Авала

За друго значење, погледајте чланак Авала (вишезначна одредница).

Авала
Надморска висина	511 m
Државе	Србија

Авала је ниска планина, 16,5 km јужно од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава. Висока је 511m и уздиже се око 200m изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.

На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

Споменик Незнаном јунаку

За више информација погледајте чланак Споменик Незнаном јунаку

Споменик Незнаном јунаку на Авали.

После Првог светског рата, локално становништво пронашло је већи број гробова српских војника погинулих у рату, међу њима и гроб једног незнаног српског војника. Народ околних села је том војнику 1922. подигао скромни споменик. Касније је Државни одбор за подизање споменика Незнаном јунаку одлучио да му се на врху Авале подигне репрезентативнији споменик. Пројект за споменик израдио је вајар Иван Мештровић, у облику маузолеја са каријатидама које представљају жене у народним ношњама из свих југословенских крајева. Споменик је грађен од јабланичког гранита од 1934. до 1938. године. За потребе грађења овог споменика 1934. године динамитом су разрушени остаци средњовековног града Жрнова, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.

Србија се разликује од свих земаља учесница Првог светског рата по томе што све друге земље имају споменике Незнаном војнику, а само Србија Незнаном јунаку.

У непосредној близини је и Споменик совјетским ратним ветеранима који су ту погинули у авионској несрећи 19. октобра 1964.

Авалски торањ

За више информација погледајте чланак Авалски торањ

Авалски торањ.

На нижем врху Авале, изграђен је 1965. године Авалски ТВ торањ, по пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, који је срушен у бомбардовању НАТО снага 29. априла 1999. године. Торањ је био највећа грађевина у тадашњој Југославији. Обновљен је 21. априла 2010. године и изгледа скоро идентично као што је био првобитно само је 1 метар виши.

Средњевоковни град Жрнов

За више информација погледајте чланак Жрнов

На Авали се налазио и истоимени средњовековни град. Срби су га звали Жрнов, а Турци су му дали име Авала (арапски преграда или препрека). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике живе и цинабарита и, у оближњем Рипњу, рудник сребра.

Угоститељство, туризам, спорт, екологија и заштита

На врху Авале налазе се угоститељски објекти:

• хотел „Авала“,
• планинарска кућа „Митровићев дом“,
• планинарско одмаралиште „Чарапићев брест“
• планинарски дом „Чарапићев брест“

На падинама Авале 1929. године одржано је прво такмичење у Србији у смучарском трчању на 8 km. Прво смучарско првенство Србије после Другог светског рата такође је 1946. године одржано на овој планини.

Табор планинара 2006.

Традиционални табор планинара који се одржава сваке године у организацији Службе водича излета и похода Планинарског савеза одржао се 2006. године на Авали од 01.07. до 10.07.. У оквиру табора обављен је већи број активности:

• Пешачке туре са обновом маркација
• Исхрана у природи
• Школа водича излета и похода у летњим условима
• Планинарска предавања

Такмичења у

• Спортском (слободном) пењању
• Планинском бициклизму
• Планинском трчању
• Оријентирингу

Као и отворено првенство Србије у планинарској оријентацији.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Авала

• Авала на сајту Туристичке организације Београда
• Авала на сајту skijanje.co.rs
• Виртуелна шетња кроз Авалски торањ и Споменик незнаном јунаку

Планине Србије

Острвске планине Фрушка гора | Тителски брег | Загајичка брда | Вршачке планине   Родопске планине Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Миљевска планина | Варденик | Чемерник | Острозуб | Грамада | Руј-планина | Крушевица | Бабичка гора | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Пасјача | Видојевица | Јастребац | Јухор | Азањске планине   Карпатско-балканске планине Карпатске : Шомрда | Лишковац | Велики Гребен | Мали Крш | Велики Крш | Голи Крш | Малиник | Јавориште | Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован Балканске : Самањац | Буковик | Ражањ | Ртањ | Тресибаба | Озрен | Девица | Сува планина | Рињска планина | Видлич | Влашка планина | Белава | Стара планина   Проклетијске планине Проклетије | Хајла | Стреочка планина | Комови | Жљеб | Виситор | Мокра планина | Мокра гора   Шарске планине Шар планина | Коритник | Паштрик   Старовлашко-рашке планине Звијезда | Тара | Златибор | Чемерно | Гиљева | Златар | Јавор | Голија | Рогазно | Јелица |   Копаоничке планине Копаоник | Жељин | Гоч | Столови   Шумадијске планине Авала | Космај | Сувобор | Букуља | Венчац | Рудник | Вујан | Котленик | Гледићке планине   Рудне и флишне планине Рудне  : Гучево | Борања | Јагодња | Соколска планина | Медведник | Јабланик | Повлен | Маљен | Сувобор | Рајац Флишне  : Цер | Влашић

Литература

• Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
• Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6