznanju. Pandora je tako, zatvorivši kutiju pre nego što je nada izašla napolje, spasila svet od najgore štete. Naime, sama bi se reč nada (grč. Ελπις [Elpis]) bolje mogla prevesti kao „predviđanje nesreće”.

Sama sintagma i metafora Pandorina kutija nije dobro prevedena. Naime, reč πίθος [pithos] znači „posuda”, „ćup”, i verovatno je Erazmo Roterdamski u svome prevodu Hesioda zamenio sa reči πυχις [pykhis] koja je značila „kutiju”.

Spoljašnje veze

• Pandora u Grčkoj mitologiji
• Pandora