Stenli Kjubrik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stenli Kjubrik
Fotografija Kjubrika na setu filma Beri Lindon
Lični podaci
Puno imeStenli Kjubrik
Datum rođenja(1928-07-26)26. jul 1928.
Mesto rođenjaMenhetn, Njujork, SAD
Datum smrti7. mart 1999.(1999-03-07) (70 god.)
Mesto smrtiČildvikberi Mejnor, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanjefilmski reditelj
filmski scenarista
fotograf
Porodica
Partner
DecaVivijan Kjubrik
Anja Kjubrik
Rad
Aktivni period1951 — 1999
Bitna dela2001: Odiseja u svemiru
Beri Lindon
Spartak
Isijavanje
Potpis
www.kubrickfilms.com
Veza do IMDb-a

Stenli Kjubrik (engl. Stanley Kubrick; Menheten, Njujork, 26. jul 1928 — Čildvikberi Mejnor kraj Londona, 7. mart 1999) bio je američki filmski režiser i scenarista.

Kjubrik je otpočeo karijeru u SAD ali je većinu svojih filmova snimio u Engleskoj. U svojoj je pedesetogodišnjoj karijeri stvorio značajan opus od trinaest dugometražnih filmova od kojih se mnogi smatraju klasičnim ostvarenjima filmske umetnosti.

Njegovi filmovi su većinom književne adaptacije, karakteristični po svojoj tehničkoj savršenosti, inventivnom pristupu filmskom scenariju i okrutnoj ciničnoj dosetljivosti. Njegova najpoznatija dela su hladnoratovska satira Dr Strejndžlav (1964), poznati naučno fantastični film Odiseja u svemiru 2001, poznati horor film Isijavanje (1980) i Paklena pomorandža, čiji je prikaz nasilja izazvao mnoge kontroverze kad se pojavio 1971. godine.[1]

Preminuo je 1999. godine, nakon dugog snimanja erotskog trilera Širom zatvorenih očiju.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Stenli Kjubrik je rođen u dobrostojećoj porodici jevrejskog porekla.[3][4][5][6] Otac mu je bio lekar koji je voleo fotografiju. Tu ljubav prema fotografiji preneo je i na Stenlija. Budući da su u kući imali laboratoriju za izradu fotografija, mali Stenli je baš tu razvio svoj visoki stepen vizuelne istančanosti koji je kasnije preneo i na film. Bio je fotograf u redakciji školskih novina.[7] Na sebe je privukao pažnju fotografijom Prodavac novina oplakuje smrt predsednika Ruzvelta i preko noći je postao profesionalac. Sa samo 16 godina prodao je tu fotografiju tada vodećem časopisu Luk za koji će raditi nakon završetka školovanja.[8][9]

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Snimio je nekoliko fotografija o mladom bokseru u usponu i tu je našao inspiraciju za svoj prvi film. Dani borbe je bio prvi Kjubrikov dokumentarni film,[10] kao i prekretnica u Kjubrikovom životu.[11][12] Nakon toga napušta časopis Luk i odlazi u Grinič Vilidž, gde se izdržavao snimajući kratke dokumentarne filmove[13][14] i igrajući šah na trgu i na raznim takmičenjima. Uz očevu pomoć, uspeo je da sakupi dovoljno novca za snimanje prvog igranog filma, Strah i želja, koji govori o nekoliko vojnika zarobljenih iza neprijateljskih linija u izmišljenom ratu.[15] To je u stvari više bila stilska vežba nego film, jer u to vreme Kjubrik nije znao ništa o glumi, radu sa glumcima i mnogim drugim stvarima koje čine jedan film, ali je zato fotografija bila u prvom planu. Iako je film bio povučen iz bioskopa, filmski radnici su ga primetili i pomogli su Kjburiku da snimi svoj drugi film Poljubac ubice.[16] U ovom filmu do izražaja dolazi Kjubrikova izvanredna sposobnost igranja svetlom. Ovim filmom privlači pažnju producenta Harisa sa kojim osniva producentsku kuću Haris–Kjubrik Pikčers. Pošto nisu imali ideju za film, otišli su u knjižaru i našli knjigu Ubijanje, koja govori o pljački hipodroma po kojoj je i snimljen film Uzaludna pljačka. Kjubrik će mnogo puta u daljem stvaranju posegnuti za nekim književnim delom i pretočiti ga u scenario. Mnogi tadašnji kritičari videli su u Kjubriku mladića pred kojim je svetla filmska budućnost.

Putevi Slave[uredi | uredi izvor]

Godine 1957. Kjubrik snima film Putevi slave sa Kirkom Daglasom u glavnoj ulozi. Ovaj film je sadržao masovne scene borbi ispraćene fluidnim pokretanjem kamere. Naročito je poznata scena snimljena dugim, kontinuiranim kadrom u kojoj Kirk Daglas maršira kroz rov okružen vojnicima. Sa druge strane, svi su se divili iskrenosti kojom je Kjubrik iznio svoj antiratni stav.[17] Taj stav će se provlačiti i kroz naredne filmove sa ratnom tematikom (Doktor Strejndžlav i Bojevi metak). Film je bio zabranjen za prikazivanje u Francuskoj gotovo 20 godina jer osuđuje francuski oficirski stalež.

Spartak[uredi | uredi izvor]

Nakon uspeha sa prethodnim filmom, producenti ga zovu da režira film Spartak čije snimanje je već bilo počelo. Pošto producenti nisu bili zadovoljni radom pređašnjeg reditelja pozivaju Kubrika da dovrši posao. On je prihvatio posao i izvršio ponovnu podelu uloga. U scenario je ubacio scene borbe kojih u prvoj verziji uopšte nije bilo i napravio jedan epski film. Ovaj film je osvojio četiri Oskara.[18]

Posle „Spartaka“, Kjubrik je želeo da snima film nad kojim će imati apsolutnu kontrolu, jer je imao dosta problema sa Kirkom Daglasom, koji je pored toga što je bio nosilac glavne uloge, bio i producent filma. Osećao je da je postao priznat filmski reditelj u Holivudu i odlučio je snimiti film po priči koja mu se dopada. Roman Vladimira Nabokova Lolita nije mogao naći izdavača ni u SAD ni u Britaniji. U Parizu je objavljen kao „pornografska knjiga“ postigavši tako velike tiraže i privukavši Kjubrikovu pažnju. Kjubrik piše scenario za film zajednom sa piscem Vladimirom Nabokovom.[19] Katolička crkva dočekuje film „na nož“. Kjubriku je naročito zamereno na ljubavnoj sceni u kojoj glavni lik posmatra sliku gazdaričine kćerke što je crkva protumačila kao seksualnu stimulaciju maloletnom osobom.[20] Kjubrik je izjavio da ne bi ni snimao film „da je znao koliko će prašine dići“.

Doktor Strejndžlav[uredi | uredi izvor]

Prašina se nije ni slegla a Kjubrik je krenuo u sledeći, još kontroverzniji projekat. U jeku hladnoratovske krize, snima film Doktor Strejndžlav, koji ismejava odnose između Sovjetskog Saveza i SAD i pokazuje kako neki ludak u vojsci koji se ogluši o zapovesti može da izazove nuklearni rat i katastrofu. Film je privukao pažnju publike najviše zbog vrlo duhovitog odnosa prema jednoj vrlo ozbiljnoj temi iako je u tom periodu snimljeno još nekoliko filmova sa istom tematikom. Dobar deo zasluga nosi i najveći komičar tog doba Piter Selers. Film je obilovao podacima koji su bili tajna američke vojske tako da su producenti filma morali ići na informativne razgovore sa pripadnicima tajnih službi. Međutim, ispostavilo se da su svi ti detalji bili plod mašte i detaljnih priprema Stenlija Kjubrika. U sve filmove je ulazio maksimalno spreman i pazio je da ne izostavi nijedan detalj i da sve prikaže jako realistično.

Odiseja u svemiru 2001[uredi | uredi izvor]

U sledećem filmu dolazi do izražaja sva Kjubrikova imaginacija i mašta. Radi se o filmu Odiseja u svemiru 2001.[21] U saradnji sa piscem naučne fantastike Arturom Klarkom napisao je scenario za koji je rekao „da to neće biti film o šetnji kroz svemir, već će to biti stvarna šetnja kroz svemir“. Zapažena je Kjubrikova upotreba klasične muzike u filmu. Kao i svaki put do tada publika je bila podeljena u prijemu filma. Neki su ga doživeli kao stvarno putovanje kroz svemir, dok ga drugi nisu razumeli.[22] Film se danas smatra klasikom naučno-fantastičnog žanra.[23][24]

Paklena pomorandža[uredi | uredi izvor]

Kjubrikov sledeći film je Paklena pomorandža. U Engleskoj je film zabranjen zbog eksplicitnih scena nasilja mladih pripadnika bande.[25][26] Išlo se tako daleko da je Kjubriku i njegovoj porodici prećeno smrću. Tada je napravio veliki iskorak i zatražio od izdavačke kuće da se film povuče iz bioskopa, što je i učinjeno. U ovom filmu Kjubrik se ponovo poigrao sa muzikom. Najžešće scene nasilja i erotike je ukomponovao sa najboljim Betovenovim simfonijama. Te dve suprotnosti, klasična muzika i nasilje su dali zapanjujući učinak.

Beri Lindon i drugi projekti[uredi | uredi izvor]

Beri Lindon je sledeći Kjubrikov projekat. Radnja filma je smeštena u 18. vek. Izabrao je posebnu vrstu objektiva bez dubinske oštrine, pa je vizuelnim izgledom filma postigao sličnost sa slikarskim radovima iz tog vremena.[27][28] Širokougaoni objektivi koje je koristio su originalno bilo korišćeni od strane NASE.[29][28] U scenama je upotrebljavao zum tehniku, što nije tipično za istorijske drame. Ovaj film se pojavio u eri akcionih filmova u Holivudu, tako da je zbog trajanja od tri sata proglašen dosadnim i napornim. Ipak, dobio je četiri Oskara, iako nije postigao veći komercijalni uspeh.[30]

Kjubrik je 1976. pristao da poseti nedavno dovršeni tonski studio 007 Stejdž britanske firme Pinewood Studios kako bi radio kao savetnik na rasveti ogromnog prostora koji je bio spreman za snimanje filma o Džejmsu Bondu Špijun koji me je voleo.[31] Kjubrik je pristao da bude savetnik kad mu je obećano da niko neće saznati za njegov rad na tom projektu. To je poštovano do 2000. kad je ta činjenica spomenuta u dokumentarcu o snimanju Špijuna koji me je voleo na specijalnom DVD izdanju filma.

Isijavanje[uredi | uredi izvor]

Kjubrik je nakon ovog filma odlučio da napravi film koji će napuniti producentske kase, ali i zadovoljiti njegov stvaralački nagon. Išao je na sigurno i od bestselera Stivena Kinga „Isijavanje“ napravio scenario za istoimeni film. King je kasnije izrazio veliko nezadoljstvo Kjubrikovom adaptacijom.[32][33] Ovaj film će biti proglašen za jedan od najnapetijih horor filmova. Film je istorijski značajan i po upotrebi stedikem tehnike u sceni prolaska kroz hodnik hotela.[34]

Bojevi metak[uredi | uredi izvor]

"Bojevi metak" je film koji govori o besmislenosti Vijetnamskog rata. Kjubrik je izbegao moralizovanje i iznošenje političkih stavova i na gotovo dokumentaran način prikazuje sav užas rata. Film je podeljen u dve celine koje mogu da funkcioniše same za sebe.[35] Prvi deo pokazuje obuku marinaca koji treba da idu u Vijetnam. Obuka je surova i mnogi i ne izdrže do kraja. Jedan od likova se pod pritiskom lomi i ubija narednika. Drugi deo filma prikazuje borbe u urbanom delu Vijetnama. Stradanja i patnje vojnika su zastrašujuće realistične. Ove scene su snimljene u napuštenoj fabrici gasa u Britaniji koja je vešto pretvorena u vijetnamski grad. Film je zakasnio sa početkom distribucije, jer su se već pojavili filmovi sa tematikom Vijetnamskog rata. Kad se uzme u obzir da Kjubrikov film, za razliku od drugih, nijednog trenutka ne pravi heroje od američkih vojnika, jasno je zašto nije imao većeg komercijalnog uspeha.

Širom zatvorenih očiju[uredi | uredi izvor]

Poslednji Kjubrikov film jeste Širom zatvorenih očiju, sa Tomom Kruzom i Nikol Kidman u glavnim ulogama. Film istražuje temu odnosa muža i žene, poverenja i seksualnosti. Taj ambivalentan odnos je naglašen korišćenjem kontrastnih boja. Obično su to plava i žuta odnosno toplo-hladno. Dramaturgija određenih scena je naglašena muzikom koja podiže tenziju.

Stenli Kjubrik je umro 7. marta 1999. godine.[36]

Nedovršeni projekti[uredi | uredi izvor]

Rani nerealizovani scenariji[uredi | uredi izvor]

Kjubrik je na početku svoje karijere otkupio ili napisao nekoliko scenarija koje nije uspeo da realizuje.

Lunatic at Large[uredi | uredi izvor]

Dana 1. 11. 2006, Filip Hobs, Kjubrikov zet, najavio je da će nadgledati ekranizaciju filma Lunatic at Large, čiji je scenario Kjubrik u pedesetima otkupio od šund romanopisca Džima Tompsona, ali koji se nije mogao pronaći sve do rediteljeve smrti 1999.[37]

The German Lieutenant[uredi | uredi izvor]

Scenario pripisan Kjubriku koju je Ričard Adams nazvao „The German Lieutenant“ može se pronaći na internetu.[38] Govori o grupi nemačkih vojnika koji se nalaze na misiji tokom poslednjih dana Drugog svetskog rata, uprkos slabim izgledima za pobedu nacističke Nemačke u tom razdoblju.

I Stole 16 Million Dollars[uredi | uredi izvor]

Kjubrik je nameravao da režira film nazvan „I Stole 16 Million Dollars“, baziran po životu zloglasnog pljačkaša banaka iz tridesetih Vilija Satona.[39] Pripremala ga je produkcijska kompanija Kirka Daglasa Birna, ali je Daglas na kraju odbio film. Kjubrik je pokušao da nagovori Kerija Granta ali film nikad nije snimljen.[40]

Neimenovani projekat o Građanskom ratu[uredi | uredi izvor]

Kjubrik je u pedesetim napisao prvu verziju scenarija o Mosbi Randžersima, južnjačkoj gerili u Američkom građanskom ratu, ali ga nije dalje razvijao.[41]

Burning Secret[uredi | uredi izvor]

U 2018. se pojavio do tada izgubljeni Kjubrikov scenario napisan 1956. godine po ranije objavljenoj noveli istog naslova. Film je opisan kao antipod Loliti i prati momka koji stupa u brak sa starijom ženom kako bi mogao da zavede njenu ćerku.[42]

Kasniji zaustavljeni projekti[uredi | uredi izvor]

Kjubrik je tokom karijere ostavio nekoliko nerealizovanih projekata.

Napoleon[uredi | uredi izvor]

Tokom postprodukcije Odiseje, Kjubrik je planirao veliki biografski film o Napoleonu Bonaparti.[43] Puno je istraživao, čitao knjige o francuskim carevima te napisao preliminarni scenario od 150 stranica.[traži se izvor] Zajedno sa saradnicima napravio je pregled mesta koje je Napoleon pohodio tokom svojih aktivnih godina. Kjubrik je posetio lokacije, planirajući da snimi veći deo filma u mestima u kojima je Napoleon proveo život.

U beleškama upućenim finansijerima projekta, sačuvanim u Kjubrikovoj arhivi, Kjubrik je rekao kako nije siguran kako će ispasti njegov film o Napoleonu, ali je očekivao kako će snimiti 'najbolji film svih vremena.' Na kraju je projekat propao iz tri razloga: (1) preskupih lokacija na kojima je film trebalo da bude sniman; (2) na Zapadu je objavljena epska verzija romana Lava Tolstoja, Rat i mir (1968), režisera Sergeja Bondarčuka; (3) komercijalnog neuspeha Bondarčukovog filma Vaterlo (1970), koji je takođe govorio o Napoleonu. Kjubrikov scenario za ovaj film je objavljen na internetu,[44] a deo tih istraživanja će uticati na film Beri Lindon (1975), radnjom smešten u kasni osamnaesti vek, malo pre Napoleonovih ratova.

U filmu je u ulozi Napoleona originalno trebalo da nastupi Džek Nikolson,[45] jer ga je Kjubrik video u filmu Goli u sedlu. Kjubrik i Nikolson kasnije su sarađivali na Isijavanju. Nakon godina preprodukcije, film je otkazan na neodređeno vreme u korist finansijski manje riskantnih projekata. Kjubrik je krajem 1987. rekao kako još nije odustao od projekta, spomenuvši kako je pročitao gotovo 500 knjiga o Napoleonu.[46]

Arijanski zapisi[uredi | uredi izvor]

Početkom devedesetih Kjubrik je radio na filmu po knjizi Luisa Beglija, Ratne laži,[47] priču o dečaku i njegovoj majci koji se skrivaju za vreme holokausta. Prvu verziju scenarija, nazvanu „Arijanski zapisi“, napisao je sami Kjubrik. Džozef Mazelo je izabran za ulogu dečaka, a za majku su razmatrane Džulija Roberts i Uma Turman. Kjubrik je ipak odlučio da ne snimi film zbog Šindlerov liste Stivena Spilberga koja je objavljena 1993. Osim toga, prema Kjubrikovoj ženi, Kristini, tema je postala predepresivna i preteška za reditelja.[48] Kjubrik je s vremenom zaključio kako tačan film o holokaustu seže daleko izvan granica kinematografije.[49]

Neimenovani projekat o nacizmu[uredi | uredi izvor]

Kjubrik je navodno bio fasciniran karijerom nacističkog filmskog režisera Fejta Harlana, strica svoje žene, te razmatrao film o krugu ljudi oko Jozefa Gebelsa. Iako je Kjubrik radio na njemu nekoliko godina, projekat nikad nije otišao dalje od konture priče.[50]

Napušteni projekti koje su dovršili drugi[uredi | uredi izvor]

Stenli Kjubrik je radio na dva projekta koja su dovršili drugi režiseri. Na Jednookom Džeku je bio pozvan kao zamena, kao i na Spartaku. Veštačku inteligenciju je nakon njegove smrti dovršio Stiven Spilberg.[51]

Jednooki Džek[uredi | uredi izvor]

Časopis Holivud reporter najavio je 18.10. 1956. da je producent Frank Rozenberg otkupio prava na roman Čarlsa Nejdera The Authentic Death of Hendry Jones za 40 hiljada dolara. Dve godine kasnije, Pennebaker Inc., nezavisna produkcijska kompanija Marlona Branda, kupila je prava na roman kao i prvu verziju adaptacijskog scenarija Sama Pekinpa za 150 hiljada dolara. Tada je najavljeno kako će film verovatno režirati Brando.

Kasnije te godine najavljeno je kako će ipak Kjubrik režirati Gun's Up, što je bio radni naslov produkcije. Ubrzo nakon najave, ime filma je promenjeno u Jednooki Džek, a Pina Peliser je najavljena kao glavna glumica po „jednoglasnom izboru Branda, Rosenberga i Kjubrika“.

Kjubrik je 1958. odustao od režije filma sa objašnjenjem o nepremostivim ”kretivnim razlikama”.[52] Ubrzo je otkupio prava na Nabokovljevu Lolitui otpočeo taj projekat.

Režiju je preuzeo i završio Marlon Brando, kome je to jedini režirani film u karijeri.[53]

Veštačka inteligencija[uredi | uredi izvor]

Projekat na kojem je Kjubrik radio nekoliko godina završio je njegov prijatelj Stiven Spilberg. Tokom osamdesetih i ranih devedesetih, Kjubrik je sarađivao sa raznim piscima (Brajan Oldis, Sara Mejtland i Ijan Vorson) na projektu koji se nazivao raznim imenima, kao što su „Pinokio“ i „Veštačka inteligencija“. Film je nastao proširivanjem Oldisove kratke priče „Super-Toys Last All Summer Long“,[54] koju su Kjubrik i njegovi pisci pretvorili u dugometražni film u tri čina.[55] Bila je to futuristička bajka o robotu koji se ponaša kao dete, a prodat je kao privremeni surogat porodice čiji je sin pao u komu. Međutim, robot saznaje za to, a vlasnici ga iz sažaljenja ostavljaju u šumi kako ga u fabrici ne bi uništili. Ostatak priče govori o robotovim pokušajima da postane pravi dečak, kako bi zadobio majčinu ljubav.

Kjubrik je navodno dugo raspravljao sa Stivenom Spilbergom o filmu preko telefona i, prema Spilbergu, u jednom trenutku izjavio kako je tema važnija Spilbergu nego njemu. Godine 2001, nakon Kjubrikove smrti, Spilberg je uzeo razne verzije scenarija koje su ostavili Kjubrik i njegovi pisci i sastavio novi scenario. U saradnji s Kjubrikovom produkcijskom kućom snimio je film Veštačka inteligencija, s Hejli Džoel Osmentom, Fransisom O’Konorom i Vilijamom Hertom u glavnim ulogama.

U filmu je navedena posveta „Za Stenlija“.

Odbijanje saradnje[uredi | uredi izvor]

Kjubrik je hteo da snimi film prema romanu Umberta Eka Fukoovo klatno koji se pojavio 1988. Eko je odbio, jer je bio nezadovoljan ekranizacijom svoga prethodnog romana Ime ruže i zato što Kjubrik nije bio voljan da mu prepustiti pisanje scenarija. Međutim, kada je Kjubrik umro, Eko je rekao kako žali što ga je odbio.[56]

Česti saradnici[uredi | uredi izvor]

U poređenju sa nekim drugim rediteljima, Kjubrik nije bio poznat po saradnji sa određenim glumcima. U nekoliko je prilika radio s istim glumcem više nego jednom. Sterling Hejden je nastupio u glavnoj ulozi u Uzaludnoj pljački i Dr. Strangelovu, Piter Selers u Loliti i Dr. Strangelovu, a Kirk Daglas u Stazama slave i Spartaku. U sporednim ulogama, Džo Tarkel se pojavljuje u Uzaludnoj pljački, Stazama slave i Isijavanju, Filip Stoun se pojavljuje u Paklenoj narandži, Beriju Lindonu i Isijavanju, Leonard Rositer nastupio je u 2001: Odiseja u svemiru i Bariju Lindonu, dok se Timoti Kari pojavio u Uzaludnoj pljački i Stazama slave. U Paklenoj narandži i Bariju Lindonu nastupilo je šest istih glumaca (uključujući Patrika Magija) u raznim ulogama.

Jedna od Kjubrikovih najdužih saradnji je ona sa Leonom Vitalijem,[40] koji je nakon igranja Lorda Berlingtona u Bari Lindonu, postao Kjubrikov lični pomoćnik, radeći kao rukovodilac audicija na njegovim sledećim filmovima te kao nadzornik transfera sa filmske trake na video. Pojavio se i u filmu Oči širom zatvorene, igrajući pretećeg sveštenika u crvenom ogrtaču koji se sukobljava s Tomom Kruzom u zloglasnoj sceni orgija. Nakon Kjubrikove smrti, Vitali je nadgledao restauraciju vizuelnih i zvučnih elemenata većine Kjubrikovih filmova. Na njegovim filmovima je često radio i s partnerom iz filma Todom Fildom.

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Filmografija Stenlija Kjubrika

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Američka filmska akademija

  • 1968- Najbolji vizuelni efekti Odiseja u svemiru 2001.[57]

Britanska filmska akademija

  • 1975- Najbolja režija Beri Lindon[58]
  • 1964- Najbolji film Dr. Strejndžlav ili: Kako sam naučio da ne brinem i zavoleo bombu[59]

Nacionalno udruženje kritičara

  • 1975- Najbolja režija Beri Lindon

Udruženje kritičara Njujorka

  • 1971- Najbolji film Paklena pomorandža[60]
  • 1971- Najbolja režija Paklena pomorandža[60]
  • 1964- Najbolja režija Dr. Strejndžlav ili: Kako sam naučio da ne brinem i zavoleo bombu[61]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Kubrick Site: The ACO Controversy in the UK”. www.visual-memory.co.uk. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  2. ^ Gentleman, By Amelia (08. 03. 1999). „Kubrick, controversial maker of 2001 and A Clockwork Orange, dies at 70”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  3. ^ Baxter 1997, str. 17.
  4. ^ Howard 1999, str. 14.
  5. ^ Abrams, Nathan. „Stanley Kubrick's films all had one thing in common: Jewishness”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  6. ^ „Just how Jewish was Stanley Kubrick?”. www.thejc.com. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  7. ^ LoBrutto 1999, str. 33.
  8. ^ Duncan 2003, str. 19.
  9. ^ Baxter 1997, str. 32.
  10. ^ Petković, Bojana (2021-03-06). „Stenli Kjubrik, beskompromisni kritičar ljudskih slabosti”. Nezavisne novine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-03-06. 
  11. ^ LoBrutto 1999, str. 68.
  12. ^ Duncan 2003, str. 25.
  13. ^ Baxter 1997, str. 39.
  14. ^ Thuss 2002, str. 110.
  15. ^ Baxter 1997, str. 50.
  16. ^ Duncan 2003, str. 32.
  17. ^ http://thefourohfive.com. „‘Paths Of Glory’ - Stanley Kubrick's Anti-War Masterpiece.”. The 405 (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 07. 2019. g. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  18. ^ „The 33rd Academy Awards | 1961”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  19. ^ Baxter 1997, str. 157, 161; Duncan 2003, str. 80.
  20. ^ LoBrutto 1999, str. 225; Duncan 2003, str. 77.
  21. ^ Baxter 1997, str. 205; Duncan 2003, str. 105.
  22. ^ Baxter 1997, str. 231; LoBrutto 1999, str. 314.
  23. ^ Reynolds, Simon (29. 11. 2014). „2001 voted greatest sci-fi film of all time”. Digital Spy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  24. ^ Chiasson, Dan (16. 04. 2018). „“2001: A Space Odyssey”: What It Means, and How It Was Made” (na jeziku: engleski). ISSN 0028-792X. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  25. ^ „Why 'A Clockwork Orange' was Banned...by Stanley Kubrick Himself”. The Vintage News (na jeziku: engleski). 05. 02. 2019. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  26. ^ „`Clockwork Orange' ban to be challenged”. The Independent (na jeziku: engleski). 14. 03. 1999. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  27. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Stanley Kubrick's Napoleon and the top 10 greatest movies 'never made' | DW | 15.06.2018”. DW.COM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  28. ^ a b „How NASA Contributed to the Cinematography of ‘Barry Lyndon’”. Film School Rejects (na jeziku: engleski). 09. 05. 2019. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  29. ^ „"Barry Lyndon": The Full Story of the Famous f/0.7 Lenses”. Neil Oseman (na jeziku: engleski). 25. 06. 2017. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  30. ^ „"Barry Lyndon" (NY)”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (na jeziku: engleski). 16. 09. 2014. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  31. ^ „Sir Ken Adam talks about Kubrick and 'The Spy Who Loved Me'”. MI6-HQ.COM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  32. ^ ScreenPrism. „Why Stephen King Still Hates Stanley Kubrick's The Shining After More than 35 Years | ScreenPrism”. screenprism.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 07. 2019. g. Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  33. ^ „Stephen King attacks Stanley Kubrick's version of The Shining”. The Independent (na jeziku: engleski). 29. 05. 2018. Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  34. ^ „The Shining and The Steadicam - Tested.com”. Tested (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 07. 2019. [mrtva veza]
  35. ^ „Full Metal Jacket (Philosophical Films)”. www.philfilms.utm.edu. Arhivirano iz originala 17. 07. 2019. g. Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  36. ^ Holden, Stephen (8. 3. 1999). „Stanley Kubrick, Film Director With a Bleak Vision, Dies at 70”. New York Times. Pristupljeno 21. 7. 2007. 
  37. ^ „New "Kubrick Film" To Be Made”. Arhivirano iz originala 13. 5. 2013. g. Pristupljeno 11. 4. 2017. 
  38. ^ „The Untitled Dead Pool Column”. Arhivirano iz originala 28. 4. 2015. g. Pristupljeno 11. 4. 2017. 
  39. ^ Iz Kubrickove biografije u New York Timesu
  40. ^ a b Tobias, Scott; Tobias, Scott (11. 05. 2018). „How Leon Vitali Learned to Stop Worrying and Love Stanley Kubrick's Rage”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  41. ^ Iz intervjua s Kubrickom
  42. ^ Nast, Condé. „A Long-Lost Stanley Kubrick Script Reappeared After Being Missing for 60 Years”. GQ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  43. ^ Castle, Alison (2017-12). Stanley Kubrick's Napoleon: The Greatest Movie Never Made (na jeziku: engleski). Taschen. ISBN 9783836568890.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  44. ^ Kjubrik, Stenli (1996). Napoleon - scenario (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 27. 08. 2018. g. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  45. ^ Romano, Nick (17. 05. 2016). „Is Stanley Kubrick’s Legendary ‘Napoleon’ Headed to HBO with Cary Fukunaga Directing?”. Collider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  46. ^ „Napoleon: The Greatest Movie Stanley Kubrick Never Made”. Open Culture (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  47. ^ „Archive Fever: Stanley Kubrick and “The Aryan Papers”” (na jeziku: engleski). 24. 03. 2011. ISSN 0028-792X. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  48. ^ „Kubrick's lost movie: Now we can see it...”. The Independent (na jeziku: engleski). 27. 01. 2009. Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  49. ^ „Caldwell on The wolf at the door”. Latrobe.edu.au. Pristupljeno 25. 10. 2008. 
  50. ^ Joan Dupont "Kubrick Speaks, Through Family's Documentary", International Herald Tribune, 15.9. 2001. Pristupljeno May 8, 2008.
  51. ^ critic, Michael Wilmington, Tribune movie. „Under Kubrick's influence, 'A.I.' is a defining moment”. chicagotribune.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 07. 2019. 
  52. ^ Magazin, X. X. Z. „Sa Marlonom Brandom u vesternu “Jednooki Džek” - XXZ Portal”. www.xxzmagazin.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 07. 2019. g. Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  53. ^ Pictures, Universal. „Universal Pictures and The Film Foundation restore Marlon Brando's One-Eyed Jacks for Cannes Film Festival world premiere”. www.prnewswire.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  54. ^ Robinson, Tasha. „Brian Aldiss: Supertoys Last All Summer Long, And Other Stories Of Future Time”. AUX (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  55. ^ Vlastelica, Ryan. „In A.I., Steven Spielberg (and Stanley Kubrick) turned an eye to loneliness”. The A.V. Club (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  56. ^ See provile of Eco entitled "The Armani of Literature"
  57. ^ Britt, Ryan. „Why Science Fiction Always Gets Screwed at the Oscars”. Inverse (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  58. ^ „Film in 1976 | BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  59. ^ „BAFTA Awards Search | BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  60. ^ a b „Awards - New York Film Critics Circle - NYFCC” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 07. 2019. 
  61. ^ „The Deseret News - Pretraga arhive Google vesti”. news.google.com. Pristupljeno 27. 07. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стенли_Кјубрик&oldid=27470327”