Азе ле Ридо

Координате: 47° 15′ 44″ С; 0° 28′ 01″ И / 47.2622° С; 0.4669° И / 47.2622; 0.4669
С Википедије, слободне енциклопедије
Азе ле Ридо
Azay-le-Rideau
Административни подаци
ДржаваФранцуска
РегионЦентар
ДепартманЕндр и Лоара
ПрефектураШенон
КантонАзе ле Ридо
Становништво
 — (2011-01-01)3452[1]
 — густина126,26/km2
Географске карактеристике
Координате47° 15′ 44″ С; 0° 28′ 01″ И / 47.2622° С; 0.4669° И / 47.2622; 0.4669
Апс. висина45 m
Површина27,34 km2
Азе ле Ридо на карти Француске
Азе ле Ридо
Азе ле Ридо
Азе ле Ридо на карти Француске
Остали подаци
Поштански број37190
Веб-сајтwww.azaylerideau.fr

Азе ле Ридо (франц. Azay-le-Rideau) насеље је и општина у централној Француској у региону Центар (регион), у департману Ендр и Лоара која припада префектури Шенон. Познато је по оближњем истоименом ренесансном дворцу.

По подацима из 2011. године у општини је живело 3452 становника, а густина насељености је износила 126,26 становника/km². Општина се простире на површини од 27,34 km². Налази се на средњој надморској висини од 45 метара (максималној 102 m, а минималној 36 m).

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2011.
2.6102.7552.7492.9153.0533.1003.452
График промене броја становника у току последњих година

Дворац[уреди | уреди извор]

Дворац Азе ле Ридо

Дворац је грађен 15151527. и један је од најранијих ренесансних двораца. Налази се на острву на реци Ендр, а његови темељи се директно издижу из воде.

Жил Бертело, државни ризничар краља Франсоа I и градоначалник Тура, почео је да гради на овој локацији која је делимично припадала наследству његове супруге, Филипе Лезбахи. Она је руководила изградњом и дошла на идеју да постави централно степениште (escalier d'honneur), што је најупадљивија иновација у овом дворцу. Када је Бертело ухваћен у финансијској проневери, био је принуђен да 1528. побегне из недовршеног дворца кога више никада није видео. Краљ је конфисковао његово имање и поклонио дворац једном високом официру.

Током векова замак је неколико мењао власника, закључно са XX веком када га је купила влада и рестаурирала. Његова унутрашњост је сасвим обновљена збирком ренесансних предмета. Данас је дворац отворен за јавност.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]