Асертивност
Асертивност је понашање које карактерише самоуверена комуникација свесна сопствених права и вредности.[1]
Појам[уреди | уреди извор]
Појам Асертивност је преузет из енглеског језика и потиче од две речи:
- To assert, v (глагол) = изјавити, изнети (мишљење), бранити ...
- Assertive, adj (придев) = упоран, самосвестан, самопоуздан
Асертивност подразумева исказивање мисли, осећања и уверења на директан, искрен и социјално прихватљив начин уз уважавање права других људи.[2]
Асертивно понашање карактерише самопоштовање које је једнако поштовању права и вредности друге особе.
Асертивна особа заузима животну позицију Ја вредим, Ти вредиш. Она поштује туђе мишљење и ставове али то НЕ ЗНАЧИ да се слаже са њима. Асертивним понашањем она чува своје границе и достојанство у ситуацијама када реално постоји реална опасност да буде изманипулисана.
Асертивност и асертивна комуникација[3] су врста комуникације која вам у непријатним ситуацијама са људима може много помоћи. Асертивно понашање је изузетно корисно када желите да се заузмете за себе и своја права, а при том не повредите друге. Тада се особа осећа добро зато што се заузела за себе, зато што је успела да комуницира на начин који је задовољавајући, и то наравно гради и негује самопоуздање. Асертивност се као и свака друга вештина[4] учи кроз праксу.
Асертивност не подразумева само начин понашања већ и то како се особа осећа. Одсуство осећаја кривице и страха и осећај да се поступа исправно, чине емоционалну компоненту асертивности.
Предност асертивности[уреди | уреди извор]
Људи поседују више контроле над собом јер се сматра да jе оваквом позицијом комуникација слободнија од уобичајених начина који се одликују агресијом или повлачењем.
Асертивна права[уреди | уреди извор]
Асертивна права произилазе из постојања самог човека као хуманог бића. То су универзална људска права која су независна од пола, националности, боје коже и религијских уверења. Сваки човек, само зато што је човек има право на њих! Њихова примена важна је за очување самопоштовања и поштовања других.
Основна асертивна права су:
- имате право да доносите суд о сопственом понашању, мислима и осећањима и да преузмете одговорност за њихово покретање и последице по себе;
- имате право да не дајете разлоге или изговоре да бисте оправдали своје понашање;
- имате право да процените да ли сте одговорни за налажење решења туђих проблема;
- имате право да промените мишљење;
- имате право да правите грешке – и да будете одговорни за њих;
- имате право да кажете: „Не знам”;
- имате право да не зависите од наклоности других људи
- имате право да будете нелогични у доношењу одлука.;
- имате право да кажете: „Не разумем”;
- имате право да кажете: „Не тиче ме се”
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Карактеристике асертивног понашања су:
- активно слушање
- поштовање другога
- јасно и конкретно изражавање
- прихватање одговорности за своје речи и дела
- спремност да се извини и да похвали
- упућивање критике уз уважавање личности
- прилагођена невербална комуникација
- толеранција непријатности
Карактеристике асертивних људи:
- поштују себе, своје време и енергију
- знају да санирају стрес
- имају поверење у себе и у друге
- деескалирају ситуацију
- отворени су за сарадњу и нова решења
- чешће од других добијају оно што желе
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
- ^ Lange& Jakubowski, 1976
- ^ Пантић, Јелена. Путовање у средиште срца.
- ^ Татјана Миливојевић, Миливојевић. Агресивност и асертивност у комуникацији – недостаци и ограничења теорије асертивности.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Језик асертивности у саветовању (језик: енглески)
- О књизи Путовање у средиште срца
- Академија успеха
