Александар Ђурић
| Александар Ђурић | |||
|---|---|---|---|
 Александар Ђурић | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 12. август 1970. | ||
| Место рођења | Добој, СФРЈ | ||
| Позиција | Нападач | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1992 1993 1994-1995 1995 1995-1996 1996-1997 1997 1997-1998 1998 1998-1999 1999 1999-2000 2000 2000 2001-2004 2005-2009 2010-2014 |
Слога Пожега ФК Сегед ФК Јужни Мелбурн ФК Порт Мелбурн Шаркс ФК Јужни Мелбурн ФК Џипсиленд Фалконс ФК Локомотива Шаншан ФК Западни Адерлајд ФК Хајделберг јунајтед ФК Адерлајд Шаркс ФК Тањонг Пагар јунајтед ФК Маркони Сталонс ФК Олимпик Сиднеј ФК Хом јунајтед ФК Гејленг Јунајтед ФКОСС ФК Тампинес Роверс |
? ? ? ? 5 15 ? 35 8 27 16 15 3 10 126 139 128 |
(?) (?) (?) (?) (5) (5) (?) (20) (5) (13) (15) (13) (2) (11) (97) (127) (79) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 2007-2012 | Сингапур | 36 | (19) |
|
* Датум актуелизовања: 19. октобар 2021. ** Датум актуелизовања: 19. октобар 2021. | |||
Александар Ђурић (надимак: Њам; Добој, СФРЈ, 12. август 1970) је бивши југословенски и натурализовани сингапурски фудбалер и репрезентативац. Играо је на позицији нападача.
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Иако је завршио ауто-механичарски занат, није себе видео у радионици, већ на спортским борилиштима. Прво је тренирао фудбал, на позицији голмана. Касније прелази на карате, да би потом прешао на веслање. 1986. постаје првак Југославије у кануу двоседу. 1991. је поново првак Југославије, али сада у кануу једноседу на 10 000 метара. 1992. добија позив да наступи за Босну и Херцеговину на Олимпијским играма у Барселони и потписује уговор са Слогом из Пожеге. Напушта родни Добој и одлази за Београд, на припреме. Више се није враћао у Добој. Након тога, годину дана борави у Мађарској и потписује уговор са ФК Сегедом. Тада активно почиње његова фудбалска каријера на позицији нападача.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Каријеру је започео у Слога из Пожеге. Следеће сезоне, прелази у ФК Сегед. Наредне сезоне прелази у прву аустралијску лигу, у којој игра у клубовима Јужни Мелбурн, Порт Мелбурн Шаркс, Џипсленд Фалконс. Након тога, годину дана игра у Кини, за Локомотиву из Шаншана. Враћа се у прву аустралијску лигу и игра за Западни Адерлајд, Хеидербег јунајтед и Адерлајид Шаркс. Од 1999. до краја 2000. године мења клубове на сваких 6 месеци и игра у сингапурској и аустралиској лиги.
Године 2001. потписује за Гејленг јунајтед и ту остаје до 2005. Године 2005. прелази у Оружане снаге Сингапура, где је био капитен тима 4 сезоне. Године 2010. потписује за Тампинес роверс.
Клупски успеси[уреди | уреди извор]
Титуле првака С лиге:
- 2001 (ФК Гејленг јунајтед)
- 2006 (ФК Оружане снаге Сингапура)
- 2007 (ФК Оружане снаге Сингапура)
- 2008 (ФК Оружане снаге Сингапура)
- 2009 (ФК Оружане снаге Сингапура)
Освајач сингапурског купа :
- 2000 (ФК Хом Јунајтед)
- 2007 (ФК Оружане снаге Сингапура)
- 2008 (ФК Оружане снаге Сингапура)
Индивидуалне награде:
- Најбољи играч С лиге 2007. године
- Први стрелац С лиге 2007, 2008 и 2009. године
- НТУЦ-играч године у Сингапуру по избору новинара и тренера 2007. и 2008. године
- 300 датих голова у С лиги (2. септембра 2010. године)
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Године 2007. узима сингапурско држављанство и 9. новембра 2007. дебитује за репрезентацију Сингапура на утакмици против Таџикистана, на којој постиже оба гола у победи 2-0.
Приватан живот[уреди | уреди извор]
Приликом другог повратка у Аустралију, 1998. упознаје садашњу жену Наташу и они се венчају. Има сина Алесандра и ћерку Изабелу. У Сингапуру живи од 1999. године. Навија за Црвену звезду.
