Бикер Би 133

С Википедије, слободне енциклопедије
Бикер Би 133
Опште
Димензије
Маса
ПроизвођачБикер
Перформансе
Дужина6,02
Размах крила6,60
Висина2,20
Празан425
Макс. брзина на H=0220 km/h
Долет500 km
Плафон лета4500 m

Бикер Би 133 Јунгмајстер (нем. Bücker Bü 133 Jungmeister) двокрилни једноседи акробатски авион мешовите конструкције, претежно направљен од дрвета и платна, са неувлачивим класичним стајним трапом.

Развој[уреди | уреди извор]

Бикер Би 133Ц (D-EMKP)
Бикер Би 133Ц (D-EEHO)

На основу свог успелог двоседог авиона за основну обуку Јунгман („Новајлија”), конструктор фирме Бикер Андерс Андерсон (Andersson) развио је овај једноседи акробатски авион тако што је олакшао конструкцију Јунгмана и уградио јачи мотор. Прототип је полетео 1935. године, а наредне године Јунгмајстер („Млади мајстор”) постао је стандардни авион за обуку пилота-ловаца не само у немачком већ и у швајцарском и шпанском ратном ваздухопловству. Сем у матичној фабрици, по лиценци прављен је и у фабрикама Дорније (Dornier Werke) и шпанској КАЗА (CASA). До краја педесетих година прошлог века био је то најбољи акробатски авион на свету, а и данас спада у врхунске акробатске машине. На њему су летели пилоти у скоро двадесет земаља широм света при чему је оригинални немачки мотор често замењен неким другим сличне снаге, обично Лајкоминговим.

Југославија[уреди | уреди извор]

Као знак признања за успешно окончан посао склапања авиона Јунгман за ВВ Краљевине Југославије, фабрика Бикер поклонила је директору фабрике авиона „Утва” Александру Станојевићу један примерак Јунгмајстера који је у земљу стигао 27. марта 1941. године. Због ратног стања авион није регистрован, а Станојевић је њиме извео два лета у Панчеву да би га 6. априла прелетео на земунски аеродром, где су га потом Немци заробили.

Крајем Другог светског рата јединице НОВЈ заплениле су од ратног ваздухоловства Независне Државе Хрватске три авиона овог типа. Поред коришћења у пилотској школи често су се виђали на аеро-митинзима којима је после рата популарисано ваздухопловство. Последњи примерак повучен је из употребе 1956. године.

Модели[уреди | уреди извор]

  • Бикер Би 133А
  • Бикер Би 133Б
  • Бикер Би 133Ц
  • КАЗА 1.133

Употреба[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Извори[уреди | уреди извор]