Јован Рилски
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Свети Јован Рилски | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 876. |
| Место рођења: | Скрино (Бугарска) |
| Датум смрти: | 18. август 946. |
| Место смрти: | Рила (Бугарска) |
Свети Јован Рилски (буг. Иван Рилски) је најзначајнији бугарски светитељ. Сматра се као покровитељ Бугара, ктитор и оснивач главног манастира у Бугара — Рилског манастира.
Рођен је вероватно пред 876. у Скрини код краја Дупница а умро на 18. август 946. године (по јулијанском календару). Живео је за време цара Бориса I и цара Симеона Великог, а најактивнији је био за време цара Петра I (927—968). Бугарска православна црква га слави на 19. октобар, а у српском календару пада на 18. август.
До 25. године Свети Јован Рилски био је чобан, том приликом често је био сам по брдима где је и примио љубав према Богу и тако хтео посве се посветити Божијој служби. Прво образовање је стекао у манастиру Свети Димитриј, где је проучавао богословне књиге и јачао свој дух. Тамо се и замонашио. Пост и молитве обављао је високо у планинама Риле где оснива и истоименски манастир - Рила. У том манастиру је извршио пуно чудеса и изљечења људи од тешких болести, па га назваше и Чудотворец.
Његова слава се убрзо пренесе преко граница Бугарске у Србију и широм Европе. Чудотворца је лично посетио и бугарски цар Петар I и при томе прешао 500 километара, од царске престонице Велике Преславе до Риле. Али Монах Јован није хтео примити цара, јер је он био окићен златом и само му се поклонио издалека. Тај чин је још јаче понео славу Светог Јована Рилског у православни свет и умножио број његових ученика који су долазили из читаве Бугарске.
Након самрти 946. Свети Јован је загребен поред Рилског манастира, а цар Петар I нареди да се мошти пренесу у град Средец (данашња Софија) где је Јован Рилски био посвећен (канонизиран) као први и највечи бугарски светитељ. Византијски писац Ђурђе Скилица, је био прича излечењу византијског цара Манојла I Комнина (1143—1180) приликом посте његових моштију у Средецу.
Године 1183. у време мађарско-византијског рата, мађарски краљ Бела III заузима Средец и односи мошти Светог Јована Рилског у своју столницу Гран (Естергом). Легенда говори, да се тамошњи католички надбискуп није завео како велик светитељ је Јован Рилски и при томе онемио. Надбискуп се кајао и поклонио моштима Светог Јована Рилског и молио за опроштај нашта му се говор повратио. Запрепаштени том чудом 1187. Мађари врате мошти Бугарима.
Дана 1. јула Бугарска црква слави пренос мошти од Великог Трнова до рилског манастира. Године 1195. цар Асен их преноси у престоницу Трново. Године 1496. по заповеди султана, монаси рилског манастира преносе на посљедњи пут, од Трнова у рилски манастир, где у посебном ковчегу поред иконостаса почива и данас.
[уреди] Види још
