Ђиро ди Ломбардија

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђиро ди Ломбардија
Детаљи о трци
Датум одржавањаоктобар
Регион одржавањаЛомбардија
Назив тркеЂиро ди Ломбардија
Локални назив(и)
  • Giro di Lombardia (језик: италијански)
  • Tour de Lombardie (језик: француски)
  • Tour of Lombardy (језик: енглески)
Дисциплинадрумски
ТакмичењеUCI ворлд тур
Типједнодневна трка
ОрганизаторRCS Sport
Директор тркеМикеле Аквароне
Историја
Прво одржавање12. новембар 1905. год.; пре 118 година (1905-11-12)
Број одржавања118 (до 2024)
Први победникИталија Ђовани Ђерби
Највише победа
  •  Фаусто Копи (ИТА)

    5 пута

Тренутни победникСловенија Тадеј Погачар (2023.)

Ђиро ди Ломбардија (итал. Giro di Lombardia), једнодневни је бициклистички класик која се одржава у октобру у Ломбардији (Италија). Последња је од пет монументалних класика у календару Светске бициклистичке уније (UCI), а такође је и последња трка у календару UCI ворлд тура за рангирање возача — и стога одлучујућа за победу у ворлд туру. Док се Милано—Санремо често назива и спринтерски класик, Ђиро ди Ломбардија (која се одржава у јесен) назива се брдским класиком. Трка је одржавана сваке године, изузев 1943. и 1944. када је такмичење изостало због Другог светског рата.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Милано—Милано[уреди | уреди извор]

Ђиро ди Ломбардија је настала као идеја новинара Тулија Моргањија, који је хтео да возачу из Милана, Пјерину Албинију, пружи шансу за реванш против Ђованија Куниола који га је победио у трци Копа дел Реј која није дуго трајала.[1] Газета дело спорт је организовала нову трку 12. новембра 1912. под именом Милано—Милано.[2] Трка је привукла огроман број публике поред пута; тријумфовао је Ђовани Ђерби, једна од звезда бициклизма тог доба. Ђерби је победио 40 минута испред Ђованија Росињолија и Луиђија Гане.[3]

Трка је убрзо постала део италијанске и европске бициклистичке сезоне. Назив је промењен у Ђиро ди Ломбардија 1907. године.[2] Након неколико првих година, трком су доминирали Француз Анри Пелисје и локални ривали и хероји Гаетано Белони и Костанте Ђирарденго; све тројица су трку освојила по три пута.

Трка шампиона[уреди | уреди извор]

Рекордер трке, Фаусто Копи, петоструки победник

Од тридесетих до педесетих година 20. века, Алфредо Бинда, Ђино Бартали и Фаусто Копи, иконе бициклизма у Италији, били су главни протагонисти на Ђиро ди Ломбардији. Копи је победио пет пута, од тога четири пута заредом,[1] док је Бинда тријумфовао четири пута.[1] Копи је до сваке победе дошао соло, нападом на успону Мадона дел Гисало, где је стицао предност коју је задржавао до краја у Милану.[1] Ђино Бартали је рекордер по броју подијума: девет пута је трку завршио међу прва три возача, од чега је три пута освојио, четири пута завршио други, уз два трећа места.[1]

На трци 1956. виђена је велика борба. На 60 km до циља формиран је бег, у коме је био Фаусто Копи који је тражио своју шесту победу. Фјоренцо Мањи је пропустио бег, али соло стигао до лидера у последњим километрима. Мањи и Копи су се расправљали, а Андре Даригад је напао и дошао до победе; Копи је завршио други, а Мањи трећи.[4]

Године 1961. циљ трке је из Милана премештен у Комо и идентитет трке је промењен из корена. Раван финиш у Милану је замењен спектакуларним финишом код језера Комо, 6 km након последњег успона на трци. Упркос враћању финиша трке у Милано у неколико прилика, трка је развила нови идентитет, дефинисан низом успона и планинским профилом.[5]

Током година, трком су углавном доминирали Италијани. Француз Анри Пелисје и Ирац Шон Кели су једини бициклисти ван Италије који су три пута освојили трку. Еди Меркс је освојио три пута заредом од 1971. до 1973, али му је последња победа одузета због допинга и додељена другопласираном Феличеу Ђимондију.[6]

Трка 1974. је родила још једну незаборавну анегдоту. Еди Меркс је хтео да се освети због одузете победе, али је Рогер де Фламинк напао у раном делу трке, због чега је Мерксов тим морао да ради на челу да би га достигли. Де Фламинк није био заинтересован да иде соло, стао је и сакрио се иза жбуња, пустивши главну групу да прође. Достигао је групу, отишао до врха и у шали упитао Меркса кога јуре.[7] Де Фламинк је освојио трку испред Меркса.[7]

Списак победника[уреди | уреди извор]

Победници Ђиро Ди Ломбардије:[8]

Вишеструки победници[уреди | уреди извор]

Позиција Возач Број победа Године
1. Италија Фаусто Копи 5 1946, 1947, 1948, 1949, 1954
2. Италија Алфредо Бинда 4 1925, 1926, 1927, 1931
3. Француска Анри Пелисје 3 1911, 1913, 1920
Италија Костанте Ђирарденго 1919, 1921, 1922
Италија Гаетано Белони 1915, 1918, 1928
Италија Ђино Бартали 1936, 1939, 1940
Република Ирска Шон Кели 1983, 1985, 1991
Италија Дамијано Кунего 2004, 2007, 2008
Словенија Тадеј Погачар 2021, 2022, 2023
10. Италија Ђовани Брунеро 2 1923, 1924
Италија Алдо Бини 1937, 1942
Италија Марио Ричи 1941, 1945
Холандија Јо де Ро 1962, 1963
Италија Франко Битоси 1967, 1970
Белгија Еди Меркс 1971, 1972
Италија Феличе Ђимонди 1966, 1973
Белгија Рогер де Фламинк 1974, 1976
Италија Франческо Мозер 1975, 1978
Француска Бернар Ино 1979, 1984
Италија Ђанбатиста Баронкели 1977, 1986
Швајцарска Тони Ромингер 1989, 1992
Италија Микеле Бартоли 2002, 2003
Италија Паоло Бетини 2005, 2006
Белгија Филип Жилбер 2009, 2010
Шпанија Хоаким Родригез 2012, 2013
Италија Винченцо Нибали 2015, 2017

Победе по државама[уреди | уреди извор]

Позиција Држава Број победа
1.  Италија 69
2.  Француска 12
 Белгија
4.   Швајцарска 5
5.  Ирска 4
 Холандија
7.  Словенија 3
8.  Шпанија 2
9.  Колумбија 1
 Литванија
 Луксембург
 Русија
 Уједињено Краљевство
 Данска

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Giro di Lombardia”. museociclismo.it (на језику: италијанском). Приступљено 20. 6. 2017. 
  2. ^ а б Brown, Gregor (21. 9. 2010). „Tour of Lombardy changes course”. Cyclingweekly.com. Приступљено 20. 6. 2017. 
  3. ^ „History of the Giro di Lombardia”. gazzetta.it. Приступљено 20. 6. 2017. 
  4. ^ „Cycling Revealed Timeline”. cyclingrevealed.com. Приступљено 20. 6. 2017. 
  5. ^ „Daily Peloton - Pro Cycling News”. dailypeloton.com. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2017. 
  6. ^ Pignata, Gianni (9. 11. 1973). „Merckx, doping nel "Lombardia". La Stampa (на језику: италијанском). Editrice La Stampa. стр. 19. Приступљено 20. 6. 2017. 
  7. ^ а б „sporza video: Roger De Vlaeminck klopt Eddy Merckx in de Ronde van Lombardije (1974)”. sporza. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2017. 
  8. ^ „Tour of Lombardy -Il Lombardia (Giro di Lombardia)”. bikeraceinfo.com. Приступљено 20. 6. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]