Бајрон Вајт

Бајрон Вајт
Бајрон Вајт
Лични подаци
Име при рођењу	Бајрон Рејмонд Вајт
Датум рођења	(1917-06-08)8. јун 1917.
Место рођења	Форт Колинс, Колорадо, САД
Датум смрти	15. април 2002.(2002-04-15) (84 год.)
Место смрти	Денвер, Колорадо, САД
Универзитет	Универзитет Колорада Колеџ Хертфорд Правна школа Јејл
Професија	судија
Политичка каријера
Политичка странка	Демократска странка
Мандати Придружени судија Врховног суда САД 16. април 1962. — 28. јун 1993. Претходник Чарлс Еванс Витакер Наследник Рут Бејдер Гинсберг 4. Заменик правобраниоца САД Тренутна функција Функцију обавља од 1961—1962. Претходник Лоренс Е. Велш Наследник Николас Каценбах

Бајрон Рејмонд „Визер“ Вајт (енгл. Byron Raymond "Whizzer" White; Форт Колинс, Колорадо, САД, 8. јун 1917 — Денвер, Колорадо, 15. април 2002) је био амерички правник и спортиста који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава, а пре тога се прославио као халф бек у америчком фудбалу. Именовао га је председник Џон Ф. Кенеди 1962, након повлачења Чарлса Еванса Витакера. Вајт је остао на функцији 31 годину, што је четврти најдужи мандат у Врховном суду у 20. веку.

Током мандата у Суду, Вајт је написао 994 мишљења. Био је оштар при испитивању адвоката у Суду, а његова мишљења и гласови одражавају идеологију коју је врло тешко идентификовати. Неке Кенедијеве присталице га сматрају разочарењем, јер се није придружио либералнијем крилу Суда у пресудама Миранда против Аризоне и Роу против Вејда.

Упорно је гласао против стварања уставних ограничења на рад полиције, а у свом издвојеном несагласном мишљењу у предмету Миранда против Аризоне написао је да агресивна полицијска пракса унапређује индивидуална права грађана који поштују закон. Његова судијска пракса је понекад хваљена због привржености доктрини судске уздржаности.

Вајт је, уз Ренквиста, једини судија који је гласао против пресуде у предмету Роу против Вејда. Његово издвојено мишљење у овом предмету је оштрије него Ренквистово. Вајт у њему назива пресуду „демонстрацијом сирове судске моћи“, критикујући је због „постављања уставне баријере напорима држава да заштите људски живот“. Вајт је остао велики критичар пресуде до краја свог мандата у Суду.

Аутор је пресуде у предмету Бауерс против Хардвика, у којој је суд потврдио уставност закона Џорџије који је забрањивао орални и анални секс у приватности између особа истог пола. Врховни суд је укинуо ову пресуду годину дана након Вајтове смрти у предмету Лоренс против Тексаса.

Повукао се 1993, а Бил Клинтон је на његово место именовао Рут Бејдер Гинсберг.

Додатна литература

• Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court (3rd изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506557-2. 
• Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies, 1789–1995 (2nd изд.). (Supreme Court Historical Society, Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3. 
• Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L., ур. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9. 
• Hall, Kermit L., ур. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2. 
• Martin, Fenton S. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Washington, D.C.: Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9. 
• Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. New York: Garland Publishing. стр. 590. ISBN 978-0-8153-1176-8. 
• Woodward, Robert & Armstrong, Scott (1979). The Brethren: Inside the Supreme Court. ISBN 978-0-380-52183-8. 

Спољашње везе

• Oyez Project, U.S. Supreme Court media, Byron R. White