Језично-ждрелни живац

Простирање језично-ждрелног, вагусног и помоћног живца

Језично-ждрелни или глософарингеални живац (лат. nervus glossopharyngeus) је кранијални нерв који садржи моторна, сензитивна и парасимпатичка влакна.^[1]^[2]

Моторна влакна полазе из једра у продуженој мождини, које је заједничко за језично-ждрелни, вагусни и помоћни живац. Она учествују у инервацији мускулатуре меког непца и ждрела. Сензитивна влакна потичу из псеудоуниполарних ћелија горњег и доњег ганглиона који су придодати овом живцу, а завршавају се у једрима у продуженој мождини. Она оживчавају слузокожу задње трећине језика, меког непца, ждрела, непчаног крајника и средњег уха и преносе утиске чула укуса из опшанчених и листастих папила језика у централни нервни систем. Парасимпатичка влакна полазе из доњег пљувачног једра у продуженој мождини и инервишу паротидну пљувачну жлезду.^[3]

Инервациона област језично-ждрелног живца је блиско повезана са гранама живца лутаоца и помоћног живца и они контролишу виталне функције организма: крвни притисак, рад срца, дисање, гутање, повраћање итд.

Пут живца[уреди | уреди извор]

Живац излази из можданог стабла кроз задњи бочни жлеб продужене мождине. Након тога простире се унапред и упоље (заједно са X и XI кранијалним нервом), пролази кроз југуларни отвор и напушта лобањску дупљу. Затим се спушта низ тзв. ретростилоидни простор (паралелно са X, XI и XII кранијалним живцем), скреће и пружа се унапред и наниже, пролази између стилофарингеалног и стилоглосног мишића и улази испод слузокоже корена језика где се дели у своје завршне гране.

Бочне гране[уреди | уреди извор]

Језично-ждрелни живац има пет бочних грана (бубни живац, грана каротидног синуса, ждрелне гране, грана за стилофарингеални мишић и крајничне гране) и поред тога гради анастамозе са фацијалним нервом, вагусом и симпатикусом.

Бубни живац (лат. nervus tympanicus) је парасимпатичка грана која носи влакна за инервацију паротидне жлезде. Влакна иду преко бубног сплета и малог петрозног живца у отички ганглион и потом преко ушно-слепоочног живца у паротидну жлезду.

Грана каротидног синуса (лат. ramus sinus carotici) садржи усходна висцеросензитивна влакна која полазе из каротидног синуса и клубета, а која у случају повишеног крвног притиска шаљу одговарајуће сигнале ка вазомоторном центру у продуженој мождини.

Ждрелне гране (лат. rami pharyngei) се простиру према ждрелу и са истоименим гранама живца лутаоца и гркљанско-ждрелним гранама формирају ждрелни сплет (лат. plexus pharyngeus), који инервишу мускулатуру меког непца и ждрела и слузницу ждрела.

Грана за стилофарингеални мишић (лат. ramus musculi stylopharyngei) оживчава стилофарингеални мишић.

Крајничне гране (лат. rami tonsillares) инервишу слузницу ждрелног сужења и одговарајући непчани крајник.

Завршне гране[уреди | уреди извор]

Завршне гране језично-ждрелног живца су многобројне језичне гране (лат. rami linguales) које настају у пределу корена језика, а инервишу његову слузокожу и преносе утиске чула укуса из опшанчених и листастих папила језика у централни нервни систем.

Извори[уреди | уреди извор]

^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Литература[уреди | уреди извор]

Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.

Мождани живци

[1] Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.

[2] Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.

[Gray's_Anatomy40th-3] Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[1]

[2]

[3]