Адам Важик

С Википедије, слободне енциклопедије
Адам Важик
Адам Важик
Датум рођења17. новембар 1905.
Место рођењаВаршаваРуска Империја, данас Пољска
Датум смрти13. август 1982.
Место смртиВаршаваНР Пољска

Адам Важик (пољ. Adam Ważyk; Варшава, 17. новембар 1905Варшава, 13. август 1982) је био пољски писац, песник, есејиста и преводилац јеврејског порекла.

Био је близак Краковској авангарди,[1] иако није био њен члан. Био је веома образован и свестран. Поред пољске песничке авангарде биле су му блиске руска и француска авангарда, особито надреализам. У авангардном духу написао је само две збирке: „Семафори“ и „Очи и уста“. После Другог светског рата био је соцреалиста, али и један од првих дисидената. Искупио се „Поемом за одрасле“, којом је започео период југовине у Пољској. Веома су значајани његови преводи француске надреалистичке поезије и Аполинера. Поред поменутих збирки песама објавио је и „Срце гранате“ и „Лавиринт“, романе: „Човек у мрком оделу“, „Породични митови“, „Епизода“ и књигу есеја „Ствар укуса“.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Адам Вижик”. lia.lvivcenter.org. Приступљено 29. 1. 2020. 

Види још[уреди | уреди извор]