Анка Обреновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Анка Обреновић
Лични подаци
Датум рођења(1821-04-01)1. април 1821.
Место рођењаШабац, Кнежевина Србија
Датум смрти10. јун 1868.(1868-06-10) (47 год.)
Место смртиБеоград, Кнежевина Србија
Породица
СупружникАлександар Константиновић
ПотомствоКатарина Константиновић
РодитељиЈеврем Обреновић
Томанија Обреновић
ДинастијаОбреновићи

Анка Обреновић Константиновић (1. април 1821 — 10. јун 1868) је била члан владајуће породице Обреновић, ћерка Јеврема Обреновића и Томаније. Била је писац чији су преводи први књижевни радови неке жене у модерној, пост-отоманској Србији 1836. године.[1] Објавила је са само 15 година, 1836. године у Београду књигу (превод са немачког) "Нравоучителне повјести".[2] Позната је и као Анка Помодарка

Књигу је заволела захваљујући напредном оцу и његовој библиотеци,првој у Шапцу. Одшкринула је врата образовања женске деце, а по наговору васпитачице Тине Тирол, водила је дневник од 14. децембра 1836. до 5. јануара 1838. године и створила првенац у женској дневничкој литератури.[3]

Била је иснпирација за песму хрватског песника Антуна Михановића, који је желео да се ожени њом када је имала 16 година а он 41. У 1860, она је организовала један од првих српских салона у свом дому у Београду.[4]

Ана је била удата за Александра Константиновића са којим је имала сина Александра и ћерку Катарину. У Катарину Константиновић је био заљубљен кнез Србије Михаило Обреновић и хтео њом да се ожени. Анка је убијена заједно са Михаилом Обреновићем на Кошутњаку 1868. године, док су њена мајка Томанија и ћерка Катарина преживеле овај инцидент. Катарина се касније удала за Миливоја Петровића Блазнавца, па за Михаила Богићевића.

Услед брака са Наталијом Константиновић, унуком принцезе Анке Обреновић, Мирку Петровићу, принцу Црне Горе, је обећана српска круна.[5]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Теодор Михаиловић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јеврем Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Баба Вишња
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Анка Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Анта Богићевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Томанија Богићевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Александар Константиновић 1853.

Деца (из брака)[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Александар Константиновић 1914. Милена Опуић
Катарина Константиновић 1848. 1910. Миливоје Петровић Блазнавац; Михаило Богићевић

Дете (ћерка из ванбрачне везе)[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Симеона Лаховари 1915. Александру Лаховари

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Анка Обреновић
    Анка Обреновић
  • Анка Обреновић
    Анка Обреновић
  • Анка Обреновић Константиновић
    Анка Обреновић Константиновић

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hawkesworth, стр. 100–101
  2. ^ Ана Ј. Обреновић: "Нравоучителне повјести", превод, Београд 1836.
  3. ^ Војиновић, Живана. Шапчанке. Београд: Орион арт. стр. бр. 7. ISBN 978-86-6389-056-5. 
  4. ^ Vucetic, Radina, The Emancipation of Women in Interwar Belgrade and the Cvijeta Zuzoric Society (an essay, Google)|format= захтева |url= (помоћ) 
  5. ^ Alexander Palace Time Machine 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Војиновић, Живана. Шапчанке. Београд: Орион арт. стр. бр. 7. ISBN 978-86-6389-056-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анка_Обреновић&oldid=27556746”