Југозападна Африка
| Југозападна Африка Suidwes-Afrika | |||
|---|---|---|---|
 Положај Југозападне Африке (територија се поклапа са данашњом Намибијом). | |||
| Географија | |||
| Престоница | Виндхук | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | енглески, африканерски и немачки | ||
| Историја | |||
| Постојање | |||
| — Оснивање | 1915. | ||
| — Укидање | 21. март 1990. | ||
| Земље претходнице и наследнице Намибије | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
.svg)
Југозападна Африка (енгл. South West Africa, афр. Suidwes-Afrika, нем. Südwestafrika) је био назив за подручје данашње Намибије током владавине Немачког царства (1915—1919) и Јужноафричке Уније/Јужноафричке Републике (1919—1990).
Историја[уреди | уреди извор]
Немачка владавина[уреди | уреди извор]
Ова територија је током главнине немачке колонијалне власти од 1884. године била позната под именом немачка југозападна Африка. Немачка је имала доста проблема у управљању колонијом због сталних побуна домородачког становништва.
Главна лука у колонији, Валвис Беј, и Пингвинска острва били су анектирани од стране Уједињеног Краљевства и прикључени Колонији Рт добре наде 1878. године. Године 1910. постали су део Јужноафричке Уније.
Након потписивања споразума Хелголанд-Занзибар 1890. године, из северног подручја британске колоније Бечуаналенд издвојен је коридор који се протезао до реке Замбези и био прикључен немачкој југозападној Африци. Добио је име Каприви, по тадашњем немачком канцелару Леу фон Капривију.[1]
Владавина ЈАР-а[уреди | уреди извор]
Мандатни период[уреди | уреди извор]
Током Јужноафричког похода у Првом светском рату 1915. године, јужноафричке снаге су заузеле немачку југозападну Африку. Након рата, Версајска конференција је 1919. мандат над овим подручјем доделила тадашњем британском доминиону Јужноафричкој Унији.
Након Другог светског рата и оснивања Организације уједињених нација, било је предвиђено да Југозападна Африка постане мандатно подручје УН-а. Јужноафричка Унија се успротивила овој одлуци УН-а и одбила процес стицања независности Југозаопадне Африке. Влада Јужноафричке Уније третирала је ово подручје као своју пету провиницију.[2]
Због оваквог става Јужноафричке Уније, проблем је неколико пута током 1950-их био темом дисуксије пред Међународним судом правде, али то није имало никаквог учинка на разрешавање питања.
У јеку деколонизације Африке крајем 1950-их и почетком 1960-их, становништво Југозападне Африке је 1960. покренуло је иницијативу за ослобођење и независност. Најмасовнија ослободилачка организација била је Југозападноафричка народна организација (СВАПО).
Одузимање мандата[уреди | уреди извор]
Генерална скупштина Организације уједињених нација је 1966. године изгласала Резолуцију 2145, којом је укинула мандат ЈАР-у над Југозападном Африком, те њена влада више није имала право да држи администрацију над овим подручјем. Резолуције УН-а биле су највише што је на међународном плану достигнуто у борби за еманципацију Југозападне Африке, јер влада ЈАР-а није имала намеру да напусти ово подручје.
Југозападна Африка је постала позната под именом Намибија од 12. јуна 1968. године, када Генерална скупштина УН-а тој територији доделила ново име Резолуцијом 2372.[3] СВАПО је био препознат од стране УН-а као организација која представља намибијски народ, те је имала статус посматрача.[4]
Влада Јужноафричке Републике је током своје владавине над Намибијом поримењивала исти систем апартхејда као и на својој територији. Власти ЈАР-а основале су на подручју Намибије 10 бантустана крајем 1960-их и почетком 1970-их, од којих су три добила самоуправу.[5] Бантустани су се налазили у неплодним и сиромашним подручјима којима је мањкало услова за живот, а једина им је сврха била гетоизација домородачког црначког становништва.
Са мењањем међународних односа између Истока и Запада, влада ЈАР-а је била присиљена да 1988. године покрене процес давања независности Намибији, чиме је завршен рат на овом подручју. Процес стицања независности завршен је 21. марта 1990. године када је проглашена Република Намибија. Валвис Беј и Пингвинска острва враћена су Намибији 1994. године.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Lodges in Zambezi (Caprivi) Region”. namibian.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 3. 2024.
- ^ Thornberry 2004, стр. 9–11.
- ^ Legal Repertory of Practice of United Nations Organs
- ^ „A/RES/31/152”. undocs.org. Приступљено 30. 3. 2024.
- ^ „Namibian Homelands”. www.worldstatesmen.org. Приступљено 30. 3. 2024.
Литература[уреди | уреди извор]
- Thornberry, Cedric (2004). A Nation Is Born: The Inside Story of Namibia's Independence. Gamsberg Macmillan Publishers Ltd. ISBN 978-99916-0-521-0.
Мандати Друштва народа (1919—1946) | ||
|---|---|---|
| Класа A |
| .svg) |
| Класа B | ||
| Класа C | ||
Види још: Поверилачке територије Уједињених нација | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
