Активни расед

С Википедије, слободне енциклопедије

Активни расед је расед за који се поуздано зна да ће се у будућности на њему генерисати земљотрес. Раседи се сматрају активним ако је на њима опсервирано померање или постоје докази о сеизмичкој активности током последњих 10.000 година.[1]

Активно раседање се сматра геолошким хазардом и директан је узрочник земљотреса. Ефекти померања по активном раседу су јака померања земље, раседање површине земље, тектонске деформације, клизишта и одрони, ликвефакција и цунамији.[2]

Квартарни раседи су они активни раседи који се могу јасно препознати на површини и за које постоје докази о кретању у последњих 1,6 милиона година, што представља трајање квартара.[3]

Геолошке дисциплине које се баве проучавањем активних раседа су геоморфологија, сеизмологија, рефлективна сеизмика, тектоника плоча и даљинска детекција.[2]

Локација[уреди | уреди извор]

Активни раседи се у највећем броју случајева налазе у близини граница тектонских плоча, па се због тога и проучавања активне тектонике везују углавном за ова подручја. У много мањој мери се активни раседи јављају у унутрашњости тектонских плоча. Чињеница да и унутар тектонских плоча постоји сеизмички хазард је препозната тек недавно.[2]

Методе истраживања[уреди | уреди извор]

За истраживање граница активних раседа користе се различите геолошке методе, од којих су најкоришћеније даљинска детекција и геомагнетска истраживања. За мерење активности раседа користе се разни типови података, као што су сеизмолошки извештаји или подаци о земљотресима током одређеног периода времена. За потребе дефинисања потенцијалног сеизмичког хазарда врши се корелација података о активности (земљотресима) и локацији раседа, заједно са факторима о анализи ризика.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Active fault” (online web page). Earthquake Glossary. USGS Earthquake Hazards Program. 3. 11. 2009. Приступљено 17. 9. 2011. 
  2. ^ а б в г Slemmons, D. Burton; and Defolo, Craig (1986). „Evaluation of Active Faulting and Associated Hazards”. Active Tectonics: Impact on Society. The National Academies Press. стр. 45—48. ISBN 978-0-309-07395-0. 
  3. ^ „... relationship between Quaternary faults and earthquakes”. Quaternary Faults. USGS Earthquake Hazards Program. 27. 10. 2009. Архивирано из оригинала (online web page) 27. 11. 2011. г. Приступљено 17. 9. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]