Афроазијски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Афро-азијски језици)

афроазијски
афразијски
Географска распрострањеностМалта, Рог Африке, северна Африка, Сахел и западна Азија
Језичка класификацијаједна од светских примарних језичких породица
Прајезикпротоафроазијски
Подподела
ISO 639-2 / 5afa
Глотологafro1255[2]
{{{mapalt}}}
Дистрибуција афроазијских језика
Раширеност афро-азијских језика (плаво)
Афроазијски језици

Афроазијски језици (познати и као афразијски језици, семитскохамитски језици,[3] хамитскосемитски језици,[4] или еритрајски[5]), породица језика су коју чине неких 240 језика, које говори 285 милиона говорника, широм северне и источне Африке, Сахела и југозападне Азије.[6] Са изузетком семитског, који се такође говори у Западној Азији и на Малти, све гране афроазијске породице се говоре искључиво на афричком континенту.

Афроазијски језици имају преко 500 милиона изворних говорника, што је четврти највећи број изворних говорника у било којој породици језика (после индоевропске, кинеско-тибетанске и нигер-конгошке).[7] Овај тип има шест грана: берберски, чадски, кушитски, египатски, семитски и омотски, међутим укључивање омотског остаје контроверзно, а неколико лингвиста га види као независну језичку породицу, која је била у дуготрајном контакту са афроазијским језицима.[5][8] Далеко најраспрострањенији афроазијски језик или дијалекатски континуум је арапски. Де факто група различитих језичких варијетета унутар семитског огранка, језици који су еволуирали од протоарапског имају око 313 милиона изворних говорника, концентрисаних првенствено на Блиском истоку и Северној Африци.[9]

Поред језика који се данас говоре, афроазијски укључује неколико важних древних језика, као што је староегипатски, који чини посебну грану породице, и унутар семитске породице, акадски, библијски хебрејски и староарамејски. Не постоји консензус међу историјским лингвистима у погледу првобитне домовине афроазијске породице, или периода када се говорио матерњи језик (тј. протоафроазијски). Предложене локације укључују Рог Африке, Северну Африку, Источну Сахару и Левант.

Класификација[уреди | уреди извор]

Међу потпородицама ових језика су:[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sands 2009, стр. 559–580.
  2. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Afro-Asiatic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  3. ^ Katzner 2002, стр. 27.
  4. ^ Robert Hetzron, "Afroasiatic Languages" in Bernard Comrie. The World's Major Languages. 2009. стр. 545. ISBN 113426156X. 
  5. ^ а б „Afro-Asiatic languages”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-25. 
  6. ^ Eberhard, Simons & Fennig 2021, Browse by Language Family.
  7. ^ Eberhard, Simons & Fennig 2021, Summary by language family.
  8. ^ Baker, Jennifer L.; Rotimi, Charles N.; Shriner, Daniel (2017-05-08). „Human ancestry correlates with language and reveals that race is not an objective genomic classifier”. Scientific Reports (на језику: енглески). 7 (1): 1572. Bibcode:2017NatSR...7.1572B. ISSN 2045-2322. PMC 5431528Слободан приступ. PMID 28484253. doi:10.1038/s41598-017-01837-7Слободан приступ. 
  9. ^ Eberhard, Simons & Fennig 2021, Arabic.
  10. ^ Напомена: Све гране семитскохамитских језика осим семитске гране су у прошлости сврставане у хамитске језике.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]