Бихав

Координате: 53° 31′ 00″ С; 30° 15′ 00″ И / 53.516667° С; 30.25° И / 53.516667; 30.25
С Википедије, слободне енциклопедије
Бихав
Быхаў; Быхов
Градски и рејонски административни центар
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Могиљовска област
Основанпрви помен 1430.
Становништво
Становништво
 — 2012.16.890 (процена)
Географске карактеристике
Координате53° 31′ 00″ С; 30° 15′ 00″ И / 53.516667° С; 30.25° И / 53.516667; 30.25
Временска зонаUTC+3
Бихав на карти Белорусије
Бихав
Бихав
Бихав на карти Белорусије
Поштански број213352, 213353
Позивни број+375 2231
Регистарска ознака6
Веб-сајт
Град Бихав

Бихав (блр. Быхаў; рус. Быхов) је град у источном делу Републике Белорусије. Административни је центар Бихавског рејона Могиљовске области. Налази се на обалама реке Дњепар на око 44 км јужно од административног центра области града Могиљова.

Према процени из 2012. у граду је живело 16.890 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Насеље по имену Стари Бихав спомиње се у неким документима из XIV века, а почетком XV века помиње се и као велепосед литванског књаза Свидригајла.

Литвански феудалац Јан Карол Ходкевич је у граду, на левој обали Дњепра саградио утврђени замак (грађен од 1610. до 1619). У будућим временима град је живео заједно са својом тврђавом која је постала важно војно упориште.

Након распада пољско-литванске државе 1722. улази у састав Руске Империје, а већ следеће године административно је уређен као окружни градски центар. Године 1778. исцртан је комплетан план града, а три године касније добија и свој грб (црвени штит са два укрштена топа).

Крајем XIX века у граду је живело око 6.500 становника. Град 1902. добија властиту железничку станицу.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2012. живело 16.890 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
18.048[1] 20.049[1] 20.049[1] 17.031[1] 16.890[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]