Александар Трифуновић (кошаркаш)

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Трифуновић
Александар Трифуновић
Лични подаци
Пуно име Александар Трифуновић
Датум рођења (1967-05-30)30. мај 1967.(56 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство Србија
Информације о каријери
Про каријера 1986—2001 (играчка)
2002— (тренерска)
Позиција тренер
Сениорска каријера
Године Клуб
1986—1988
1988—1991
1991—1997
1997—1998
1998—2000
2000—2001
Црвена звезда
Задар
Црвена звезда
Фрајбург
Шлонск Вроцлав
Беопетрол
Тренерска каријера
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2006—2008
2008—2009
2009
2009—2010
2010—2011
2011—2012
2013—2015
2016—2017
2017—2018
2019
2020—2021
2022
Црвена звезда
Црвена звезда (асистент)
Црвена звезда
Лијетувос ритас
Паниониос
Спартак Санкт Петербург
Црвена звезда
Лијетувос ритас
Жалгирис
Астана
Јешилгиресун
Каршијака
Игокеа
Химки (асистент)
Динамо Букурешт

Александар Трифуновић (Београд 30. мај 1967) је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.[1] Његов син Урош такође је кошаркаш.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Трифуновић је кошарком почео да се бави у Црвеној звезди, а наставио је у Задру. У Звезду се вратио 1991. и са њом је освојио првенства 1992/93. и 1993/94. У сезони у којој је освојена прва од две титуле уписао је 486 поена на 41 утакмици, трећи стрелац иза Неше Илића и Саше Обрадовића. Посебно ће остати упамћена његова тројка против Партизана у последњим секундама утакмица са више од пола терена.[2] Каријеру је касније наставио у немачком Фрибургу и пољском Сласку, а окончао ју је 2001. у Беопетролу.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Трифуновић је почео своју тренерску каријеру 2002. години у Црвеној звезди на месту првог тренера, пошто је Змаго Сагадин из административних разлога морао да буде помоћник Трифуновићу. Сагадин је 2003. постао први тренер Црвене звезде, а Трифуновић је поново постао први тренер после Сагадинове оставке у децембру 2004.[3]

Праву прилику да буде главни тренер Трифуновић је добио у литванском клубу Лијетувос ритасу, који је водио од 2006. до 2008. Са Лијетвусом је освојио Балтичку лигу 2007, стигао до финала УЛЕБ купа 2007. и ушао међу 16 најбољих тимова у Евролиги у сезони 2007/08.

У августу 2008. постао је тренер Паниониоса.[4] Након завршене сезоне у Грчкој у којој је са Паниониосом освојио 6. место, Трифуновић је постао тренер Спартака из Санкт Петербурга.[5] Ипак после мешања људи из управе клуба у његов рад, напустио је клуб.[6] Међутим, врло брзо бива ангажован у клубу где је и поникао у Црвеној звезди.[7]

У октобру 2010. је поново постао тренер Лијетувос ритаса.[8] Успео је с тимом да стигне до ТОП 16 фазе Евролиге, али након испадања пре финала са фајнал фора Балтичке лиге добио је отказ.[9] Крајем октобра 2011. године је, на изненађење многих, постао тренер Жалгириса главног ривала његовог бившег тима Лијетувос ритаса.[10] Имао је сјајну сезону са Жалгирисом, освојивши Литванску лигу, Балтичку лигу и литвански куп.[11] На крају сезоне је напустио клуб.

У децембру 2013. је постао тренер казахстанске Астане.[12] Напустио је клуб у фебруару 2015. након неколико слабих резултата.[13] У фебруару 2016. је преузео турског прволигаша Јешилгиресун.[14] Након што је успео да их спаси од испадања, клуб је продужио уговор са њим у августу 2016. године.[15] У сезони 2017/18. је водио Каршијаку.[16]

У јуну 2019. је постављен за тренера Игокее.[17] Три месеца касније је доживео мождани удар.[18] Због тога је на почетку сезоне Игокеу водио његов помоћник Марко Бараћ, да би 30. октобра 2019. функцију тренера преузео Драган Бајић.[19] Трифуновић је у децембру 2020. почео да ради у Химкију, као асистент у стручном штабу првог тренера Римаса Куртинаитиса.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Na dan 30.5.1967.: Rođen Aleksandar Trifunović, srpski košarkaš...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-01-29. 
  2. ^ „Они су стварали кошаркашку секцију: Александар Трифуновић Трифа”. redstarbelgrade.info. 30. 7. 2013. Приступљено 19. 8. 2014. 
  3. ^ „Александар Трифуновић нови тренер Црвене звезде”. beoexcell.net. 25. 11. 2004. Приступљено 17. 2. 2014. 
  4. ^ „Александар Трифуновић у Паниониосу”. b92.net. 20. 6. 2008. Приступљено 17. 2. 2014. 
  5. ^ „Александар Трифуновић на клупи Спартака”. sportal.rs. 21. 7. 2009. Архивирано из оригинала 23. 02. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2016. 
  6. ^ „Трифуновић напустио Спартак”. vesti-online.com. 10. 11. 2009. Приступљено 17. 2. 2014. 
  7. ^ „Александар Трифуновић нови тренер Звезде”. sportal.rs. 26. 12. 2009. Архивирано из оригинала 23. 02. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2016. 
  8. ^ „Трифа преузео Лијетувос”. novosti.rs. 11. 10. 2010. Приступљено 17. 2. 2014. 
  9. ^ „Растали се Трифуновић и Лијетувос ритас”. novosti.rs. 11. 4. 2011. Приступљено 17. 2. 2014. 
  10. ^ „Александар Трифуновић нови тренер Жалгириса”. sport.blic.rs. 31. 10. 2011. Приступљено 17. 2. 2014. 
  11. ^ „Трифуновић влада Литванијом”. novosti.rs. 14. 5. 2012. Приступљено 17. 2. 2014. 
  12. ^ „Трифуновић преузео Астану”. novosti.rs. 5. 12. 2013. Приступљено 17. 2. 2014. 
  13. ^ „Трифа без посла”. mondo.rs. 2. 2. 2015. Приступљено 3. 2. 2015. 
  14. ^ „Трифуновић "гаси пожар" на Црном мору”. mondo.rs. 9. 2. 2016. Приступљено 12. 8. 2016. 
  15. ^ „Трифуновић остаје у Турској”. mondo.rs. 11. 8. 2016. Приступљено 12. 8. 2016. 
  16. ^ „Трифуновић преузео Каршијаку”. sportske.net. 20. 6. 2017. Приступљено 12. 1. 2021. 
  17. ^ „Александар Трифуновић нови тренер Игокее”. novosti.rs. 11. 6. 2019. Приступљено 12. 1. 2021. 
  18. ^ „Тренер Игокее Александар Трифуновић имао блажи мождани удар”. zurnal.rs. 16. 9. 2019. Приступљено 12. 1. 2021. 
  19. ^ „Бајић поново на клупи Игокее, потписао и Мајк Грин”. aba-liga.com. 30. 10. 2019. Приступљено 12. 1. 2021. 
  20. ^ „Велики поврата - Аца Трифуновић у Евролиги!”. sportske.net. 13. 12. 2020. Приступљено 12. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

тренери Црвене звезде
тренери Црвене звезде