Бешка

Координате: 45° 07′ 48″ С; 20° 04′ 02″ И / 45.13006° С; 20.06736° И / 45.13006; 20.06736
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Бешка (вишезначна одредница).

Бешка
Дом културе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаИнђија
Становништво
 — 2011.Пад 5.783
 — густина126/km2
Географске карактеристике
Координате45° 07′ 48″ С; 20° 04′ 02″ И / 45.13006° С; 20.06736° И / 45.13006; 20.06736
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина122 m
Површина45,7 km2
Бешка на карти Србије
Бешка
Бешка
Бешка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22324
Позивни број022
Регистарска ознакаIN
Православна црква Ваведења

Бешка је насеље у општини Инђија, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5783 становника.

Овде се налазе Српска православна црква Ваведења у Бешкој, Археолошки локалитет Бешка-Брест и Споменик стрељаним мештанима села Бешке.

Географија[уреди | уреди извор]

Бешка и Дунав

Лежи на фрушкогорској лесној заравни, на прузи, а близу ауто-пута који повезује Београд и Нови Сад и на коме је северно од Бешке мост преко Дунава.

Историја[уреди | уреди извор]

У насељу су пронађене богато осликане касноримске гробнице.[1]

Први помени о Бешки потичу из 1564, а помиње се и у XVII и почетком XVIII века.

У септембру 1914. аустроугарске власти су ухапсиле 28 Срба из места и одвеле их у петроварадинску тврђаву, да би их неколико дана касније шесторо било стрељано,[2][3] укључујући сликарку Даницу Јовановић.

У православној цркви у Бешки, новосадски звоноливац Ђорђе Петровић је 1857. године излио једно звоно од пет центи. Било је то у време пароха поп Петра Бошковића и црквених тутора Јована Стаматовића и Васе Варићака.[4]

Пре Другог светског рата имала је 3.855 становника од чега више од 2.000 Немаца. У рату је погинуло 59 мештана, а 69 су пали као жртве фашизма.

Привреда[уреди | уреди извор]

40% становништва Бешке ради у Београду и Новом Саду, док се остали део активног становништва бави пољопривредом и виноградарством.

Бешка има знатну угоститељску понуду, и на самој обали, узводно од моста на међународном ауто-путу, и у центру села. Уз то, у Бешки је могуће изнајмити чамац, јахту, фијакер и организовати ловачки или риболовачки излет.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бешка живи 4949 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,3 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 1955 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.648
1953. 3.976
1961. 5.378
1971. 6.351
1981. 6.377
1991. 6.166 5.901
2002. 6.239 6.467
2011. 5.783
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 4.766 76,39%
Хрвати
  
 506 8,11%
Југословени
  
 208 3,33%
Мађари
  
 137 2,19%
Роми
  
 89 1,42%
Украјинци
  
 21 0,33%
Чеси
  
 19 0,30%
Црногорци
  
 17 0,27%
Словаци
  
 11 0,17%
Македонци
  
 7 0,11%
Албанци
  
 7 0,11%
Муслимани
  
 4 0,06%
Бошњаци
  
 3 0,04%
Словенци
  
 2 0,03%
Русини
  
 2 0,03%
Немци
  
 2 0,03%
Руси
  
 1 0,01%
Буњевци
  
 1 0,01%
непознато
  
 109 1,74%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 18
  
  
 18
80+ 28
  
  
 73
75—79 61
  
  
 115
70—74 121
  
  
 167
65—69 172
  
  
 213
60—64 134
  
  
 202
55—59 149
  
  
 124
50—54 226
  
  
 194
45—49 272
  
  
 239
40—44 280
  
  
 244
35—39 227
  
  
 216
30—34 191
  
  
 192
25—29 239
  
  
 218
20—24 226
  
  
 203
15—19 224
  
  
 210
10—14 224
  
  
 195
5—9 169
  
  
 155
0—4 160
  
  
 140
Просек : 37,3 40,6
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 929 1.062 1.482 1.687 1.904 1.866 1.955
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 327 435 340 475 215 122 26 9 2 4 3,19
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.568 820 1.525 121 86 16
Женски 2.628 499 1.544 481 92 12
УКУПНО 5.196 1.319 3.069 602 178 28
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.171 133 1 3 324
Женски 620 60 0 0 161
УКУПНО 1.791 193 1 3 485
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 18 121 99 37 188
Женски 3 9 91 34 40
УКУПНО 21 130 190 71 228
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 24 52 15 22
Женски 5 34 10 41 88
УКУПНО 7 58 62 56 110
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 27 0 0 105
Женски 25 0 0 19
УКУПНО 52 0 0 124

Познате личности[уреди | уреди извор]

Зграда на месту где се до краја 1940-их налазила евангелистичка црква

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Špehar, Olga Z. (2017). „Home for Eternity. A possible Interpretation of the Late Roman Tomb Paintings from Beška”. Matica srpska journal for fine arts: 13. 
  2. ^ "Политика", 23. март 1922, стр. 2
  3. ^ "Политика", 28. март 1922, стр. 7
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бешка&oldid=27443287”