Јаромир Јагр

С Википедије, слободне енциклопедије
Јаромир Јагр
чеш. Jaromír Jágr
Лични подаци
Датум рођења (1972-02-15)15. фебруар 1972. (52 год.)
Место рођења Кладно, Чехословачка
Висина 191
Маса 109
Играчке информације
Позиција Десно криво
Хвата/Пуца Леворук
Лига НХЛ
Тренутни клуб Сједињене Америчке Државе Филаделфија флајерси
2011—
Број 68
Бивши клубови Чешка ХК Кладно
1988/90; 1994/95; 2004/05.
Сједињене Америчке Државе Питсбург пенгвинси
1990—2001
Италија ХК Болцано
1994/95 (6 утакмица)
Њемачка Шалкер Хаје
1994/95 (1 итакмица)
Сједињене Америчке Државе Вашингтон капиталси
2001—2004
Сједињене Америчке Државе Њујорк ренџерси
2004—2008
Русија Авангард Омск
2004/05; 2008/11.
НХЛ драфт 5. пик за Питсбург пенгвинсе 1990.
Репрезентација Чешка
Про каријера 1988—

Јаромир Јагр (чеш. Jaromír Jágr; рођен 15. септембра 1972. у Кладну, Чехословачка) је професионални играч хокеја на леду из Чешке Републике. Игра у нападу на позицији десног крила. Тренутно игра у НХЛ клубу Филаделфија флајерси.

Играчку каријеру започео је у јуниорској екипи клуба из свог родног места ХК Кладно (1984/88), а наставио у сениорској постави истог клуба. Јагр је изабран као пети пик на драфту НХЛ лиге 1990. од стране екипе Питсбург пенгвинса у којима је одиграо 11 сезона и освојио две титуле Стенли купа (1991. и 1992). Са репрезентацијом Чешке освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 1998. у Нагану и бронзу у Торину 2006. године. Власник је и две златне медаље са светских првенстава (2005. и 2010). На Олимпијским играма у Ванкуверу 2010. Јагр је на церемонији свечаног отварања носио заставу своје земље.

Члан је престижне хокејашке Златне тројке од 2005. године и тек један од двојице чешких играча са овим признањем (други је Јиржи Шлегр). Јагр је сувласник у хокејашком клубу Кладно који се такмичи у чешкој екстралиги.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Јагр је играчку каријеру започео са 13 година (1984) играјући у јуниорској екипи ХК Кладно из које је касније (у сезони 1988/89) прешао у сениорку екипу истог тима. Већ у првој сениорској сезони одиграо је 39 утакмица и имао скор од 8 голова и 10 асистенција (укупно 18 бодова) што је за играча од свега 17 година био велики резултат.

НХЛ лига[уреди | уреди извор]

На НХЛ драфту 1990. екипа Питсбург пенгвинса одабрала је Јагра као 5. пика, и тако је Јаромир постао први чешки играч који је легално (без претходног пребега) заиграо у САД а пре пада Гвоздене завесе.[1] Већ у првој сезони у дресу тима из Питсбурга био је један од носилаца игре своје екипе са којом је дошао чак и до титуле Стенли купа. Јагр је један од најмлађих играча у историји НХЛ који је успео да постигне погодак у финалној серији Стенли купа (тада је имао 20 година). Пенгвинси су и наредне године одбранили титулу.

У сезони 1994/95. освојио је трофеј Арт Рос за најбољег поентера у регуларном делу сезоне са 70 поена (30 голова и 40 асистенција). Већ следеће године оборио је властити рекорд постигавши 149 поена и тако постао најуспешнији Европљанин у НХЛ историји у овој категорији (62 гола и 87 асистенција су остали његов лични рекорд за сва времена). Већ 1999. додељен му је Хартов меморијал за најуспешнијег играча у лиги. На утакмици против Ајландерса 30. децембра 1999. Јагр је поставио лични рекорд од 7 поена (3 гола и 4 асистенције). Тај рекорд је изједначио још једино у утакмици против Пантерса 13. јануара 2003. (тада је играо у дресу Капиталса).

Јагр у дресу Ренџерса 2008.

Пенгвинси су трејдовали Јагра заједно са Кучером у Вашингтон капиталсе 11. јула 2001. у замену за три играча. У 11 сезона колико је провео у Пенгвинсима, Јагр је одиграо 806 утакмица и са преко 1.000 освојених поена други је играч у историји клуба из Питсбурга по ефикасности (после Марија Лемјуа).

Јагр је уговор са екипом из Вашингтона потписао средином 2001. године. Уговор на 7 година вредео је до тада рекордних 77 милиона америчких долара, уз годишњу плату од 11 милиона долара. Међутим иако је у Капиталсе стигао као велика звезда од које су се очекивале велике игре, Јагр је у потпуности подбацио. У три сезоне колико је провео у екипи из главног града САД тим је само једном успео да се пласира у доигравање и то у сезони 2002/03, али су већ у првој утакмици изгубили од Лајтнингса. Због свега је Јагр након само 3 сезоне у Вашингтону трејдован у њујоршке Ренџере (23. јануар 2004)

Након слабашне прве сезоне у Ренџерсима (сезона 2003/04) у којој екипа из Њујорка поново није успела да обезбеди пласман у плејоф (седми пут за редом) уследио је једногодишњи прекид због „локаута“ у сезони 2004/05. Јагр је поменуту сезону провео у Европи играјући за екипе чешког Кладна и руског Авангарда. НХЛ лига је настављена у сезони 2005/06. уз одличне партије Јаромира Јагра у дресу Ренџерса. У првих 10 утакмица нове сезоне успео је да постигне 10 погодака. Ренџерси су те сезоне напокон успели да се пласирају у плејоф али су испали одмах на старту доигравања од Њу Џерзи девилса, а Јагр је одиграо свега три утакмице након чега се повредио. Исте сезоне успео ја да постигне свој 1.400. НХЛ поен (2. марта 2006. против Флајерса).

Пре почетка нове 2006/07. сезоне проглашен је за 24. капитена Ренџерса и на тој позицији заменио дотадашњег капитена, легендарног Марка Месјеа који се повукао из активног играња пре почетка сезоне. Капитенско признање прославио је поготком већ у првој утакмици нове сезоне против Капиталса након свега 30 секунди игре.

На утакмици против Лајтнингса одиграној 19. новембра 2006. Јагр је постигао свој 600-ти погодак у НХЛ каријери, а нешто касније (10. фебруара 2007) асистенција упућена Михалу Розсивалу на утакмици против Капиталса значила је и Јагров 1.500 поен у НХЛ лиги. У дресу Ренџерса провео је укупно 4 сезоне, одиграо 350 утакмица уз 340 освојених бодова (134 гола и 206 асистенција).

КХЛ лига[уреди | уреди извор]

Након истека уговора са екипом Ренџерса 3. јула 2008. (тада је Јагр по први пут у каријери понео статус слободног играча) Јагр је одлучио да се врати у Русију у КХЛ лигу где је планирао да одигра наредне две сезоне а потом да се врати у свој матични клуб Кладно да заврши играчку каријеру.[2] Потписао је уговор на две плус једна година са екипом Авангарда из Омска уз плату од 5 милиона долара годишње.[3] Нешто касније проглашен је за капитена своје нове екипе. У разним инетрвјуима датих током 2009. ипак није одбацивао могућност повратка у НХЛ лигу након завршетка уговора са Авангардом.

Јагр у дресу Флајерса (29. децембар 2011)

У екипи из Омска одиграо је укупно 4 сезоне (рачунајући и наступе из сезоне 2004/05). Одиграо је 187 утакмица уз 217 постигнутих поена (93 гола и 124 асистенције). У сезони 2009/10 Јагр је био најбољи стрелац и поентер у клубу. На утакмици против Бариса 28. јануара 2011. Јагр је постигао свој 200. и 201. поен у КХЛ лиги,[4] а са укупно 93 гола у дресу Авангарда налази се на петом месту најбољих стрелаца тог клуба у историји.[5]

Повратак у НХЛ[уреди | уреди извор]

Након окончања уговора са Авангардом Јагр је изразио жељу за повратком у НХЛ лигу. Прва опција је била његов бивши клуб из Питсбурга који је нудио 2 милиона долара за једногодишњи уговор. Међутим помало изненађујуће, Јагр је 1. јула 2011. потписао уговор вредан 3,3 милиона долара са другим клубом из Пенсилваније, Филаделфија флајерсима (за сезону 2011/12).[6][7]

Већ на дебију за Флајерсе постигао је свој 1.600 поен у НХЛ лиги (асистенција ка Клоду Жируу на утакмици против Бруинса 6. октобра 2011). Прва два поготка постигао је 24. октобра на утакмици против Мејпл лифса,[8] а већ 5 дана касније против Харикенса постигао је свој 600. погодак у НХЛ лиги.[9]

Клупска статистика[уреди | уреди извор]

    Лигашки део   Плејоф
Сезона Екипа Лига Ут. Г А Бод Казне ГП Г A Бод Казне
1984/85. Кладно јуниори Чехословачка 34 24 17 41 — — — — — —
1985/86. Кладно јуниори Чехословачка 36 41 29 70 — — — — — —
1986/87. Кладно јуниори Чехословачка 30 35 35 70 — — — — — —
1987/88. Кладно јуниори Чехословачка 35 57 27 84 — — — — — —
1988/89. ХК Кладно Чехословачка 29 3 3 6 4 10 5 7 12 0
1989/90. ХК Кладно Чехословачка 42 22 28 50 — 9 8 2 10 —
1990/91. Питсбург пенгвинси НХЛ 80 27 30 57 42 24 3 10 13 6
1991/92. Пенгвинси НХЛ 70 32 37 69 34 21 11 13 24 6
1992/93. Пенгвинси НХЛ 81 34 60 94 61 12 5 4 9 23
1993/94. Пенгвинси НХЛ 80 32 67 99 61 6 2 4 6 16
1994/95. ХК Кладно Чешка 11 8 14 22 10 — — — — —
1994/95. ХК Болцано Турнир 6 нација 5 8 8 16 4 — — — — —
1994/95. ХК Болцано Италија А 1 0 0 0 0 — — — — —
1994/95. Шалкер Хаје Немачка 2 1 1 10 11 0 — — — — —
1994/95. Пенгвинси НХЛ 48 32 38 70 37 12 10 5 15 6
1995/96. Пенгвинси НХЛ 82 62 87 149 96 18 11 12 23 18
1996/97. Пенгвинси НХЛ 63 47 48 95 40 5 4 4 8 4
1997/98. Пенгвинси НХЛ 77 35 67 102 64 6 4 5 9 2
1998/99. Пенгвинси НХЛ 81 44 83 127 66 9 5 7 12 16
1999/00. Пенгвинси НХЛ 63 42 54 96 50 11 8 8 16 6
2000–01 Пенгвинси НХЛ 81 52 69 121 42 16 2 10 12 18
2001/02. Вашингтон капиталси НХЛ 69 31 48 79 30 — — — — —
2002/03. Капиталси НХЛ 75 36 41 77 38 6 2 5 7 2
2003/04. Капиталси НХЛ 46 16 29 45 26 — — — — —
2003/04. Њујорк ренџерси НХЛ 31 15 14 29 12 — — — — —
2004/05. ХК Кладно Чешка 17 11 17 28 16 — — — — —
2004/05. ХК Авангард РСЛ 32 16 22 38 63 11 4 10 14 22
2005/06. Ренџерси НХЛ 82 54 69 123 72 3 0 1 1 2
2006/07. Ренџерси НХЛ 82 30 66 96 78 10 5 6 11 12
2007/08. Ренџерси НХЛ 82 25 46 71 58 10 5 10 15 12
2008/09. Авангард КХЛ 55 25 28 53 62 9 4 5 9 4
2009/10. Авангард КХЛ 51 22 20 42 50 3 1 1 2 0
2010/11. Авангард КХЛ 49 19 31 50 48 14 2 7 9 8
2011/12. Филаделфија флајерси НХЛ 24 10 14 24 12 - - - - -
Екстралига укупно 00000000000000 99 44 62 106 30 19 13 9 22 0
КХЛ укупно00000000000000 187 82 102 184 223 37 11 30 41 34
НХЛ укупно00000000000000 1273 646 953 1599 907 169 77 104 181 149

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Нагано 1998. Чешка
Бронзана медаља — треће место Торино 2006. Чешка
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место Швајцарска 1990. Хокеј на леду
Златна медаља — прво место Аустрија 2005. Хокеј на леду
Златна медаља — прво место Немачка 2010. Хокеј на леду
Бронзана медаља — треће место Словачка 2011. Хокеј на леду
Светско јуниорско првенство
Бронзана медаља — треће место Финска 1990. Хокеј на леду

Репрезентативну каријеру Јагр је започео на Европском првенству за јуниоре 1989. у дресу Чехословачке, а већ наредне године освојио је и прве медаље националном дресу. Биле су то бронзе на светском јуниорском првенству и на светском првенству 1990. године.

Највећи успех остварио је освајањем златне олимпијске медаље на играма у Нагану 1998. године.

На светским првенствима освојио је укупно 4 медаље, од чега две златне (2005. и 2010. године).

Репрезентативна статистика[уреди | уреди извор]

Година Тим Такмичење   Ут. Г A Бод ИСК
1989. ЧХС ЕПЈ 5 8 4 12 2
1990. ЧХС СПЈ 7 5 13 18 6
1990. ЧХС СП 10 3 2 5 2
1991. ЧХС CC 5 1 0 1 0
1994. Чешка СП 3 0 2 2 2
1996. Чешка СК 3 1 0 1 2
1998. Чешка ЗОИ 6 1 4 5 2
2002. Чешка ЗОИ 4 2 3 5 4
2002. Чешка СП 7 4 4 8 2
2004. Чешка СП 7 5 4 9 6
2004. Чешка СК 5 1 1 2 2
2005. Чешка СП 8 2 7 9 2
2006. Чешка ЗОИ 8 2 5 7 6
2009. Чешка СП 7 3 6 9 0
2010. Чешка ЗОИ 5 2 1 3 6
2010. Чешка СП 9 3 4 7 12
2011. Чешка СП 9 5 4 9 4
Укупно 00000000000000 96 35 47 82 52

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Награде у НХЛ
  • Трофеј Стенли купа – 1991, 1992 (Питсбург)
  • Хартов трофеј (МВП) – 1999.
  • Финалиста: 1995, 1998, 2000, 2001, 2006.
  • Арт Росов трофеј (за најбољег стрелца) – 1995, 1998, 1999, 2000, 2001.
  • Награда Лестер Пирсон (најбољи играч по избору играча) – 1999, 2000, 2006.
  • НХЛ ол-стар тим – 1995, 1996, 1998, 1999, 2000, 2001, 2006.
  • НХЛ ол-стар друга постава – 1997.
  • НХЛ почетник - 1991.
Остала признања
  • Стегоноша на Зимским олимпијским играма 2010. у Ванкуверу
  • Олимпијско злато на ЗОИ 1998. и сребро на ЗОИ 2006.
  • ИИХФ Светски првак – 2005, 2010.
  • ИИХФ европски клупски првак – 2005.
  • Награда МОК „Спорт као инспирација младима“ – 2011.[10]
  • Златна палица, најважније признање у чешком хокеју - 1995, 1996, 1999, 2000, 2002, 2005, 2006, 2007, 2008 и 2011.
  • Изабран у идеалну поставу СП – 2004, 2005 и 2011.
  • Најбољи нападач СП 2011 по избору ИИХФ-а
  • Године 1998. Јагр је уврштен на листу 100 највећих хокејаша свих времена на 37. место према избору магазина Хоки њуз.[11]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Током целе каријере Јагр је играо под бројем 68. Јагр је тај број одабрао у знак сећања на учеснике Прашког пролећа 1968. међу којима је био и његов дјед који је преминуо исте године у совјетском затвору.
  • У конфесионалном погледу Јагр је припадник Православне цркве чешких земаља и Словачке. Православље је примио 2001. у Прашкој митрополији.[12]
  • Јагр је више пута имао проблема са коцком, иако је увек те наводе жестоко негирао.[13][14]
  • Током играња у Авангарду Јагр је доживео и велику непријатност када се на њега док је седио на клупи за резервне играче срушио млади руски хокејаш Алексеј Черепанов (рођен 1989) након што је колабирао на клупи.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Athlete profile: Jaromir Jagr". cnn.com. 1998-02-03., Приступљено 1. 4. 2012.
  2. ^ Zinser, Lynn (July 5, 2008). "Jagr's New York Exit Becomes N.H.L. Farewell". New York Times., Приступљено 1. 4. 2012.
  3. ^ "Jagr signs two-year deal with Avangard Omsk". Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2011) TSN.ca. 2008., Приступљено 1. 4. 2012.
  4. ^ „ХК Авангард — Новости.”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 01. 04. 2012. 
  5. ^ „Хоккейный клуб АВАНГАРД — Омская область.”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2012. г. Приступљено 01. 04. 2012. 
  6. ^ Ъ-Новости — Ягр подписал контракт с «Филадельфией».
  7. ^ «Jaromir Jagr returns to the NHL, signs one-year deal with new-look Flyers»[мртва веза]. The Washington Post. 2011-07-01
  8. ^ Toronto Maple Leafs at Philadelphia Flyers - 10/24/2011
  9. ^ Carolina Hurricanes at Philadelphia Flyers - 10/29/2011
  10. ^ "Highlights of the week". Olympic.org. 2011-05-27., Приступљено 3. 4. 2012.
  11. ^ The Top 100 NHL Players of All-Time, Hockey News, Steve Dryden. McClelland & Stewart. 1998. ISBN 978-0-7710-4175-4.
  12. ^ "Jsem pravoslavný křesťan, přiznal Jágr". 2010-06-04.
  13. ^ Michael Farber and Don Yaeger (2003). "Capital Losses". Sports Illustrated.
  14. ^ David Conti (2006). "Jagr sues former accountant". Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2007) Pittsburgh Tribune-Review.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јаромир Јагр на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јаромир_Јагр&oldid=26796072”