Бојан Димитријевић (глумац)

С Википедије, слободне енциклопедије
Бојан Димитријевић
Лични подаци
Пуно имеБојан Димитријевић
Датум рођења(1973-11-04)4. новембар 1973.(50 год.)
Место рођењаЛесковац, СФР Југославија
ЗанимањеГлумац
Породица
СупружнициЈелена Ступљанин
Рад
Активни период1994-данас
Битне улогеПоследња аудијенција — принц Ђорђе Карађорђевић
Вратиће се роде — Пикац
Монтевидео, бог те видео! — Станислав
Последњи пантери — Бегић
Монтевидео, Бог те видео! — Станислав
Веза до IMDb-а

Бојан Димитријевић (Лесковац, 4. новембар 1973) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Игра у позориштима Битеф театра, Звездара театра и Атељеу 212. Стални је члан Југословенског драмског позоришта од 2015. године. Познате представе у којима игра су Натан Мудри, Сумњиво лице, Зашто је полудео господин Р?, Хотел Слободан промет, Хамлет, Случајна смрт једног анархисте, Едип. На 37. фестивалу Дани сатире Фадила Хаџића у Загребу награђен је за улогу Жике у представи Сумњиво лице.[1]

Поред улога у позоришту остварио је запажене улоге у филмовима Сиви камион црвене боје и Ма није он такав. Највећу популарност донела му је улога наркомана Ивана Панчића Пикца у телевизијској серији Вратиће се роде и улога Станислава у серији Монтевидео, Бог те видео!. Глумио је у британско-француској серији Последњи пантери 2015. године.[2]

Син је глумца Драгана Димитријевића по ком име носи главна награда на Фестивалу аматерске позоришне режије у Лесковцу.[3] Његова супруга Јелена Ступљанин је глумица.[4]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1990-е
1994. Време празних страница Растко Петровић
1994. Биће боље
2000-е
2001. Наташа Мрвица
2001. Бумеранг гинеколог
2001. Виртуална стварност
2002. Држава мртвих Трансисвет
2003. Сироти мали хрчки 2010 трећи записничар
2003. Отело Пеђа
2003. ОК, ајмо испочетка Вук
2003. Казнени простор 2 Психијатар молер 2
2003. Црни Груја Црни Џић
2004. Сиви камион црвене боје Војни полицајац
2004. Јесен стиже, дуњо моја Петрашинов брат
2004. Диши дубоко Зоран
2004. Лифт Луле
2005. Свадба Кум Живко
2006. Не скрећи са стазе
2007. Несрећа увек има тенденцију да се повећава
2007−2008. Вратиће се роде Пикац
2008. Сектор
2008. Последња аудијенција Принц Ђорђе Карађорђевић
2009. Зона мртвих Полицајац зомби
2009. Оно као љубав редитељ
2010-е
2010. Ма није он такав Пасуљ
2010. Жена са сломљеним носем Пијанац из дворишта
2010. Монтевидео, Бог те видео! Станислав
2011. Наша мала клиника психијатар
2012. Доктор Реј и ђаволи Борислав Михајловић
2012. Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) Станислав
2013. Мит о Сизифу
2013. На путу за Монтевидео Станислав
2014. Монтевидео, видимо се! Станислав
2014. Монтевидео, видимо се! (ТВ серија) Станислав
2014−2015. Јагодићи (ТВ серија) Славиша
2015. Последњи пантери Бегић
2015. Сизиф К. Сизиф
2016. Победник остаје победник Илија
2016. Стадо (ТВ серија) Директор маркетинга
2016. Дневник машиновође Психолог
2016. Име: Добрица, презиме: непознато Раде
2016. Стадо Директор маркетинга
2016. Дневник машиновође (ТВ серија) Психолог
2017. Козје уши Поштар
2017. Казимир и Каролина Казимир
2017. Рачун Мишко
2018. О бубицама и херојима Раша
2018. Мрњавчевићи: Кад гусле утихну Владимир Марковић
2018. Стадо (ТВ серија) Директор маркетинга
2019. Народно позориште у 10 чинова Бранислав Нушић
2019. Такси блуз Суперхерој
2019. Пет Суви
2019. Ујка - нови хоризонти Боки
2019. Реална прича Павле Чортановски
2019. Слатке муке Коста
2019. Дуг мору Вук
2020-е
2020. Јужни ветар (ТВ серија) Славиша
2020. Мама и тата се играју рата Павле Чортановски
2020. Случај породице Бошковић Гуливер
2020—2021. Камионџије д. о. о. Миле (Шеф рачуноводства)
2021. Каљаве гуме млади Бранко
2021. Дрим тим (ТВ серија) судија Чубурило
2021. Радио Милева Раде
2021. Једини излаз (ТВ серија) Димитријев отац
2021. Није лоше бити човек
2021. Адвокадо
2023. Деца зла Бранко Новаковић

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Бојан Димитријевић”. jdp.rs. Приступљено 18. 4. 2020. 
  2. ^ „Не волим себе у позоришту већ позориште у себи”. politika.rs. Приступљено 18. 4. 2020. 
  3. ^ „Bojan Dimitrijević, glumac :Kultura u Srbiji umire”. jugpress.com. 2. 11. 2017. Приступљено 9. 3. 2023. 
  4. ^ „Jelena Stupljanin i Bojan Dimitrijević: Venčanje ispod duge”. gloria.rs. Приступљено 18. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]