Ђорђе Ракић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Ракић
Ракић као играч Минхена 1860
Лични подаци
Пуно име Ђорђе Ракић
Датум рођења (1985-10-31)31. октобар 1985. (38 год.)
Место рођења Крагујевац, СФРЈ
Висина 1,88 m
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2006 Раднички Крагујевац 64 (22)
2006—2007 ОФК Београд 41 (14)
2007—2010 Салцбург 16 (2)
2008—2009 → Ређина 6 (0)
2010—2012 Минхен 1860 65 (13)
2012—2013 Ал Гарафа 6 (1)
2013 Ал Араби 4 (1)
2013—2014 Црвена звезда 20 (7)
2015—2018 Ћингдао 70 (43)
2018 Џеђанг 4 (2)
2019 Локомотива Загреб 10 (2)
2019 Каламата 12 (3)
2020 Локомотива Загреб 5 (0)
Репрезентативна каријера
2006—2007 Србија до 21 11 (0)
2008 Србија до 23 2 (1)
Тренерска каријера
2020—2021 Локомотива Загреб (помоћник)

Ђорђе Ракић (Крагујевац, 31. октобар 1985) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Професионалну каријеру је почео 2003. године у екипи Радничког из Крагујевца. За њих је одиграо 64 лигашке утакмице и постигао 22 гола. У јануару 2006. одлази у ОФК Београд, где добрим партијама скреће пажњу на себе. У августу 2007. потписује за Ред Бул Салцбург. За време боравка у аустријском клубу, није провео пуно времена на терену. Играо је више за јуниорски и резервни тим, а током сезоне 2008/09. је био на позајмици у италијанској Ређини.

У фебруару 2010. одлази у Минхен 1860 прво на позајмицу,[1] да би у августу 2010. потписао уговор.[2] Ту је поново почео да игра стандардно, и одиграо је за две и по сезоне 65 лигашких утакмица и дао 13 голова.[3] У новембру 2012. одлази у Катар и потписује тромесечни уговор са Ал Гарафом, као замена за повређеног нападача Алфонса Алвеса.[4] Напустио је клуб у јануару 2013. након истека уговора.[5]

У јуну 2013. је потписао двогодишњи уговор са Црвеном звездом.[6] Већ на почетку свог боравка у Црвеној звезди, током припрема у Словенији, доживео је тешку повреду због чега је морао да пропусти цео јесењи део сезоне 2013/14.[7] За црвено-беле је дебитовао 8. марта 2014, у Београду, на првенственој утакмици са Напретком, када је на терен ушао у 82. минуту уместо Абиоле Дауде.[8][9] На свом првом мечу у стартној постави, постигао је и први гол. То се десило 22. априла 2014, у победи над нишким Радничким (2:0) на Маракани, када је постигао први гол за свој тим.[10] До краја сезоне је постигао још два гола, 28. маја, на утакмици последњег кола у Новом Саду против Војводине (3:3), када је Црвена звезда и прославила титулу првака државе.[11] Одиграо је и први део сезоне 2014/15. у Црвеној звезди, током којег је постигао четири гола на 12 првенствених мечева. У децембру 2014. је преко медија ушао у сукоб са тадашњим тренером Лалатовићем,[12] након чега је убрзо и напустио клуб. Почетком јануара 2015. је заједно са саиграчем из Звезде, Гораном Гогићем, отишао у кинеског друголигаша Ћингдао.[13]

Провео је четири године у Кини, да би у јануару 2019. прешао у хрватског прволигаша Локомотиву из Загреба.[14] Након једне полусезоне напушта Локомотиву, и у августу 2019. прелази у грчког трећелигаша Каламату.[15] У јануару 2020. се враћа у загребачку Локомотиву.[16] У августу 2020. је завршио играчку каријеру, и одмах затим је почео да ради као помоћни тренер у загребачкој Локомотиви.[17]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Био је члан репрезентације Србије до 21. године, на два Европска првенства, 2006. у Португалу и 2007. у Холандији. Такође је био члан репрезентације на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Last-Minute-Transfer: 1860 holt Stürmer Rakic aus Salzburg” (на језику: German). Abendzeitung München. 1. 2. 2010. Приступљено 14. 8. 2010. 
  2. ^ „Rakic-Deal ist perfekt” (на језику: German). kicker.de. 9. 8. 2010. Приступљено 14. 8. 2010. 
  3. ^ „Player Profile: Djordje Rakic”. .fussballdaten.de. Приступљено 11. 5. 2013. 
  4. ^ „Serbian striker Rakic in Doha as cover for injured Afonso”. qfa.com.qa. Архивирано из оригинала 16. 04. 2013. г. Приступљено 6. 11. 2012. 
  5. ^ „Time Running Out For Teams To Buy”. www.qsl.com.qa. 30. 1. 2013. Архивирано из оригинала 16. 4. 2013. г. Приступљено 30. 1. 2013. 
  6. ^ „Ђорђе Ракић представљен у Звезди”. b92.net. 17. 6. 2013. Приступљено 27. 2. 2014. 
  7. ^ „ЗВЕЗДА У ПРОБЛЕМУ: Ракић тешко повређен!”. kurir-info.rs. 3. 7. 2013. Приступљено 27. 2. 2014. 
  8. ^ „Звезда канонадoм у девет минута сломила чврсте Чарапане, Делије прославиле рођендан!”. mojacrvenazvezda.net. 8. 3. 2014. Приступљено 30. 10. 2019. 
  9. ^ „Rakić - Novi početak za mene”. crvenazvezdafk.com. 9. 3. 2014. Приступљено 30. 10. 2019. 
  10. ^ „Šampionski povratak Rakića za Zvezdinih plus šest pred derbi! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 22. 4. 2014. Приступљено 30. 10. 2019. 
  11. ^ „Vojvodina - Crvena zvezda 3:3 (0:1)”. crvenazvezdafk.com. 28. 5. 2014. Приступљено 30. 10. 2019. 
  12. ^ „Potresi na Marakani, Rakić napao Lalatovića: Možda on nije zamena za Stojanovića! Igrali smo očajan fudbal”. mozzartsport.com. 14. 12. 2014. Приступљено 30. 10. 2019. 
  13. ^ „Rakić i Gogić otišli iz Zvezde u Đingdao”. novosti.rs. 3. 1. 2015. Приступљено 30. 10. 2019. 
  14. ^ „Đorđe Rakić u Hrvatskoj!”. mozzartsport.com. 4. 2. 2019. Приступљено 30. 10. 2019. 
  15. ^ „Μεγάλη κίνηση με Ράκιτς στην Καλαμάτα”. sdna.gr. 30. 10. 2019. Приступљено 24. 8. 2019. 
  16. ^ „Đorđe Rakić ponovo u zagrebačkoj Lokomotivi”. sportklub.rs. 16. 1. 2020. Приступљено 13. 2. 2020. 
  17. ^ „Đorđe Rakić postao trener, boriće se za Ligu šampiona”. mozzartsport.com. 19. 8. 2020. Приступљено 13. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ђорђе Ракић на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Ракић&oldid=27349461”