Sevilja

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Sevilja (višeznačna odrednica).

Sevilja Sevilla
Španska metropola Sevilja
Zastava Grb
Administrativni podaci
Država	Španija
Autonomna zajednica	Andaluzija
Osnovan	8 - 9 vek p. n. e.
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2011.	703.021
— gustina	5.021,58 st./km2
Aglomeracija	1.500.000
Geografske karakteristike
Koordinate	37° 22′ 38″ S; 5° 59′ 13″ Z
Aps. visina	7 m
Površina	140 km2
Sevilja Sevilja na karti Španije
Ostali podaci
Gradonačelnik	Huan Ignasio Soido
Poštanski broj	41000–41099
Pozivni broj	95
Registarska oznaka	SE
Veb-sajt
sevilla.org

Sevilja (šp. Sevilla) je privredni, kulturni i finansijski centar Španije i glavni grad pokrajine Andaluzije. Prema nacionalnom institutu za statistiku (INE) u Sevilji je 2010. godine živelo 704.198 stanovnika, dok sa okolnim naseljima broj stanovnika iznosi 1.508.605, što je stavlja na četvrto mesto španskih metropola, posle Madrida, Valensije i Barselone.

Kako se za vreme pod rimskom vlašću nazivala „Hispalis“ (lat. Hispalis), stanovnici Sevilje su poznati kao „Seviljci” ili „Hispalensi”. Poznata je po koridi, Seviljskom berberinu, rodnom mestu Don Žuana, tapasima, tradicionalnom španskom jelu, kao i raskošnoj mavarskoj arhitekturi.

Prema legendi osnovao ju je Herkul, grčki mitološki junak.

Danas je Sevilja sedište biskupije, pa je samim tim i glavno trgovačko središte južne Španije.

Ime

Pre nego što je dobio naziv Sevilja, ovaj grad je pretrpeo mnoge promene svog naziva počev od feničanske kolonizacije pa sve do rimske i arapske prevlasti.

Etimologija

Spal je najstarije poznato ime Sevilje. Veruje se da je nastalo za vreme Feničanske kolonizacije Tartešanske kulture u jugozapadnoj Iberiji i prema Manuelu Pelikeru Katalanu značilo je „nizina“ na feničanskom jeziku (nizija slična Hebrejskoj Shfeli). Tokom Romanske vladavine, ime se latinizovalo pa je glasilo Hispalis. Posle Mavarske invazije, ime je adaptirano arapskom jeziku i glasilo je Išbilijatun. Kako slovo „p“ ne postoji u arapskom, zamenjeno je slovom „b“, latinski sufiks –is je zamenjen direktnim arapskim ekvivalentom „–iyya“, a naglašeno „a“ pretvara se u „i“ usled fonetičkog fenomena imela. Seviljska engleska i španska imena razvijala su se od arapske reči Išbilijatun.

Slogan

Slogan šp. „NO8DO“ je oficijelni slogan Sevilje. Veruje sa da je to rebus koji označava špansko: «No me ha dejado», što znači „Sevilja me nije napustila“, sa osmicom u sredini koja predstavlja klupko vune (šp. Madeja). Legenda kaže da je slogan smislio Kralj Alfonso X koji je bio stanovnik u gradskom Alkazaru i koga su građani podržavali od kada je njegov sin, kasnije Sančo IV od Kastilje, pokušao da mu preotme tron. Amblem je prisutan na opštinskoj zastavi i istaknut je na gradskim imovinama kao što su poklopci šahte i grobnica Kristifora Kolumba u Katedrali.

Geografija

Provincija Sevilja, sa površinom od 14.001 km², najveća je pokrajina u regionu Andaluzije i ima 105 opština, uključujući glavni grad.

Pokrajina poseduje veliki broj prirodnih i kulturnih dobara. Prirodno zaštićena područja čine oko 14% ukupne površine zemljišta, a poseduje i 14 istorijski značajnih mesta i preko 300 istorijskih spomenika.

Pogled na Sevilju iz vazduha

Grad Sevilja se nalazi u provinciji Sevilji, u sklopu autonomne zajednice Andaluzije, na jugu Iberijskog poluostrva. Grad se nalazi u plodnoj dolini reke Gvadalkivir, na nadmorskoj visini od oko 7 m. Površina Sevilje iznosi 140 km².

Na severu se graniči sa La Rikonadom, La Agabom i Santiponseom; na istoku sa Alkalom de Gvadaira; na jugu sa Dos Ermanas, Helvesom i na zapadu sa San Huanom de Asnalfarače, Tomaresom i Kamasom.

Klima

Sevilja ima pretežno suptropsku klimu. Prosečna godišnja temperatura Sevilje danju iznosi 25 °C, a tokom noći 13 °C. Nakon Kordobe, Sevilja ima najtoplija leta u kontinentalnoj Evropi, sa prosečnom temperaturom od 35,3 °C u julu mesecu. Prosečne minimalne temperature u julu iznose 19,4 °C, i tokom jula meseca svake godine, u nekoliko navrata, temperatura prelazi 40 °C. Najniža temperatura je zabeležena 28. januara 2005. godine i iznosila je -8,2 °C, dok je najviša iznosila 50 °C i zabeležena je 4. avgusta 1881. godine.

Zime u Sevilji su blage. Januar je najhladniji mesec, sa maksimalnom prosečnom temperaturom od 15,9 °C, i minimalnom od 5,2 °C. Prosečne padavine variraju tokom godine od 400 do 800 mm godišnje, zastupljene su od oktobra do aprila. Decembar je najvlažniji mesec, sa prosečnim padavinama od 95 mm. U proseku godišnje ima oko 120 sunčanih dana, a kišnih dana oko 52.

Tokom proleća i jeseni u Sevilji ima dosta sunčanih, kao i kišnih dana. Uobičajena prolećna temperatura iznosi oko 20 °C, ali može i da dosegne 27 °C u maju mesecu. Iako u proleće ima dosta padavina u Sevilji, one su umerene i nema oluja. Jesenja temperatura, kao i prolećna iznosi oko 20 °C.

Klima (Sevilja)
Pokazatelj \ Mesec	.Jan.	.Feb.	.Mar.	.Apr.	.Maj.	.Jun.	.Jul.	.Avg.	.Sep.	.Okt.	.Nov.	.Dec.	.God.
Apsolutni maksimum, °C (°F)	24,2 (75,6)	28,0 (82,4)	30,8 (87,4)	35,4 (95,7)	40,8 (105,4)	45,2 (113,4)	46,6 (115,9)	45,9 (114,6)	42,6 (108,7)	36,6 (97,9)	31,2 (88,2)	24,5 (76,1)	46,6 (115,9)
Srednji maksimum, °C (°F)	16,0 (60,8)	18,1 (64,6)	21,9 (71,4)	23,4 (74,1)	27,2 (81)	32,2 (90)	36,0 (96,8)	35,5 (95,9)	31,7 (89,1)	26,0 (78,8)	20,2 (68,4)	16,6 (61,9)	25,4 (77,7)
Prosek, °C (°F)	10,9 (51,6)	12,5 (54,5)	15,6 (60,1)	17,3 (63,1)	20,7 (69,3)	25,1 (77,2)	28,2 (82,8)	27,9 (82,2)	25,0 (77)	20,2 (68,4)	15,1 (59,2)	11,9 (53,4)	19,2 (66,6)
Srednji minimum, °C (°F)	5,7 (42,3)	7,0 (44,6)	9,2 (48,6)	11,1 (52)	14,2 (57,6)	18,0 (64,4)	20,3 (68,5)	20,4 (68,7)	18,2 (64,8)	14,4 (57,9)	10,0 (50)	7,3 (45,1)	13,0 (55,4)
Apsolutni minimum, °C (°F)	−8,2 (17,2)	−5,5 (22,1)	−2,0 (28,4)	1,0 (33,8)	3,8 (38,8)	8,4 (47,1)	11,4 (52,5)	12,0 (53,6)	8,6 (47,5)	2,0 (35,6)	−1,4 (29,5)	−4,8 (23,4)	−8,2 (17,2)
Količina padavina, mm (in)	65,7 (25,87)	49,9 (19,65)	35,8 (14,09)	54,0 (21,26)	30,5 (12,01)	9,9 (3,9)	2,4 (0,94)	5,3 (2,09)	26,9 (10,59)	68,3 (26,89)	91,1 (35,87)	99,0 (38,98)	538,8 (212,13)

Hidrografija

Reka Gvadalkivir

Kroz Sevilju protiče reka Gvadalkivir (šp. Río Guadalquivir, arap. Wadi Al-Kabīr), što znači „Velika reka“. Ovo je najduža reka Andaluzije i peta po dužini na Iberijskom poluostrvu. Duga je 657 km. Istočni i jugoistočni deo Sevilje je okružen sa tri reke, koje su pritoke reci Gvadalkivir. Najvažnija od njih je reka Gvadaira. Ona se uliva u reku Gvadalkavir 20 km od centra Sevilje. Pritoke Tagarete i Tamargiljo objedinjuje hidrografsku mrežu grada.

Demografija

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine grad ima 703.021 stanovnika, od kojih muškarci čine 47,65%, a žene 52,35%. Sevilja je četvrti grad po broju stanovnika u Španiji, posle Madrida, Barselone i Valensije. Gradsko područje Sevilje ima oko 1.519.639 stanovnika i veličine je 4535,78 km ², što ga takođe čini četvrtim najvećim gradskim područjem Španije, kao i velikim turističkim, ekonomskim i industrijskim centrom.

Prikaz naseljenosti stanovništva po provincijama

Od ukupno 703.021 ljudi anketiranih u 2011. godini, 38.314 su bili strani državljani, što predstavlja 5,45%, što je ispod nacionalnog proseka. Imigranti uglavnom potiču iz Latinske Amerike. Najbrojniji su Marokanci (4.228), Bolivijci (3.575), Rumuni (2.155), Ekvadorci (2.335), Kolumbijanci (2.488) i Kinezi (2.629).

Demografija

Luka Sevilja

Grad je smešten duboko na kopnu, ali samo 6 m iznad nivoa mora. Sevilja je dugo bila važna morska luka pošto je sa morem povezana rekom Gvadalkivir. U Sevilji je Magelan dobio brodove za svoj put oko sveta. Najveći deo srebra iz španskih kolonija dospevao je u ovu luku i ovde se nalazilo sedište vladine službe koja je nadgledala prekookeansku trgovinu. U Sevilji se nalazi najveći arhiv kad su u pitanju dokumenta španske administracije u Americi (šp. Archivo General de Indas). Američko zlato je odatle prevoženo brodovima do Antverpena ili Đenove koja su bila sedišta bankarstva i gde se skupljao novac za špansku krunu. I druga roba je prvo dopremana u Sevilju: tako je na primer 1585. godine prva pošiljka čokolade stigla u ovaj grad i celu Evropu.

Sevilja je bila najveći grad u Španiji u 16. i 17. veku, sa 130.000 stanovnika. Posle 1649. kada je gradom harala kuga, Sevilja gubi raniji značaj, ali i dalje ostaje umetnički centar baroka.

Za vreme Španskog građanskog rata (1936—1939) grad je odmah na početku osvojila vojska Fransiska Franka.

Prirodni svet

Na ovom prostoru zastupljene su mnogobrojne biljne, kao i životinjske vrste što prirodni svet Sevilje čini veoma bogatim.

Flora

Tokom čitave istorije grada razvijala se raznolika flora, koja je rezultovala da se svaki park ili bašta tokom vremena razlikuju od ostalih, i ljudima približe razloge zbog kojih su izgrađene.

Više od 750 različitih vegetacijskih vrsta iz različitih delova planete nalaze se okupljene u gradu.

Procvetala džakaranda u Sevilji

Među drvećem, koje se zbog svog obilja i karakteristika ističe cvetanjem, nalaze se džakaranda(biljka)džakarande i gorke pomorandže.

Na različitim šetalištima takođe se mogu videti i druge česte vrste drveća, kao što su beli bagremi, platani, kao i tipuane i „vatreno drveće”, koje je vrsta platana.

Istorijske gradske bašte pravi su prikaz različitih stilova i veličina, koje ujedno poseduju i raznolike egzotične vrste, kao u Vrtu Alkazar, Parku Marije Luise, Parku užitka ili u Američkoj bašti.

Tamo je moguće sresti i drveće poput eukaliptusa, magnolije i „gumenog drveća“, koje predstavljaju vrstu fikusa. Takođe, mogu se videti i drveća banane, belih bagrema i hakarandi.

Na različitim zelenim površinama koje oslikavaju tradicionalni koncept urbanog parka, gde su nametnuti kriterijumi na uštedi prilikom održavanja i koje predstavljaju prethodnice evropske baštine, nalazi se veća prisutnost autohtonih biljnih vrsta, kao i naturalizovanih, prilagođenih gradu i klimi Sevilje.

Park Alamiljo obuhvata 48 hektara na najsevernijem delu ostrva La Kartuha. Sastoji se od autohtonih šumskih područja u kojima se sprovođenje baštenskih aktivnosti ograničava na sanitarna orezivanja i navodnjavanja. U ovom parku možemo naći drveće rogača, narandži, maslina, hrasta, jasena i borova. U blizini, pored Magičnog ostrva, nalazi se Američka bašta, sa više od 400 biljnih vrsta američkog porekla. Izgrađena je za Svetsku izložbu 1992. godine, a ponovo biva na izložbi i 2010. godine.

Fauna

Divlje životinje koje čine faunu Sevilje su one koje najbolje iskorišćavaju otpad urbanog društva, a i veoma se razlikuju od onih u istorijskim baštama, gradskim parkovima, glavnim parkovima i onih na obalama reka Gvadaira i Gvadalkivir.

Najbrojniji kičmenjaci koji čine faunu Sevilje jesu ptice, uključujući mnogobrojne vrste ptica u različitim parkovima u gradu.

Ako izuzmemo reke, najbrojniji predstavnik riba jeste zlatni karaš, koji se uglavnom može pronaći u barama.

Istorija

Grad Sevilja je star oko 2 200 godina. Prolazak različitih civilizacija uticao je na stvaranje velikog, danas veoma dobro očuvanog istorijskog centra kao i na poseban karakter ovog grada.

Rani periodi

Mitološki osnivač Sevilje je Herkules (šp. Хераклес), obično poistovećen sa Feničanskim bogom Melkartom, za koga mitovi kažu da je plovio kroz Gibraltarski moreuz sve do Atlantika i osnovao trgovinsko mesto na poziciji današnjeg Kadisa i Sevilje.

Hiralda i Dvorište zastava

Grad je u romansko vreme bio poznat kao Hispalis. U gradovima u blizini - Santiponse (Italika) i Kormona nalaze se važna arheološka nalazišta.

Julije Cezar je gradu dao status kolonije, dok je za vreme Ptolemeja bio metropola. Za vreme Vandala i Vizigota Hispalis je bio centar južne Španije i imao je veći značaj od Kordube (današnje Kordobe). Romanske karakteristike koje još uvek postoje u Sevilji su ostaci akvadukta, hram u ulici Mamoles, stubovi La Alameda de Herkules šp. La Alameda de Hércules) i ostaci u Dvorištu zastava, trg blizu Katedrale Sevilje. Zidovi koji okružuju grad su originalno bili izgrađeni za vreme vladavine Julija Cezara, ali njihov trenutni tok i dizajn je delo Mavara koji od 711. godine kontrolišu grad, a svedok toga je arapska arhitektura prisutna u starijim delovima grada.

Tada, u doba arapske vladavine, Sevilja je bila bogat i slavan grad, iz koga su se kasnije kretali konkistadori u osvajačke pohode i vraćali se donoseći prekookeansko blago. Godine 1248. grad osvaja Fernando III i pripaja ga kraljevini Kastilji.

Tokom 5. i 6. veka bilo je mnogo uzastopnih napada na romansku provinciju od strane plemena Vandala i Vizigota.

Mavarska era

Seviljom su za vreme osvajanja Hispalisa 712. godine zavladali Mavari, muslimani sa severa Afrike. Bila je glavni grad za kraljeve Omejadskog kalifata, dinastije Almoravida prvo, a posle dinastije Almohada od 8. do 13. veka.

Mavarski urbani uticaji nastavili su se i prisutni su i u savremenoj Sevilji. To se može uočiti na primeru običaja ukrašavanja aprilacima (šp. herbaje) i malim fontanama u dvorištima kuća. Međutim, većina mavarske estetike pripada stilu mudehar. To je stil islamske kulture koji se razvio pod hrišćanskom vladavinom i koji je inspirisan arapskim stilom. Originalne mavarske zgrade su „Dvorište od gipsa“ (šp. Patio del Yeso) i Alkasaru, gradske zidine i glavnog odeljka Hiralde, zvonika Katedrale Sevilje.

Kastiljanska era

Godine 1247. hrišćanski kralj Ferdinand III od Kastilje i Leona počeo je sa osvajanjem Andaluzije. Posle osvajanja Haena i Kordobe, on je zaplenio sela koja okružuju grad, Karmona, Lora del Rio i Alkala del Rio, i držao stajaću vojsku u blizini. Opsada je trajala petnaest meseci. Odlučujuća opsada se desila u maju 1248. godine kada je Ramon Bonifas doplovio do Gvadalkivira i uništio most koji je razdvajao grad od farmi Alharafe. Grad se predao 23. novembra 1248. godine.

Dvorište devojaka u Alkazaru

Razvitak grada se nastavio posle kastiljanske opsade 1248. godine. Konstruisane su građevine, uključujući i crkve, od kojih su mnoge bile izgrađene u mudehar stilu, i Katedrala Sevilje izgrađena tokom petnaestog veka sa gotičkom arhitekturom. Mavarska palata je postala prebivalište hrišćanskih kraljeva i tokom vladavine Pedra Prvog bila je zamenjena Alkazarom (gornji nivoi su i dalje korišćeni od strane kraljevske porodice kao prebivalište u Sevilji).

Godine 1391. arhiđakon Ferant Martinez zatvorio je sve sinagoge u Sevilji i pretvorio ih u crkve. Jedan od primera je Santa Marija la Blanka. Takođe je prisvojio kvartove i prodavnice (nalaze se u današnje vreme u delu Santa Krus). Hiljade ljudi je bilo ubijeno tokom pogroma, dok su ostali bili primorani da se preobrate. U početku je aktivnost inkvizicije bila ograničena na eparhije Sevilje i Kordobe gde je Alonso de Kordoba otkrivao kripto-jevreje. Trg San Fransisko je bilo mesto dešavanja Autodafe. Prva Autodafa je bila u Sevilji 6. februara 1492. godine kada je šestoro ljudi živo spaljeno. Alfonso de Oheda je lično držao propoved. Od tada je Inkvizicija rapidno rasla. Do 1492. godine tribunali su postojali u osam kastiljanskih gradova: Avila, Kordoba, Haen, Medina del Kampo, Segovija, Siguensa, Toledo i Valjadolid.

Zlatno doba

Praćenje Kolumbove ekspedicije u Novi svet 1492. godine i osvajanje novih teritorija nazvanih Zapadne Indije, konačno je počelo da ide u korist Sevilji zato što je sva roba prvo morala da prođe kroz „Kuću trgovine“. Kuća trgovine bila je vladina ustanova koja je kontrolisala svu trgovinu i kolonizaciju cele španske imperije. Zlatno doba razvoja počelo je u Sevilji s obzirom na to da je tu bila jedina luka koja je imala kraljevsko odobrenje za trgovinu sa španskim kolonijama u Americi. Kako su trgovački brodovi jedino smeli da pristanu u luku u Sevilji, ubrzo je veliki broj trgovaca iz Evrope bio primoran da se preseli ovde kako bi uspeli da dođu do robe koja se uvozila iz Španske Amerike. Samim tim, populacija grada porasla je i do milion ljudi. U kasnom periodu 16. veka luka u Kadisu takođe je dobila odobrenje trgovine. Ovim događajem 1649. godine Sevilja je izgubila polovinu stanovništva i nije se oporavila do početka 19. veka. Tokom 18. veka njen međunarodni značaj bio je u opadanju.

Sevilja 16. veka

Pisac Migel de Servantes živeo je u Sevilji između 1596. i 1600. godine. Zbog finansijskih problema Servantes je radio kao dobavljač za Špansku flotu i sakupljač poreza. Priča jedne od njegovih poznatih komedija (šp. Rinconete y Cortadillo) govori o dve skitnice koje su došle u Sevilju, privučene bogatstvom i neredom koji je u 16. veku donesen trgovinom sa Amerikom.

18. vek

Kraljevska fabrika duvana, današnji rektorat Univerziteta u Sevilji

Tokom 18. veka Karlos III trudio se da razvije industriju Sevilje. Građenje Kraljevske fabrike duvana započeto je 1728. godine, a dorađivana je narednih 30 godina. Ovo je bila druga po veličini građevina u Španiji, odmah nakon kraljevske palate Eskorijala. Od 1950. godine ovde je sedište Univerziteta Sevilje.

Sevilja je takođe poznata po tome što je 1758. godine izdala svoje prve novine koje su predstavljale prvu štampu u Španiji koja je nastala van Madrida.

19. i 20. vek

Pad Sevilje se dogodio ubrzo nakon početka Španskog građanskog rata 1936. godine. General Gonsalo Kipo de Ljano izvršio je udar unutar grada i ubrzo zauzeo njegov centar. Radio Sevilja suprotstavio se uzdizanju udara pozivajući seljake da dođu u grad sa oružjem, dok grupe radnika postavljaju barikade. De Ljano je nakon toga okupirao „Radio Sevilje“ i iskoristio ga da razglasi propagandu frankističkih pokreta. Nakon prvobitnog okupiranja grada, otpori su se nastavili među radničkom klasom naroda sve dok se nije dogodio niz nasilno oduzetih imovina. Pod pravilom Fransiska Franka Španija je zvanično bila neutralna u Drugom svetskom ratu, kao i ostatak zemlje. Sevilja je takođe ostala ekonomski i kulturološki izolovana od ostatka sveta. Godine 1953. otvoreno je brodogradilište u Sevilji na kome je tokom sedamdesetih godina 20. veka godina posao dobilo više od dve hiljade ljudi. Pre postojanja regulacije močvara u basenu reke Gvadalkivir, u Sevilji su se često dešavale poplave. Moguće da se jedna od najgorih poplava dogodila novembra 1961. godine kada je reka Tamargiljo preplavila, zbog ogromnih količina padavina, i zbog toga Sevilja je bila proglašena zonom katastrofe.

U Španiji 3. aprila 1979. godine, nakon završetka Frankove diktature, prvi put su održani demokratski lokalni izbori na kojima su izabrani odbornici iz četiri različite partije. Papa Jovan Pavle II je u Sevilji 5. novembra 1982. godine održao misu za više od pola miliona ljudi.

Slikarstvo

Sevilja je iznedrila neka od najznačajnijih imena španskog slikarstva XVII veka: Fransiska Ereru Starijeg i Mlađeg, Fransiska de Surbarana, Dijega Velaskesa, Huana de Valdesa Leala i Bartolomea Estebana Murilja.

Fransisko de Surbaran

Fransisko de Surbaran (1598-1664) - njegova dela bila su duboko religiozna i pod znakom crkvenog patronata. Rodio se i odrastao u Ekstremaduri gde je dobio prvo slikarko obrazovanje. 1615. godine nastavlja da uči i radi u Sevilji. U ovom periodu slika „Hrist na krstu“ i „Sveti Serapije“. U prvoj slici je prikazana napeta muskulatura Hristovog tela u agoniji i belog platna oko njegovih kukova. Serapije je naslikan u dugoj beloj odori sa ogrtačem. Surbaran je majstorski vladao slikanjem draperija, naročito belih. Sledeća slika je „Odbrana Kadisa“ koja slavi pobedu nad Englezima. Radio je za mnoge manastire i redove. Svakako bi trebalo pomenuti „Poklonjenje mudraca“, „Poklonjenje pastira“, zatim „Trijumf svetog Tome Akvinskog“, „Javljanje svetog Petra svetom Petru Nolasku“, kompozicije Svete Margarite, Svete Agate, „Bezgrešno začeće“, “Šolje i čaše“, „Agnec Božji“…

Dijego Rodrigez de Silva i Velaskes

Dijego Rodrigez de Silva i Velaskes (1599-1660) potiče iz reda niže aristokratije. Oženio se ćerkom majstora Fransiska Pačeka. Dela: „Starica koja prži jaja“, „Vodonoša“, slika sa kojom je dobio zvanje kraljevskog slikara. Pred put u Italiju nastaje delo „Bahov trijumf“, gde je prikazan Bog Dionis u društvu pripitih seljana, zatim „Vulkanova kovačnica“. Slikao je takođe portrete među kojima su portreti Filipa III, Filipa IV, donje Marije Terese, donje Margarite od Austrije. Ovom periodu pripada i slika „Dvorska luda dona Sebastijana de Mora“ kao i remek-delo „Predaja Brede“ poznatija kao “Koplja“, koja prikazuje trenutak predaje utvrđenog holandskog grada Brede. U Italiji nastaju slike „Portret pape Inoćentija X“ i „Venera pred ogledalom“, gde je boginja prikazana sa leđa kako odmara na postelji i posmatra svoj lik u ogledalu koje drži Kupidon. Slike koje je naslikao u kasnijim godinama su: „Priča o Arahni“, poznatija kao „Prelje“ ili „Tkalje“, i „Male dvorske dame“, koje su ujedno i Velaskesovo najpoznatije delo i jedno od remek-dela španskog baroka, naslikana 1656. godine. Naziv ove slike odnosi se na dve devojčice koje zabavljaju malu infantkinju Margaritu, najmlađu kćer kralja Filipa IV.

Huan de Valdes Leal

Bartolome Esteban Muriljo

Huan de Valdes Leal (1622—1690) bio je slikar izrazito baroknog, tenebrističkog i naturalističkog stila. Rodio se u Sevilji gde je i proveo ceo svoj život. Od važnijih dela su: „Sveti Andrija“, „Povlačenje Saracena“, „Isus raspravlja sa učenjacima“, „Kraj zemaljske slave“ i „U treptaj oka“. Stil mu je morbidan i dramatičan. Kompozicije su mu mračne.

Bartolome Esteban Muriljo (1617—1682) rodio se i život proveo u Sevilji. Bio je učenik Huana de Kastilja. Smatra se glavnim predstavnikom seviljske i španske zrele faze, visokog baroka. Oko trideset slika je sa temom bezgrešnog začeća, od kojih se izdvajaju „Anđeoska kuhinja“, „Sveti Isidor“, „Sveti Leandar“, „Blagovesti“, „Dobri pastir“. Takođe je poznata slika „Sveta porodica s ptičicom“ gde je prikazan sveti Josif kako brine o malom Isusu koji se igra sa psom i u ruci drži ptičicu, a Marija ih blagonaklono gleda dok obavlja uobičajene kućne poslove. Svi likovi su prikazani bez ulepšavanja, a realizam je doveden do vrhunca. Treba pomenuti i „Galicijke“, poznatije kao „Žene na prozoru“. Kompozicije kojima je Muriljo dobio zvanje jednog od najvećih španskih majstora 17. veka su: „Dečaci jedu dinje i grožđe“, „Mali prosjak“, „Prodavci voća“ itd.

Arhitektura

Tokom istorije smenjivale su se razne kulture i uticaji, od Feničana, Rimljana, Mavara i Jevreja do Hrišćana, a to je upravo ono što Španiju čini onakvom kakva jeste - sa tradicijom i na prvi pogled nespojivim razlikama koje, uklopljene u jednu celinu, ovaj grad čine fascinantnim. Mnogi evropski gradovi su, poslednjih decenija, postali previše monotoni i slični jedni drugima. Andaluzija je jedna od najslikovitijih i najlepših španskih pokrajina, a Sevilja, kao njena prestonica, još uvek čuva ogromno bogatstvo koje su ostavili pre svih Mavri. Razne ratove i burne periode su preživele mnoge seviljske četvrti poput Triane, Makarene i Santa Krusa koje još uvek sa ponosom pokazuju autentičnu arhitekturu i uopšte drugačiji način življenja.

Alkazar

Unutrašnjost Alkazara

Alkazar, prvu evropsku kraljevsku rezidenciju sa raskošnim palatama i vrtovima, koji se nalazi nasuprot katedrale i koji je od Trga pobede odvojen Lavljim vratima, Arapi su gradili u periodu od 12 do 14. veka, a hrišćanski vladari nastavili su proširenje zdanja i uređenje vrtova kombinacijom mavarskog i engleskog stila.

Unutrašnjost Alkazara

Nalazi se preko puta katedrale. Ispred ulaza je Trijumfalni trg. U palati su živele i vladale mnoge generacije kraljeva. Proširenja i preuređenja su rađena nebrojano puta tokom istorije duge 1100 godina. Gradnju su počeli mavarski sultani, a kasnije je nastavili španski kraljevi.

Mogu se videti Sala Pravde (šp. Sala de la Justicia), Sala de Audiensias, Palata don Pedra i saloni Karlosa V. Iza palate je nekoliko vrtova u kojima se mogu videti fontane, bazeni i staze. Današnji izgled, vrtovi su dobili u 16. i 17. veku.

Čitava Sevilja krije mističnost nastalu preplitanjem kultura i vekova. Jednako zaokupljaju pažnju i divljenje tapiserije i mozaici po zidovima, Salon ambasadora sa gipsanim svodovima, Vrt pesnika, ili, pak, onaj namenjen devicama. Ideja da se krene ka Indiji, u potrazi za začinima, verovatno je nastala u jednom od salona ili na baštenskoj klupi ovog velelepnog zdanja. I tako je, zahvaljujući ambiciji kraljice Izabele i radoznalosti Kristifora Kolumba, otkriven novi kontinent, a Španija postala svetska sila.

Zlatni toranj

Zlatni toranj u Sevilji

Sva roba koja je dovožena iz novog sveta morala ja da „prođe“ kroz Zlatni toranj, koji je na samoj reci. Među tom robom su i namirnice bez kojih je nemoguće zamisliti današnji život – krompir, paradajz, čokolada i duvan. I čuveni Magelan se odatle otisnuo na put oko sveta. Kao i Amerigo Vespuči. Prvobitno je imao odbrambenu i osmatračku funkciju. Iako toranj više nije optočen zlatom, predstavlja bitno istorijsko nasleđe, jer se tu čuvaju geografske karte, makete brodova, topovi, portreti moreplovaca, uopšte slike jednog slavnog vremena. „Suficit“ opljačkanog zlata, Španci su lako rešili – ugradnjom u impozantan oltar katedrale, ogromnih dimenzija. Od nekadašnje osmatračnice, barutane i zatvora nastao je Pomorski muzej sa vidikovcem, odakle se pruža pogled na celu Sevilju sa svim njenim znamenitostima – arenom, parkovima, zgradom univerziteta, gradskom kućom, mostovima, najčuvenijim hotelom Alfonso XIII i svakako katedralom i Alkasarom.

Jevrejska četvrt

Nesvakidašnjim gradskim šarmom izdvaja se Jevrejska četvrt, sa uskim uličicama, slatkim trgovima, prelepim suvenirnicama, restoranima sa najboljim tapasima u celoj Španiji, kućama sa cvetnim balkonima i prelepim patijima (dvorištima), gde je prvi put izvedena opera Karmen i gde je svoje prve korake načinio čuveni barokni slikar Bartolomeo Muriljo. I njegov savremenik Velaskes je takođe rođen u Sevilji, ali ju je već sa dvadeset godina napustio i otišao u Madrid kao zvanični slikar na dvoru Filipa IV.

Španski trg

Jedan od najlepših trgova Sevilje, Trg Španije (šp. Plaza de España), dovršen je 1929. godine, u neomavarskom stilu, za potrebe ibero-američke izložbe i nalazi se naspram parka Marije Luise, prepunog belim golubovima, koji važi za jedan od prvih javnih parkova u Evropi. Delo je arhitekte Anibala Gonzaleza (šp. Anibal Gonzalez).

Veliki plato sa fontanom, mostići nad kanalom kojim turisti prolaze u gondolama i velelepna palata od opeke, ukrašena keramikom u mavarskom stilu, čine ovaj prostor jedinstvenim. Ne može se zamisliti bolji sklad boja, oblika i detalja, a poseban šmek čitavom trgu daje klupa po obodu dvorca sa divnim mozaicima gradova Španije izrađenim u majolici. Danas su tu smeštena razna lokalna ministarstva.

Američki trg

Američki trg (šp. Plaza de America) je istovremeno završen kada i španski. Okružuju ga tri velike zgrade u kojima se nalazi Arheološki muzej, Narodni muzej i Kraljevski paviljon.

Seviljska katedrala

Drugi nazivi: Hiralda, Santa Marija de la Sede

Najveća je gotička i treća je katedrala na svetu po veličini. Napravljena je na mestu džamije građene u periodu od 1184. do 1198. godine i posvećena je Devici Mariji. Džamija je pretrpela velika oštećenja 1356. godine u razornom zemljotresu. Sačuvani su stubovi i drugi elementi stare džamije.

Seviljska katedrala

Gradnja katedrale je počela 1402. godine, a završena je tek 1506. godine. Po veličini je premašila Aja Sofiju u Istanbulu koja je do tada stotinama godina imala epitet najveće. Međutim, posle samo pet godina kupola se obrušila. Brzo je izvršena popravka. Krajem 19. veka, tačnije 1888. godine, ponovo je došlo do urušavanja koje je sanirano petnaest godina kasnije.

Unutrašnjost katedrale odlikuje ogroman prostor prepun kapela (oko 80), mnogobrojnih umetničkih dela kao i remek delo – raskošni oltar visine tridesetak metara, izuzetno filigranski rezbaren i pozlaćen, sa figurama i scenama iz Hristovog života. Oltar (šp. Capilla Mayor) je, skulptor Piter Densart (franc. Pieter Dencart), počeo da radi 1482. godine, a završili su ga razni umetnici tek 1564. godine. Na njemu je oslikano preko hiljadu biblijskih figura.

Obilje zlata kojim su Španci raspolagali, iskorišćeno je da pokaže svetu slavu i uticaj Sevilje, njeno prvo mesto glavnog trgovinskog centra. Osim bogatstva stilova, preko arapskog, gotskog, renesansnog do baroknog, najvećeg oltara na svetu, gde je ugrađeno više od dve tone zlata, najstarijih orgulja, grandioznih kapela, dvorišta sa pomorandžama, Muriljovih slika, katedrala ponosno čuva i Kolumbov grob. U velikom sarkofagu se nalazi deo posmrtnih ostataka Kristifora Kolumba dok je deo i dalje na Karibima. Postojale su glasine da posmrtni ostaci u sarkofagu ne pripadaju slavnom moreplovcu, ali su iste demantovane DNK analizom. Njegove mošti su seljene iz Španije na Kubu, da bi bile ponovo vraćene u Sevilju. Kolumbov sin zaveštao je očeve rukopise katedrali. Njegov sanduk drže 4 kralja izvajana u prirodnoj veličini.

Minaret je preživeo zemljotres pa je pretvoren u zvonik koji se zove Hiralda (šp. La Giralda) i predstavlja jedan od simbola Sevilje. Visok je 105 m. Umesto stepenica napravljene su rampe, a danas su na vrhu tornja zvona koja se često oglašavaju.

Seviljska katedrala sa zvonikom

Zanimljiva je istorija vrha minareta koji je prvobitno na vrhu osim mesta za poziv vernika na molitvu, imala i astronomsku opservatoriju. Ubrzo su dodate 4 hromirane bakarne sfere, koje su obasjane Suncem reflektovale svoju poziciju kilometrima naokolo. Nažalost, zemljotres je uništio sfere, a Španci su iskoristili minaret džamije koji su nadogradili i dodali zvona i krst. U unutrašnjosti tornja zadržana je ideja Mavara. Nisu izgrađene stepenice, već do vrha tornja vodi strma kaldrmisana staza koja se polukružno uvija oko unutrašnjosti tornja.

Iznad zvona dograđene su 4 male prostorije sa balkonima, dok je na vrhu statua koja drži krst simbolizujući hrišćansku veru.

Trijana

Ovaj kvart je, kao i drugi krajevi koji su tokom istorije odvojeni od glavnog grada, bio poznat pod imenom arabal. Trijana se nalazi na obali između dve pritoke reke Gvadalkivir. Druge dve pritoke takođe ulaze u sastav ove oblasti, Los Remedios na jugu i Kartuha na severu.

U njoj su većinu činili Hitanosi (Romi). Raseljeni su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošloga veka u druge delove Sevilje.

Danas su stanovnici Trijane poznati pod nazivom Trijanerosi i veoma se razlikuju po karakteru od ostatka stanovništva Sevilje.

Trijana je poznata po razvijenoj industriji keramike, kao i tome što se njeni stanovnici tradicionalno bave proizvodnjom grnčarije. Osim toga, mesto je gde je nastao flamenko i gde mnogobrojni festivali igraju važnu ulogu u razvoju seviljske kulture i tradicije.

Most Trijane

Iz Trijane, jednog od najpoznatijih kvartova smeštenog uz reku Gvadalkivir, izlazi se na most Izabele II, među Seviljcima poznat i kao most Trijane.

Most Trijane

Pomenuti most, kao jedan od prepoznatljivih simbola grada, izgrađen je od gvožđa u 19. veku i kao najstariji očuvani most ovog tipa u zemlji, proglašen je istorijskim nasleđem Španije. Sa njega se pruža pogled na Zlatni toranj (šp. Torre del oro), na arenu za bikove Maestransu (šp. Maestranza), kao i na Seviljsku katedralu i njen čuveni zvonik Hiraldu (šp. La Giralda).

Italika

Scipion Afrikanac je 206. p. n. e. u blizini Sevilje, desetak kilometara severozapadno kraj mesta Santiponse, izgradio veteransko naselje Italiku, najstariji rimski grad u Španiji. Trista godina kasnije, u 2. veku, rodio se imperator Trajan, a veruje se da se tu rodio i njegov usvojeni sin Hadrijan koji je između ostalog zasužan i za procvat Viminacijuma.

Veći deo nekadašnjeg Starog grada (lat. Ветус Урбс) se nalazi ispod današnjeg Santiponsea, a sačuvani su ostaci Novog grada (lat. Нова Урбс) koga je sazidao Hadrijan. Sačuvan je jedan od najvećih rimskih amfiteatara koji je mogao da primi preko 20.000 gledalaca. U gornjem delu grada su se nalazile ulice sa kućama u kojima su delimično sačuvani mozaici. Najznačajnije su šp. Casa del planetario i šp. Casa de los pajaros, što u prevodu znači „Kuća ptica“.

Pilatova kuća

Pilatova kuća

Pilatova kuća (šp. Casa de Pilatos) je zgrada iz 14. veka i važi za jednu od najlepših u Sevilji. Kombinacija različitih stilova iznedrila je dvorište i prostorije ove vile po kojoj je, pored ostalih znamenitosti, poznata. Građena je za potrebe bogatih i danas svedoči o nekadašnjoj slavi i bogatstvu njenih stanovnika. Dvorište sa fontanom, ukrašeno statuama italijanske renesanse, natkriveno je čipkanim arkadama mudehar stila. Zidovi prostorija u prizemlju koje izlaze na dvorište obloženi su ručno rađenim keramičkim pločicama sa kombinacijom raznih boja i šara. Plafoni od kedrovine, mozaici ispreplitani, ukrašeni grbovima porodica, svedoče o radu vrhunskih majstora.

Metropol Parasol

Metropol Parasol

Metropol Parasol je drvena struktura koja se nalazi u Sevilji. Projektovao ju je nemački arhitekta Jurgen Majer-Herman. Izgradnja ovog kompleksa je trajala nepunih 6 godina, od 26. juna 2005. do aprila 2011. godine kada je završena. Ovo je najveći svetski objekat koji je prvenstveno spojen lepkom. Dugačka je 150, široka 75 i visoka 28 m. Zgrada je još poznata pod nazivom šp. Las Setas de la Encarnación. Ovaj kompleks se sastoji od 6 “suncobrana” u obliku džinovskih pečuraka.

Najvažnije karakteristike ovog projekta (pobednika konkursa održanog 2004. godine) jesu prostorna konfiguracija i slojevito deljenje. To je izdignuta plaža, a takođe i prostor za pijacu, restoran, prostor za kupovinu, krovnu promenadu i Arheološki muzej, a sve to oslanjajući se samo na šest tačaka tako da ne remete antičke rimske ruine ispod. Po procenama, utrošena novčana sredstva za izgradnju ovog kompleksa iznose 100 miliona evra.

Muzeji

U Sevilji ima dosta muzeja i svaki od njih je stručan za jednu konkretnu temu. Najpoznatiji je Muzej likovnih umetnosti Sevilje, u kome se nalaze remek-dela umetnika seviljske barokne škole kao što su Muriljo, Surbaran, Velaskes, Valdes Leal i drugi.

Muzej likovnih umetnosti

Muzej likovnih umetnosti

Muzej likovnih umetnosti nazvan je tako u Sevilji u septembru 1835, a svečano je otvoren 1841. godine. Nalazi se na Trgu muzeja, gde dominira skulptura posvećena Bartolomeu Estebanu Murilju. To je osnovni muzej za upoznavanje baroknog seviljskog slikarstva, posebno Surbarana, Murilja i Valdesa Leala. Počeo je da sadrži radove iz manastira i hramova koje je dobio od Liberalne vlade Mendisabal. Poslednjih godina porast broja radova u muzeju duguje se donaciji regionalne uprave i drugih potomaka prvih umetnika. Kao rezultat ovog procesa, javnost može da vidi dela poznatih slikara, kao sto su Muriljo, Velaskes, Surbaran, Valdes Leal, Gonsalo Bilbao, Valeriano Beker i drugih umetnika seviljske škole, Lukasa Kranaca i Martina de Vosa.

Palata grofice od Algabe

Palata grofice od Algabe

Palata grofice od Algabe je istorijski objekat u Sevilji, autonomnoj zajednici Andaluzije u Španiji. U mudehar je stilu i smatra se jednim od najlepših primera mavarske umetnosti u Sevilji. Od 11. januara muzej je smešten u Centar Mudeharske Umetnosti u Sevilji. Huan de Guzman je naredio da se izgradi, prvi muž Algabe i jedan veliki deo dela je iz 16. veka. Tokom svoje istorije, palata je imala nekoliko različitih vlasnika. U 19. veku, zgrada je ušla u period dekadencije i bila je korišćena za različite namene. Između 1844. i 1861. godine, prizemlje zgrade bilo je Herkulovo pozorište ili sajam za 300 gledalaca, a kasnije je postalo mesto stanovanja i letnji bioskop. Potpuno je renovirana između 1998. i 2002. godine od strane Odeljenja za planiranje grada Sevilje, zahvaljujući urbanističkom planu evropskih fondova. Trenutno se u njenoj unutrašnjosti nalazi sedište Delegacije građana i Mudehar centar.

Glavni ulaz je podeljen na dva dela: podnožje izgrađeno od kamenih blokova, a vrh ukrašen raznobojnim pločicama. Unutrašnjost je podeljena na dva sprata koja se nalaze oko centralnog dvorišta ukrašenog lukovima donetih iz Đenove, od kojih većina nisu preživeli. Bočno se može videti kula slična Kuli Guzmana. U jednoj sobi u prizemlju može se videti originalni plafon, sa crtežima biljaka i grbova, slično stepeništu koje je pažljivo obnovljeno. Ranije je postojao prolaz koji je direktno povezivao Palatu sa obližnjom crkvom Omnium Sanktorum, ali je srušen u 19. veku.

Huan Ignasio Soido je 11. januara 2013. godine, postao gradonačelnik Sevilje i otvorio „Mudehar Centar“ u Palati Markiza od Algabe. Trenutno je izloženo 111 komada povezanih sa ovim stilom umetnosti, između kojima su mudehar tegle, pečati, krpe i nadgrobni spomenici.

Ostali muzeji Sevilje su:

• Arheološki muzej - sadrži kolekcije iz rimskog i tartesijanskog perioda, i koji je smešten na Američkom trgu u parku Marija Luisa.

Muzej Bazilika Makarene

• Muzej umetnosti i tradicije - nalazi se takođe na Američkom trgu ispred Arheološkog muzeja
• Andaluzijski savremeni umetnički centar - smešten je u La Kartuhi.
• Mornarski muzej - smešten u Zlatnoj kuli pored reke Gvadalkivir.
• Muzej kočija - u komšiluku Los Remedios
• Muzej Flamenka
• Muzej Borbe bikova (iliti Taurino muzej) zajedno sa arenom gde se održavaju borbe bikova koja je pod vlasništvom kraljevske konjice.
• Palata Grofice od Lebrije - privatna je kolekcija u kojoj se nalazi mnoštvo podova koji su u mozaicima i koji su otkriveni blizu rimskog grada Italike.
• Velaskes centar – smešten je u nekadašnju svešteničku bolnicu u turističkom naselju Santa Kruz
• Antikvarnica - muzej koji se nalazi ispod Metropol Parasola, podzemni muzej gde se nalaze ostaci Rimljana i Muslimana
• Dvorac Svetog Đorđa - ostaci koji se nalaze pored mosta Izabele II, ujedno je bio i poslednje sedište španske inkvizicije.
• Muzej Bazilika Makarene – u njemu je izlagana kolekcija Makarena Bratstva. Ona pruža posetiocima tačan utisak Seviljske Svete nedelje.
• Pilatova kuća – to je andaluzijska palata u Sevilji koja služi kao prebivalište vojvodi od Medinacelija. Zgrada je poznata po svom arhitektonskom stilu koji kombinuje italijansku renesansnu i špansku Mudehar arhitekturu. Smatra se prototipom za sve druge andaluzijske palate.
• Geološki muzej
• Kuća Murilja - bila je dom slikara Bartolomea Estebana Murilja u kasnijim godinama njegovog života

Parkovi i bašte

Park Marije Luise

• Park Marije Luise je monumentalni park izgrađen za Svetsku izložbu 1929. godine koja je održana u Sevilji – Ibero-američka izložba. Takozvane “Jardines de las Delicias”, bliže reci, deo su Parka Marije Luise.
• Bašte Alkazara, u osnovi palate Alkazar, sastoje se od nekoliko sektora koji su se razvijali u različitim istorijskim stilovima.

Bašte Alkazara

• Bašte Murilj i bašte Kataline de Ribere, obe se prostiru duž i ispred južnog zida Alkazara, leže pored četvrti Santa Kruz.
• Parkovi Alamiljo i San Heronimo, najveći parkovi Andaluzije, su originalno izgrađeni za Svetsku izložbu Sevilje '92 godine da bi reprodukovali Andaluzijsku floru. Prostiru se preko obe obale Gvadalkivira, oko mendra San Heronimo. Impresivna bronzana skulptura, visoka 32 metra „Rađanje novog sveta”, takođe poznata kao Kolumbovo jaje (šp. el Huevo de Cólon) je delo gruzijskog skulptora Zuraba Ceretelija. Smeštena je u severozapadni sektor.
• Američka bašta je takođe dovršena za Svetsku izložbu 1992. godine. Nalazi se u La Kartuhi. To je javna botanička bašta, sa reprezentativnom kolekcijom američkih biljaka, koje su donirale razne zemlje povodom Svetske izložbe.

Obrazovanje

Sevilja je dom tri državna univerziteta: Univerzitet Sevilje, osnovan 1505. godine. Sedište rektorata ovog univerziteta je originalno bilo fabrika duvana. Ona u kojoj je radila Karmen iz istoimene opere. Univerzitet Pabla de Olabide, osnovan 1997. godine i Univerzitet Andaluzije, osnovan 1994. godine.

Takođe, postoji Škola Hispano-američkih studija, osnovana 1942. godine, Menendes Pelajo Internacionalni Univerzitet u Santanderu koji upravlja ogrankom kampusa u Sevilji.

Politika

Sevilja je glavni grad Autonomne Zajednice Andaluzije. Palata San Telmo predstavlja sedište predstavništva Autonomne Vlade Andaluzije. Administrativno sedište je u gradu Tore Trijana u Kartuhi. Bolnica pod nazivom „ Pet rana“ je trenutno sedište Parlamenta Andaluzije. Od 2012. godine, Vladu Andaluzije čini koalicija između Socijalističke radničke partije i udružene levice koju predvodi Hose Antonio Grinjan Martinez. Izbori se održavaju svake četiri godine.

Palata San Telmo predstavlja sedište predstavništva autonomne vlade Andaluzije, a Sevilja je glavni grad autonomne zajednice Andaluzije prema članu četiri Statuta Automne Zajednice Andaluzije iz 2007. godine. Sevilja je takođe glavni grad pokrajine Sevilje. Zajedničko veće Sevilje ima gradonačelnika i 33 odbornika i izbore koji se održavaju svake četiri godine. Od 2011. godine, gradsku vladu čine Narodna stranka, a gradonačelnik je Huan Ignasio Soido Alvares. Skupština grada se nalazi na Novom trgu, u naselju Arenal. Uprava grada je decentralizovana u 11 okruga.

Ekonomija

Evolucija tržišta rada u Sevilji (hiljade ljudi)

	2004	2005
Stanovništvo preko 16 godina	558,2	583,6
Aktivni	315,5	334,3
Zauzeti	272,7	298,2
Neaktivni	244,7	249,3
Stopa aktivnosti (%)	56,52	57,68
Stopa zaposlenosti (%)	48,85	51,10
Stopa nezaposlenosti (%)	13,60	10,80
Stopa neaktivnosti (%)	43,48	42,72

Sevilja je najnaseljeniji grad u južnoj Španiji, i ima najveći BDP (bruto domaći proizvod) u celoj Andaluziji, i čini jednu četvrtinu njenog celog BDP-a. Sve opštine u gradskom području direktno ili indirektno zavise od ekonomije Sevilje, dok ekonomijom manjih sela dominira poljoprivreda, a takođe postoji i industrija. Delegacija Sevilje sa pokrajinskim sedištem u šp. Antiguo Cuartel de Caballería na aveniji Menendes Pelaja pruža pomoć dalekim selima, sve što oni sami ne mogu da obezbede. Ekonomska aktivnost Sevilje ne može se odvojiti od geografskog položaja grada i činjenice da Sevilja predstavlja najrazvijeniji deo Andaluzije. Pored tradicionalnih naselja kao što su Sveta Krus, Trijane i druga, ona koja su više udaljena od centra kao što su Nervion, Istočna Sevilja i Budućnost, koja su u skorije vreme doživela ekonomsko poboljšanje. Do ekonomske krize 2007. godine ovo područje doživelo je veliki porast stanovništva, kao i razvoj industrijskih i trgovinskih centara.

Tokom ovog perioda infrastruktura grada doprinela je rastu ekonomije pretežno u uslužnom sektoru, mada ni industrijski sektor nije izbio svoj značaj.

Industrija

Sevilja je najznačajnija luka Španije. Glavni proizvodi koji se izvoze su: vino, voće, masline, pluta i minerali. Glavni proizvodi koji se uvoze su ulje, ugalj i metalurgija koji su potrebni i služe oblastima oko reke Gvadalkivir i ostalim delovima Andaluzije.

Gradska industrija obuhvata proizvodnju duvana, oružja, porcelana, hemijskih proizvoda, avionskih delova i poljoprivredne opreme. Brodogradnja je postala glavna industrija nakon Drugog svetskog rata, kao i proizvodnja tekstila od lokalno uzgajanog pamuka.

Trgovina, uslužne delatnosti i turizam su ostale glavne delatnosti grada.

Religija

Iako se zapaža i prisustvo Jevreja i Muslimana, Sevilju u velikom broju čine pripadnici katoličke vere. Katolici čine 90% stanovništva, Muslimani 8%, a Jevreji čine 2% od ukupnog stanovništva.

Praznici

• 1. januar - Nova godina
• 28. februar - Dan Andaluzije
• početak aprila (varira svake godine) - Sveta nedelja
• 1. maj - Dan rada
• 30. maj - Dan Svetog Fernanda (zaštitnik Sevilje)
• jun - šp. Corpus Christi (varira svake godine)
• 15. avgust - šp. Virhen de los Rejes (zaštitnik Sevilje)
• 12. oktobar - Dan Device od Pilara
• 1. novembar - Dan svih svetaca
• 6. decembar - Dan španskog Ustava
• 8. decembar - Dan Bezgrešnog začeća

Kultura

U toku svoje duge istorije, u Sevilji su se smenjivali različite kulture i uticaji. Iako se danas više ne plovi za Ameriku u kolonijalna osvajanja, Sevilja je ostala kulturni, privredni i finansijski centar juga Španije. Ovaj grad je poznat po koridi, flamenku, mavarskoj arhitekturi, ukusnoj hrani, dobrom vinu, kao i po bogatom noćnom životu.

Flamenko igrači

Festivali

Dva najveća festivala u celoj pokrajini se održavaju u Sevilji.

Prvi je Sveta nedelja (šp. Semana Santa) i njime se obeležava smrt Isusa Hrista. Počinje nedelju dana pred Uskrs i u njemu učestvuje oko 60 bratstava.

Aprilski festival u Sevilji

Drugi je Aprilski festival (šp. Feria de Abril) koji je jedan od najvećih festivala u Andaluziji. Tokom ovog festivala ljudi postavljaju šatore u kojima provode nedelju dana družeći se. Muškarci oblače svoja najbolja odela, a žene oblače tradicionalne flamenko haljine i izvode ovaj ples.

Muzika

Muzička scena u Sevilji je jedna od najkarakterističnijih španskih muzičkih scena.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Sevilja je imala dinamičnu rok scenu. Tada se u gradu pojavljuje novi muzički pokret - andaluzijski rok (šp. el rock andalúz) koji je bio pod velikim uticajem bendova kao što su Dors (engl. The Doors) i (engl. Pink Floyd).

Grupa „Dors“ 1971. godine

Mala Rodrigez

Ovaj pokret je mešavina roka i flamenka. Iz ovog pokreta su se rodili bendovi Trijana (šp. Triana), Alameda (šp. Alameda), Gong (šp. Gong), Gvadalkivir (šp. Guadalquivir) i drugi.

Krajem devedesetih godina dvadesetog veka u Sevilji nastaje jaka rep scena koju predstavljaju Mala Rodrigez (šp. Mala Rodríguez), Tote King (šp. Tote King), SFDK (šp. SFDK), Dogma kru (šp. Dogma Crew) i drugi. Ova snažna muzička scena je povezana sa veoma popularnim noćnim životom Sevilje. „Seviljane” (šp. La sevillana) su pesme koje podrazumevaju i ples tipične za Sevilju. One se pevaju i plešu najviše za vreme različitih festivala. One su nastale u vreme Katoličkih kraljeva (šp. Los Reyes Católicos). Od 19. veka su pod uticajem flamenka.

Hrana

Andaluzijski gaspaćo

Seviljanska kuhinja je veoma uslovljena klimom, te tako postoje tipični zimski i letnji načini ishrane. Gastronomija Sevilje se bazira na jednostavnosti i štedljivosti.

Lokalni specijaliteti su andaluzijski gaspaćo, spanać, puževi, jagnjeći bubrezi u šeri sosu, kao i razne vrste morskih plodova i pržene ribe. Sendvič seranito je vrlo popularan i smatra se lokalnom brzom hranom.

Tapas su zaštitni znak cele Španije, a pogotovo Andaluzije. Tapas su nešto slično predjelu, mali zalogaji, uglavnom praćeni pićem u baru.

Tipični seviljski deserti su polvoron, mantekados, pestinjos i torijas. Polvoron i mantekados su kolači od šećera, masti i badema ili oraha, pestinjos su slatki uštipci preliveni medom, a torijas su pržene kriške hleba sa medom.

Sevilja je poznata i po vinima, ali i po dobrom pivu.

Noćni život

Prava zabava u Sevilji počinje u kasnim večernjim satima i traje sve do ranog jutra. Klubovi se pune tek oko 2 ujutru.

Ulica „Betis“ koja obiluje diskotekama je najpopularnija za izlaske u Sevilji. Alameda je centar alternativne scene Sevilje. U ovoj oblasti se može čuti raznovrsna muzika, od tradicionalnog flamenka do haus i tehno zvuka.

U kraju Alfalfa, samom centru grada, se nalazi mnoštvo kafana i tapas barova.

Tokom letnjih dana, popularni su koktel-barovi na otvorenom, pored reke Gvadalkivir.

Sport

Sevilja je dom dva rivalska fudbalska kluba: FK „Sevilja“ i FK „Real Betis“

La Kartuha olimpijski stadion

Boje Sevilje su crvena i bela i igraju na stadionu Ramon Sančes Pishuan (šp. Estadio Ramón Sánchez-Pizjuán). Boje Betisa su zelena i bela i igraju na stadionu Ruis de Lopera (šp. Ruiz de Lopera Estadio).

Oba kluba su osvajala ligu po jednom. Real Betis 1936, a Sevilja 1946. godine. Sevilja je osvojila i UEFA kup dva puta zaredom, 2006. i 2007. godine.

Godine 1986. finale Evropskog prvenstva u fudbalu se igralo na stadionu Sevilje Ramon Sančes Pishuan.

Pored ovih fudbalskih klubova, Sevilja ima i mnoštvo drugih sportskih klubova, kao što su: Košarkaški klub „Sevilja-Kahasol (šp. El Club Deportivo Baloncesto Sevilla - Cajasol), Teniski klub „Real Betis“, Plivački klub „Sevilja“, Ragbi klub „Sevilja“ itd.

Sevilja je bila domaćin finala Dejvis kupa (engl. Davis Cup) 2004, a zatim i 2011. godine.

Partnerski gradovi

• Anže
• Baler
• Tarija
• Barselona
• Buenos Ajres
• Kolambus
• Gvadalahara
• Havana
• Kanzas Siti
• Rabat
• Tifariti
• Ho Ši Min
• Krakov
• Kartahena de Indijas
• Kaltaniseta
• Rim
• Herez de la Frontera
• Diseldorf
• Kanzas Siti
• Popajan
• Isla Kristina
• Berlin
• Ikike
• Rostov na Donu

Galerija

• 
  Pilatova kuća
• 
  Dvorište Pilatove kuće
• 
  Dvorište Pilatove kuće
• 
  Maestransa
• 
  Muzej finih umetnosti u Sevilji
• 
  Unutrašnjost Alkazara, dvorište;
• 
  Kapela „Karmen“, nadomak mosta Triane
• 
  Maestransa, glavni ulaz
• 
  Metropol Parasol
• 
  Fontana ispred Hiralde
• 
  Španski trg
• 
  Detalj sa Španskog trga
• 
  Reka Gvadalkivir u Sevilji
• 
  Dvorište katedrale sa Hiralde
• 
  Krov katedrale sa Hiralde
• 
  Grobnica Kristifora Kolumba
• 
  Most Isabele Druge; Most Triane
• 
  Zgrada „Telefonika“
• 
  Triana
• 
  Toranj Triana u La Kartuhi
• 
  Seviljski festival
• 
  Kočije na festivalu
• 
  Ulica u Jevrejskoj četvrti
• 
  Jevrejska četvrt
• 
  Pozorište Lopea de Vege
• 
  Toranj „Šindler“
• 
  Trijumfalni trg
• 
  Seviljska katedrala
• 
  Salon ambasadora
• 
  Zlatni toranj
• 
  Seviljska katedrala; panorama
• 
  Kalatravin most
• 
  Most Triana noću
• 
  Aprilski festival
• 
  Sevilja, pogled sa Hiralde
• 
  Američki trg u Sevilji
• 
  Fabrika „Hajneken“
• 
  Aerodrom „San Pablo“
• 
  Autoportret Murilja
• 
  Dijego Velaskes

Literatura

• Norwich, John Julius (2001). Great Architecture of the World. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81042-8. 
• SPAL: revista de prehistoria y arqueología de la Universidad de Sevilla. Secretariado de Publicaciones de la Universidad de Sevilla. 1998. str. 93. 
• O'Callaghan, Joseph F. (1983). A History of Medieval Spain. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-9264-8. 

Spoljašnje veze

• Sve o Španiji; Sevilja;
• Gradovi Andaluzije; Sevilja. Istorija. Arhitektura Sevilje;
• Turistički vodič. Sevilja;
• Turistički vodič. Festivali u Sevilji;
• Santa Krus; Gastronomija. Jela Sevilje;
• Sevilja. Noćni život;
• Sevilja. Sport;
• Arhitektura Sevilje;
• Arhitektura. Kultura Sevilje;
• Muzika Sevilje