Бадминтон

С Википедије, слободне енциклопедије
Бадминтон
Два кинеска пара такмиче се у мечу за златну медаљу мешовитих парова на Олимпијским играма 2012
Највише управно телоСветска федерација за бадминтон
Први пут игран19. век у Бадминтон кући
Карактеристике
КонтактНема
Чланови тимаПојединачни или дубл
Мешани полДа
ТипРекетни спорт, спорт са мрежом
ОпремаЛопта за бадминтон, рекет
Присуство
Олимпијада1992–садашњост

Бадминтон, игра слична тенису коју играју два или четири играча. Иако је бадминтон вид рекреације, он је уједно и стандардни олимпијски спорт.[1] Игра је слична тенису у којој се лоптица с перима удара рекетом, преко мреже у противничко поље. Иако се може играти са већим тимовима, најчешћи облици игре су „сингл“ (са једним играчем по страни) и „дубл“ (са два играча по страни). Бадминтон се често игра као лежерна активност на отвореном у дворишту или на плажи; формалне игре се играју на правоугаоном затвореном терену. Поени се постижу тако што се рекетом удари по лопти и она спусти у половину терена друге екипе.

Играч бадминтона

Свака страна може само једном ударити лопту пре него што пређе преко мреже. Игра се завршава када лоптица удари о под или тло, или ако је судија, сервисни судија или (у њиховом одсуству) противничка страна досудила грешку.[2]

Игра се развила у Британској Индији из раније игре батлдор и шатлкок. Европском игром је доминирала Данска, али је игра постала веома популарна у Азији, са недавним такмичењима у којима је доминирала Кина. Године 1992, бадминтон је дебитовао као летњи олимпијски спорт са четири такмичења: мушки појединачно, женски сингл, мушки дубл и женски дубл;[3] мешовити парови су додати четири године касније. На високим нивоима игре, спорт захтева одличну кондицију: играчима је потребна аеробна издржљивост, агилност, снага, брзина и прецизност. То је такође технички спорт, који захтева добру моторичку координацију и развој софистицираних покрета рекета.[4]

Историја бадминтона[уреди | уреди извор]

La Fillette au volant
1741. (81 × 64 cm)
Галерија Уфици, (Фиренца)

Игра лоптицом с перима веома је стара. У Индији постоје сведочења о томе на пећинским цртежима старијим око два миленијума. У Кини је под називом ди џијан-ци била је врло популарна, нарочито код девојака и жена. Игру са пернатом лоптицом познавале су и Инке и Астеци у Америци, али није била реткост и на европским владарским дворовима у доба феудализма. На слици француског сликара Жана Баптисте Симеона Шардена (1699—1779) сада у галерији Уфици, приказана је девојка са рекетом у десној руци и пернатом лоптицом у левој. Слика се зове „La fillette au volante“

Игре у којима се користе лоптице за бадминтон играле су се вековима широм Евроазије,[а] али модерна игра бадминтона развила се средином 19. века међу исељеничким официрима Британске Индије као варијанта раније игре батлдора и шатлкока. („Батлдор“ је био старији израз за „рекет“.)[5] Његово тачно порекло остаје нејасно. Име потиче од Бадминтон куће војводе од Бофорта у Глостерширу,[6] али остаје нејасно зашто и када. Још 1860. године лондонски трговац играчкама по имену Исак Спрат је објавио књижицу под насловом Бадминтон батлдор – нова игра, али није сачувана копија.[7] Један чланак из 1863. године у The Cornhill Magazine описује бадминтон као „батлдор и шатлкок који се играју са странама, преко конопа окаченог на неких пет стопа од земље“.[8]

Игра је првобитно развијена у Индији међу британским исељеницима,[9] где је била веома популарна до 1870-их.[7] Бадминтон са лоптом, облик игре која се игра са вуненом лоптом уместо лопте за бамингтон, играо се у Танџавуру још 1850-их[10] и Британци су га у почетку играли наизменично са бадминтоном, а вунена лопта је била преферирана по ветру или влажном времену.

У почетку, игра је била позната и као пуна или пунах по гарнизонском граду Пуна,[9][11] где је била посебно популарна и где су прва правила за игру састављена 1873. године.[7][8][б] До 1875. године, официри који су се враћали кући основали су бадминтон клуб у Фолкестону. У почетку, спорт се играо са странама у распону од 1 до 4 играча, али је брзо установљено да су игре између два или четири такмичара најбоље функционисале.[5] Лоптице су биле обложене индијском гумом, и у игри на отвореном понекад оптерећене оловом.[5] Иако дубина мреже није била од значаја, било је пожељно да она допире до земље.[5]

Овај спорт се играо по правилима Пуне до 1887. године, када је Ј. Х. Е. Харт из бадминтонског клуба у Бату саставио ревидиране прописе.[6] Године 1890. Харт и Багнел Вајлд су поново ревидирали правила.[7] Бадминтонска асоцијација Енглеске (BAE) објавила је ова правила 1893. године и званично покренула овај спорт у кући под називом „Данбар“[в] у Портсмуту 13. септембра.[13] BAE је 1899. године започео прво такмичење у бадминтону, Отворено првенство Енглеске у бадминтону за џентлменске парове, женске парове и мешовите парове.[6] Појединачна такмичења су додата 1900. године, а првенствени меч Енглеске и Ирске појавио се 1904.[6]

Данашњи бадминтон, као спортска игра, развио је почетком XIV. века из старе индијске игре poona коју се енглески официри 1873. пренели из Индије и демонстрирали у дворцу Бадминтон у јужној Енглеској на поседу Duke of Beuforta, по којем је игра добила данашње име. Године 1877, основан је први бадминтон клуб (енгл. Bath Badminton Club), a 1893. први бадминтон савез — Badminton Association of England када су се објавила прва права правила те игре, која у основним цртама доста личе нa данашња важећа правила. Међународна бадминтонска федерација или краће ИБФ (од енгл. International Badminton Federation) је основана 1934. Та организација и данас одређује правила и организује такмичења. Бадминтон је уведен у програм Олимпијских игара на Играма у Барселони 1992..

Основна правила и опрема[уреди | уреди извор]

Лоптице за бадминтон

Бадминтон се игра рекетом и посебном лоптицом. За разлику од других спортова с рекетом (као нпр. тенис или стони тенис) код којих се игра округлом лоптицом, овде се користи перната дугуљаста лоптица која је направљена од 16 гушчјих пера забодених у плутени чеп. Лоптица може достићи брзину и преко 320 km/h, али само на делић секунде. Данас се често користи и пластична лоптица, која обликом опонаша пернату. С обзиром да на лоптицу јако утиче струјање ваздуха или ветар, такмичарски мечеви се одржавају искључиво у затвореном простору.[14]

Модерни рекети за бадминтон[15][16]

Основни циљ игре је рекетом ударити једном лоптицу на начин да пређе преко мреже и падне у поље противника пре него он стигне да је врати назад. Зато је потребно да играч бадминтона прецизно удара лоптицу рекетом, али истовремено буде брз када треба вратити лоптицу упућену од стране противника. Поен се осваја ако је лоптица упућена у противников део терена, а да он не успе да је врати једним ударцем рекетом пре пада, или ако противник упути лоптицу изван означеног терена. Иако је терен релативно мали, за такмичарски бадминтон потребно је бити технички али и кондиционо врло спреман, јер просечан играч може током једног меча претрчати и до 4 km.

Постоје четири категорије: сингл (појединачно, за мушке и жене), женски и мушки парови, мешовити парови, те екипно такмичење.

Свака страна терена с супротних страна мреже је подељена уздужно на две половне. На свакој половини је сервисно поље, из којег играч сервира гађајући притом дијагонално супротно поље противника. Након сервиса којим се мора погодити сервисно поље, током игре је могуће гађати цели противников терен. Код игре парова терен је нешто шири, али је сервисно поље краће него код синглова. Код појединачне игре играч сервира из свог десног сервисног поља ако има паран број поена, односно из левог ако има непаран број освојених поена у том тренутку игре. Први сервис у гему има играч који се одреди жребом, бацањем новчића или бацањем лоптице на начин да лоптица својим ужим крајем покаже на страну која прва сервира. Након тога увек сервира страна која је освојила претходни поен. У игри парова играчи се постављају на терену на начин да је један на левој, а други на десној уздужној половини њиховог поља. Након што пар освоји поен на сервис противника, први сервира играч у десном пољу. Након освојеног поена на свој сервис парови мењају места, док пар који изгуби поен остаје на позицијама на којима јесте.

Терен[уреди | уреди извор]

Игралиште за бадминтон

Бадминтон се игра на означеном терену на којем се на средини налази мрежа. Терен је величине 5,18x13,40 m (за сингл) и 6,1x13,40 m (за парове). Мрежа се налази на висини од 1,55 m. Бадминтон је такође могуће играти без мреже и означена поља, као забаву али је тада немогуће пратити бодовање.

Начин бодовања[уреди | уреди извор]

Од јула 2006. године службено је прихваћен начин бодовања код којег се бодује свака измена удараца. Игра се на два добијена гема, дакле у једном мечу максимално три. Гем осваја играч (или пар) који први дође до 21 освојеног поена, али с барем два поена разлике. Код евентуалног резултата 20:20 игра се све док једна стране не освоји два поена више од друге (нпр. 25:23) или док једна страна не дође до 30. Дакле, максимални резултат у једном гему је 30:29.

Пре се користио тзв. стари начин бодовања, код којег је екипа могла освојити поен само на свој сервис. По тим правилима играло се до 15 поена у гему, односно код жена до 11 поена. Такође се играло на два добијена гема, дакле максимално три у мечу.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Other related sports include Hanetsuki, which originated in Japan.
  2. ^ Against this, Downey claims that the first rules were drawn up at Karachi in 1877.[12]
  3. ^ 6 Waverley Grove, Portsmouth, England.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Olympic Badminton The Olympic Journey”. bwfbadminton.com. Badminton World Federation. Приступљено 10. 2. 2018. 
  2. ^ Boga (2008).
  3. ^ „Badminton – The Olympic Journey”. Badminton World Federation Olympics. Приступљено 10. 2. 2018. 
  4. ^ Grice (2008).
  5. ^ а б в г EB (1878).
  6. ^ а б в г EB (1911).
  7. ^ а б в г Adams (1980).
  8. ^ а б „badminton, n.”, Oxford English Dictionary 
  9. ^ а б Guillain (2004), стр. 47.
  10. ^ „About Game”, Ball Badminton Federation of India, 2008, Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г., Приступљено 7. 7. 2011 
  11. ^ Connors, et al. (1991), стр. 195.
  12. ^ Downey (1982), стр. 13.
  13. ^ а б „The History of Badminton: Foundation of the BAE and Codification of the Rules”, World Badminton 
  14. ^ „Laws of Badminton”. Badminton World Federation. Архивирано из оригинала 8. 1. 2017. г. Приступљено 29. 8. 2010. 
  15. ^ Kwun (28. 2. 2005). „Badminton Central Guide to choosing Badminton Equipment”. BadmintonCentral.com. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г. 
  16. ^ „SL-70”. Karakal. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]