Балчик

Координате: 43° 25′ 00″ С; 28° 10′ 00″ И / 43.416667° С; 28.166667° И / 43.416667; 28.166667
С Википедије, слободне енциклопедије
Балчик
буг. Балчик
Балчик — панорама града
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластДобричка област
Становништво
Становништво
 — 13.036 (2.007 )
Географске карактеристике
Координате43° 25′ 00″ С; 28° 10′ 00″ И / 43.416667° С; 28.166667° И / 43.416667; 28.166667
Апс. висина50 m
Површина74.411 km2
Балчик на карти Бугарске
Балчик
Балчик
Балчик на карти Бугарске
Веб-сајт
www.balchik.bg

Балчик (буг. Балчик) град је у Републици Бугарској, у североисточном делу земље, седиште истоимене општине Балчик у оквиру Добричке области.

Балчик је познато летовалиште на обали Црног мора.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај: Балчик се налази у североисточном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 490 km источно, а од обласног средишта, Добрича град је удаљен 35 km југоисточно.

Рељеф: Област Балчика се налази на бугарској обали Црног мора. Градско приобаље чини низ плажа, изнад којих се стрмо издиже брежуљкаста област средишње Добруџе. Град је стога на веома покренутом терену, од 0 до 200 m надморске висине.

Клима: Клима у Балчику је измењено континентална клима са утицајем мора.

Воде: Балчик је смештен у омањем заливу Црног мора.

Историја[уреди | уреди извор]

Област Балчика је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Балчика је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. 1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Између два светска рата Балчик је био у саставу Румуније, када је био омиљено летовалиште румунске краљевске породице.

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија

По проценама из 2007. године Балчик је имао око 13.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих година град расте због положаја на мору и бугарској ривијери.

Претежан вероисповест месног становништва је православље.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]