Бачко Петрово Село

Бачко Петрово Село
Бачко Петрово Село;
	Бачко Петрово Село у сутон
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бечеј
Становништво
— 2011.	6.350
— густина	51/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 42′ 23″ С; 20° 04′ 44″ И / 45.706386° С; 20.078766° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	86 m
Површина	123,0 km2
	Бачко Петрово Село Бачко Петрово Село на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21226
Позивни број	021
Регистарска ознака	BČ

Бачко Петрово Село (мађ. Péterréve) је насеље у општини Бечеј, у Јужнобачком округу, у Србији, подигнуто на високој лесној терази, удаљено један километар дуж саме обале реке Тисе. Према попису из 2022. било је 5393 становника. Ово насеље и данас спада међу највећа насеља у Србији која садрже у свом називу реч село.

Историја[уреди | уреди извор]

На овом простору постоје трагови организованог живљења из времена пре нове ере о чему сведоче археолошка налазишта недалеко од манастира на самој обали речице Чик. У овом значајном налазишту шездесетих година 20. века откривена је једна аварска некропола, житне јаме, глинене посуде, као и разне алатке из каменог и бронзаног доба.

Бечејски музеј располаже сарматским посуђем и оружјем које је нађено на археолошком локалитету, ближе манастиру.

Први помен Бачког Петровог Села као насеља је из 1092. године, али се зна да је село раније настало, да је више пута спаљивано, рушено и уништавано. У 11. веку ови крајеви су ушли у састав државе угарског краља Стефана I, мада су били ретко насељени због најезде Татара и разних пљачкашких хорди. Интересантан је податак из 1247. године да мађарски краљ Бела приликом обиласка поседа извесног грофа Понграца бележи постојање насеља Петерево, шест километара од данашњег насеља, што је отприлике локалитет данашњег манастира.

После Косовске битке 1389. године, српски живаљ пред најездом Турака повлачи се на север према средњој Европи, у Угарску. Овај простор 1412. године у поседу је српског деспота Ђурђа Бранковића и остаје у властелинству српских деспота све до доласка Турака 1526. године.

После склапања Карловачког мира 1699. године и одласка Турака из ових крајева, забележен је значајан прилив српског становништва на ове просторе.

Насеље је добило име Петрово Село (Péterréve) ^[1] по једном од првих насељеника Петру Ташину. Наиме, у времену Турског робовања, Бачко Петрово Село је значајна саобраћајница и припада сегединској нахији. Године 1548. осим у Сегедину и Тителу, само у Сенти и Бачком Петровом Селу постоје скеле на реци Тиси. Власник скеле је био Петар Ташин који се помиње као оснивач данашњег села по коме је и добило име. И сада се зове тако његова улица, постоји и кућа од Петра Ташина, али свакако да није из тога доба.

Почетком априла 1854. године место је погодио велики пожар, током којег је изгорело неколико стотина кућа.^[2]

Бачко Петрово Село је већ 1590/1591. имало 9 домова. Као насеље у оквиру Војне границе 1707. имало је 30 граничара, а 1720. 49 домова. Од тада број становника стално расте до 20. века, када почиње да стагнира. Године 1900. Бачко Петрово Село има 9504 становника, 1921. 10.798, 1948. 10.224, а 1971. 9537, од чега 77,4% Мађара, 19,7% Срба и 2,9% припадника останих народа и народности.

Аустријски кнез Лијхештајн је по завештању оставио српској школи у месту 315 ф. Тај новац је предат црквено-школској општини марта 1861. године на располагање. Од тог прилога створен је месни школски фонд. Катихета и школски управитељ био је тада поп Васа Ракић. Повод за дар школи је била грофова захвалност Србима у месту. Јер грофа су током аустријско-француског рата, код Беча Французи у једном моменту опколили. Али од заробљавања или погибије спасила су га осморица одважних Срба војника Петровоселчана.^[3]

Културно — историјски споменици[уреди | уреди извор]

Српски православни храм[уреди | уреди извор]

На највишој коти места, недалеко од старе обале реке Тисе, налази се православна црква — храм који је зидан у византијском стилу. Црква се помиње 1739. године. Садашњи храм је подигнут између 1774 — 1780. на месту старијег, који се у изворима спомиње још од почетка 17. века. Храм је посвећен је Преносу моштију светом Николи 9/22. мај, чија се слава сваке године одржава. Висока конструкција храма и олтарске преграде носи око шездесет икона академског сликара Теодора Илића Чешљара распоређених у неколико зона: низ престоних икона са представама у стаклу, и бочним и царским дверима, ред празничних и ред икона са фигурама апостола, као и крст са распећем уоквирен сценама Христовог страдања. Чешљар је умро у Бачком Петровом Селу 1793. године, а посао је окончао његов сарадник Димитрије Лазаревић. Током конзерваторских радова 1965/1966. године храм је очишћен од свих потоњих интервенција. Димензије храма су: дужина 35 метара, ширина 13 метара, висина 101,60 метара плус крст 25,40 метара.

Иконостас и зидне слике[уреди | уреди извор]

Иконостас у храму има 57 икона, од којих су неке већег, а друге мањег формата. Дуборезац иконостаса је непознат а сликар је Теодор Илић Чешљар. Чешљарев рад је и живопис на своду над солејом. У угловима су приказана четири јевађелиста: Матеј, Лука, Јован и Марко на облацима. Иконостас је један од најстаријих у Војводини и 1966. године овај споменик иконографије 18. века је стављен под заштиту државе.

У књизи Попис сликарских и вајарских дела у друштвеном попису и приватној својини на подручју Бачке, Друштва музејских радника Војводине — Секција историчара уметности, VI, Нови Сад 1986., наведени су подаци о иконостасу и зидним сликама српске православне цркве у Бачком Петровом селу:

Иконе у соклу: Повратак сина Агриковог, Бекство у Египат, Христос и Самарјанка, Усекованије Јована Крститеља (није Чешљарев рад).
Престоне иконе: Свети Никола (задњи премаз је Павла Симића, од оригинала мало остало), Богородица са Христом (на икони запис из 1808. — ктитор првог премаза).
Двери:
Иконе изнад двери:
У средини:
Празничне иконе:
Распеће на врху иконостаса, са стране:
Зидне слике:
Покретне иконе и слике:

Потпис аутора налази се на икони Исиса Христа, а запис о ктитору на икони Јована Крститеља. Иконостас је три пута премазиван (1860. године први пут)^[4] — Жарко Петровић, Павле Чортановић, и Павле Симић, а 1966. године скинути су премази и иконостас је конзервиран и рестауриран, где је на рестаурацији и конзервирању учествовао академски сликар-конзерватор Душан Нонин.

Зидне слике на Савоту на своду над солејом је такође Чешљаров рад.

Реке Тиса и Чик[уреди | уреди извор]

Бачко Петрово Село свакако је богато јер има две реке. Налази се на десној обали Тисе, на којој и даље постоји скела која на "ручни погон" превози земљораднике у Банат. Река Чик, као десна притока, улива се у Тису управо код главног купалишта.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бачко Петрово Село живи 5808 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (38,6 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 2877 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	10.224
1953.	10.616
1961.	10.410
1971.	9.645
1981.	8.959
1991.	7.958	7.859
2002.	7.318	7.482
2011.	6.350

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Мађари	5.175	70,71%
Срби	1.567	21,41%
Роми	243	3,32%
Југословени	80	1,09%
Хрвати	30	0,40%
Словаци	7	0,09%
Албанци	5	0,06%
Немци	4	0,05%
Словенци	3	0,04%
Црногорци	2	0,02%
Русини	2	0,02%
Муслимани	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
Бугари	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
непознато	69	0,94%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	13	16
80+	63	123
75—79	83	174
70—74	157	207
65—69	206	241
60—64	220	257
55—59	201	256
50—54	253	214
45—49	284	266
40—44	292	257
35—39	274	238
30—34	200	202
25—29	243	221
20—24	257	203
15—19	264	243
10—14	201	213
5—9	215	176
0—4	211	174
Просек :	38,6	42,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3.250	3.460	3.562	3.453	3.479	3.138	2.877

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	763	850	553	506	134	45	11	11	4	0	2,53

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.010	909	1.834	139	126	2
Женски	3.118	478	1.841	662	131	6
УКУПНО	6.128	1.387	3.675	801	257	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.781	1.052	1	2	366
Женски	989	614	0	0	115
УКУПНО	2.770	1.666	1	2	481
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	99	87	11	27
Женски	1	2	81	13	2
УКУПНО	11	101	168	24	29
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	7	17	22	13	15
Женски	4	17	11	49	54
УКУПНО	11	34	33	62	69
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	12	2	0	38
Женски	11	3	0	12
УКУПНО	23	5	0	50

Познати мештани[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Текст др. Небојше Царића уни. проф. Интитут за географију Нови Сад у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980.
^ "Србски дневник", Нови Сад 1854. године
^ "Србски народ", Нови Сад 1863. године
^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Манастир Успења Пресвете Богородице — Бачко Петрово Село
Кинолшко Друштво ТИСА — Бачко Петрово Село Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2021)
Величковић, Душан (1. 2. 2023). „Бачко Петрово Село оживело, за две године добило 200 нових мештана”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 1. 2. 2023.

[1] Текст др. Небојше Царића уни. проф. Интитут за географију Нови Сад у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980.

[2] "Србски дневник", Нови Сад 1854. године

[3] "Србски народ", Нови Сад 1863. године

[4] "Србски дневник", Нови Сад 1860. године

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе Чешка