Аутомобилизам

С Википедије, слободне енциклопедије

Аутомобилизам
Џим Џонсон предводи трку
Највише управно телоFIA
Прво такмичење28. 4. 1887
Карактеристике
Мешани полYes
Типна отвореном
Загревање пред трку у Дејтони, Сад

Аутомобилизам[1] је назив за све облике спортских такмичења у којима се користе моторна возила[2] на четири точка. Основни циљ у појединачним тркама је да се за најкраће време пређе одређен број кругова или да се за одређено време пређе што већи број кругова. Листа на крају трке се формира у зависности од потрошеног времена, где прво место заузима такмичар са најкраћим временом, друго одмах после њега и тако даље. Возачи који из било ког разлога започну, али не заврше трку ће такође бити на финалној листи. Међутим, њихова места ће бити на самом дну табеле, и то последње место ће заузети возач који се први повукао из трке. Код већине трке, није неопходно проћи комплетну стазу, већ ће се рачунати да је возач успешно завршио трку уколико пређе одређену такмичарску дистанцу (на пример, у Формули 1, довољно је да возачи пређу 90% пуно стазе, те ће се рачунати као да су завршили трку). Постоје бројне категорије аутомобилских такмичења, сваки са различитим правилима и прописима, као што су обавезна заустављања ради техничке провере и ауто регулатива, којих се сви такмичарски аутомобили и возачи морају придржавати.

Категорије такмичења[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Историја аутомобилизма

Прва трка са преаранжираним мечевима два аутомобила са сопственим погоном преко договорене руте се одвила у 4:30 сати 30. августа 1867, између Аштона под Лајмом и Олд Трафорда, на растојању од осам миља. Победило је возило Исака Вата Болтона.[3]

Трке аутомобила са унутрашњим сагоревањем су почеле ускоро након конструкције првог успешног аутомобила на моторни бензин. Прво такмичење је одржано 28. априла 1887, у организацији главног едитора париског журнала Le Vélocipède, Месјеа Фосиера.[4] Тркачка стаза је била дуга 2 km (1,2 mi), од Нејиевог моста до Булоњске шуме.

Алберт Леметр се пласирао на прво место у свом Пежоу типа 5 са 3hp у трци Париз–Руан.

Дана 22. јула 1894.[5] париски магазин Le Petit Journal је организовао оно што се сматра првим светским аутомобилистичким такмичењем, од Париза до Руана.[4] Сто два такмичара су платила улазницу од 10 франака.[4]

Прва америчка аутомобилистичка трка се генерално сматра да је одржана на Дан захвалности под именом трка Чикаго Тајмс-Хералд дана 28. новембра 1895.[6] Прво покривање догађаја изазвало је значајан амерички интерес у аутомобиле.[6]

Фернанд Габриел вози Морс у трци Париз-Мадрид 1903

Са ауто конструкцијом и тркама којима доминира Француска, француски аутомобилски клуб АЦФ је организовао низ великих међународних трка, обично од или до Париза, повезујући се са другим великим градом, у Француској или другде у Европи.

Преостали део стазе Брукландс у 2007

Брукландс, u Сурију, је био прво наменски уграђени моторни тркачки простор, отворен јуна 1907.[7] Он је садржао 4,43 km (2,75 mi) бетонску стазу са закошеним кривинама ради вожње великом брзином.

Једна од најстаријих постојећих наменски изграђених аутомобилских тркачких стаза у Сједињеним Државама, која је још увек у употреби, је 2,5-миље (4.02 km)-дуга Индианаполис мотор Спидвеј у Спидвеју у Индијани). То је највећа локација за спортске сврхе било које врсте широм света, са врхунским капацитетом од око 257.000+ седишта.[8]

NASCAR је основао Бил Франс Старији 21. фебруара 1948, уз помоћ неколико других возача тог времена. Прва NASCAR "Strictly Stock" трка је одржана 19. јуна 1949, у Дејтони Бич у Флориди.

Од 1962, спортски аутомобили су привремено били у сенци ГТ аутомобила, те је ФИА заменила Светско првенство за спортске аутомобиле са Међународним првенством за ГТ произвођаче.[9]

Од 1972. до 2003, NASCAR премијерне серије су називане Винстон куп серије, а спонзорисао их је Винстон бренд цигарета фирме R. J. Reynolds Tobacco Company. Промене које су произашле из РЈР учешћа, као и смањење распореда са 48 на 31 трка годишње, успоставили су 1972. као почетак NASCAR-ове „модерне ере”.

IMSA GT серија је еволуирала у америчку серију Ле Манс, која је имала своју прву сезону 1999. године.[10] Европске трке су временом постале блиско сродне са Ле Манс серијом, обе од којих покривају прототипе и ГТ аутомобиле.

Трке у Србији[уреди | уреди извор]

Прве аутомобилске трке у Београду и Србији одржане су 24. јуна 1923. Српски Ауто-Клуб их је организовао на Бањици, на старом тркалишту Кола јахача на коме је направљена стаза "елипсастог облика у дужини 2 километра и 200 метара".[11][12] Чувена је трка око Калемегдана 1939.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Macmillan Dictionary
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 85. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Isaac Watt Boulton”. www.gracesguide.co.uk. Приступљено 27. 07. 2016. 
  4. ^ а б в Paolozzi, Rémi (28. 05. 2003). „The cradle of motorsport”. Welcome to Who? What? Where? When? Why? on the World Wide Web. Forix, Autosport, 8W. 
  5. ^ Le Petit Journal, publishing of monday 23 july 1894
  6. ^ а б Michael L. Berger (2001). The automobile in American history and culture: a reference guide. Greenwood Publishing Group. стр. 278. ISBN 978-0-313-24558-9. 
  7. ^ Davis, Sammy (17. 08. 1967). „How Brooklands started”. Autocar. св. 127 бр. 3731. стр. 43. 
  8. ^ „Stadium List :: 100 000+ Stadiums”. World Stadiums. Архивирано из оригинала 23. 10. 2006. г. Приступљено 02. 09. 2013. 
  9. ^ Denis Jenkinson, Automobile Year Book Of Sports Car Racing, 1982
  10. ^ Perez, A.J. (30. 08. 2007). „Le Mans series showcases prototype race cars”. USA Today. Gannett Company. Приступљено 20. 08. 2008. 
  11. ^ "Политика" 8. јун 1923, стр. 8
  12. ^ "Политика", 25. јун 1923, стр. 5-6

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аутомобилизам&oldid=27556403”