Бубонска куга

С Википедије, слободне енциклопедије
Бубонска куга
Отечене лимфне жлезде оболеле особе
СпецијалностиИнфективне болести
СимптомиГрозница, главобоља, повраћање, отекли лимфни чворови[1][2]
Време појаве1–7 дана након излагања[1]
УзроциYersinia pestis које шире буве[1]
Дијагностички методНалажење бактерија у крви, испљувку, или лимфним чворовима[1]
ЛечењеАнтибиотици као што су стрептомицин, гентамицин, или доксициклин[3][4]
Фреквенција650 случајева годишње[1]
Смртност10% морталитета са третманом[3]

Бубонска куга је назив за најчешћи и најпознатији облик куге. Изазива је бактерија Јерсинија пестис.[1] Израз бубонска долази од речи бубон, назив за отечену жлезду, а односи се на један од њених најпознатијих симптома, отечене лимфне жлезде испод пазуха. Уколико се бубонска куга не лечи, изазива смрт две трећине свих пацијената у року од два до шест дана од избијања симптома. Након једног до седам дана од излагања бактерији развијају се симптоми налик грипу.[1] Ови симптоми обухватају грозницу, главобољу, и повраћање.[1] Натекли и болни лимфни чворови јављају се у области најближој месту где је бактерија прошла кроз кожу.[2] Понекад, отекли лимфни чворови пуцају.[1]

Три типа куге су резултат начина инфекције: бубонска куга, септикемијска куга, и пнеумонична куга.[1] Бубонска куга се углавном шири путем инфицираних бува са малих животиња.[1] Она исто тако може да буде резултат излагања телесним течностима мртве животиње заражене кугом.[5] У бубонској форми куге, бактерија улази кроз кожу путем бувљег уједа и путује преко лимфних судова до лимфних чворова, узрокујући отицање.[1] Дијагноза се успоставља налажењем бактерије у крви, испљувку, или течности из лимфних чворова.[1]

Превенција се остварује путем мера јавног здравља као што је недолажење у контакт са мртвим животињама у областима где је куга честа појава.[1] Утврђено је да вакцине нису од велике користи у превенцији куге.[1] Неколико антибиотика је ефективно за третман, укључујући стрептомицин, гентамицин, и доксициклин.[3][4] Без третмана, куга доводи до смрти од 30% до 90% заражених особа.[1][3] Смрт, ако до ње дође, типично се јавља у току десет дана.[6] Са третманом ризик од смрти је око 10%.[3] Глобално се јави око 650 документованих случаја годишње, што резултира у ~120 смртних случајева.[1] У 21. веку, ова болест се најчешће јавља у Африци.[1]

Сматра се да је куга узрочник црне смрти која је прошла кроз Азију, Европу и Африку у 14. веку изазвала смрт око 50 милиона људи,[1][7] што је 30%-60% од укупног броја становника Европе тог периода.[1][8] Пошто је куга усмртила тако велики део радне популације, плате су порасле услед велике потражње за радном снагом.[8] Неки историчари виде овај догађај као прекретну тачку у европском економском развоју.[8] Термин бубонска је изведен из грчке речи βουβών, са значењем „препона”.[9] Термини „бубони” се исто тако користи за отекле лимфне чворове.[10]

Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]

Некроза носа, усана, и прстију и резидуалне модрице на подлактице обе руке код особе која се опоравља од бубонске куге која се проширила на крв и плућа. У једном тренутку, цело тело пацијента је било покривено модрицама.

Најпознатији симптом бубонске куге је један или више инфицираних, увећаних и болних лимфних чворова, познатих као бубони. Након преноса путем угриза заражене буве, бактерије врсте Y. pestis се локализују у отеченим лимфним нодовима, где почињу да колонизују и да се репродукују. Бубони асоцирани са бубонском кугом су обично присутни испод пазуха, горњем феморалном, препонском и вратном подручју. Гангрена екстремитета (тј., прстију на рукама и ногама, усни и носа) је још један чест симптом.

Услед њеног мода преноса базираног на уједу буве, бубонска куга је често први од прогресивне серије болести. Симптоми бубонске куге се нагло појављују неколико дана након излагања бактерији. Симптоми обухватају:

  • Грозница
  • Опште лоше осећање (слабост)
  • Висока температура >39 °C (102,2 °F)
  • Грчеви мишића[11]
  • Епилептички напади
  • Глатко, болно отицање лимфних жлезда у виду бубона, обично у регионима препонама, али се може појавити под пазухом или на врату, најчешће у близини места иницијалне инфекције (уједа или огреботина)
  • Бол се може јавити на делу тела пре појаве отока
  • Гангрена екстремитета као што су прсти ногу и руку, усана и врха носа.[12]

Други симптоми обухватају тешко дисање, непрестано повраћање крви (хематемеза), бол у удовима, кашаљ, екстремни бол узрокован распадањем или декомпозицијом коже док је особа још жива. Додатни симптоми су екстремни умор, гастроинтестинални проблеми, лентикуле (црне тачке расуте по телу), делиријум и кома.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Неопходно је лабораторијско тестирање да би се успоставила дијагноза и потврдила куга. Идеално, потврђивање се врши путем идентификације Y. pestis културе из пацијентовог узрока. Потврђивање инфекције се може обавити испитивањем серума узетог током раних и касних ступњева инфекције. Да би се брзо тестирало за присуство Y. pestis антигена код пацијената, брзи тестови у виду мерног штапића су развијени за теренску употребу.[13]

Узорци узети за тестирање обухватају:[14] отекле лимфне чворове карактеристичне за бубонску кугу, при чему се узорци узимају из њих иглом, крв, и плућне узорке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р Organization, World Health (новембар 2014). „Plague Fact sheet N°267”. Архивирано из оригинала 24. 4. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  2. ^ а б „Plague Symptoms”. 13. Jun 2012. Архивирано из оригинала 19. 8. 2015. г. Приступљено 21. 8. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ а б в г д Prentice MB, Rahalison L (2007). „Plague”. Lancet. 369 (9568): 1196—207. PMID 17416264. S2CID 208790222. doi:10.1016/S0140-6736(07)60566-2. 
  4. ^ а б „Plague Resources for Clinicians”. 13. Jun 2012. Архивирано из оригинала 21. 8. 2015. г. Приступљено 21. 8. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ „Plague Ecology and Transmission”. 13. Jun 2012. Архивирано из оригинала 22. 8. 2015. г. Приступљено 21. 8. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ Keyes, Daniel C. (2005). Medical response to terrorism : preparedness and clinical practice. Philadelphia [u.a.]: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 74. ISBN 9780781749862. 
  7. ^ „Channel 4—History—The Black Death”. Channel4.com. Архивирано из оригинала 9. 7. 2008. г. Приступљено 3. 11. 2008. 
  8. ^ а б в „Plague History”. 13. Jun 2012. Архивирано из оригинала 21. 8. 2015. г. Приступљено 21. 8. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ LeRoux, Neil (2007). Martin Luther As Comforter: Writings on Death Volume 133 of Studies in the History of Christian Traditions. BRILL. стр. 247. ISBN 9789004158801. 
  10. ^ Edman, Bruce F. Eldridge, John D. (2004). Medical Entomology a Textbook on Public Health and Veterinary Problems Caused by Arthropods (Rev.. изд.). Dordrecht: Springer Netherlands. стр. 390. ISBN 9789400710092. 
  11. ^ „Symptoms of Plague”. Brief Overview of Plague. iTriage. Healthagen, LLC. Архивирано из оригинала 4. 2. 2016. г. Приступљено 26. 11. 2014. 
  12. ^ Inglesby TV, Dennis DT, Henderson DA, et al. (мај 2000). „Plague as a biological weapon: medical and public health management. Working Group on Civilian Biodefense”. JAMA. 283 (17): 2281—90. PMID 10807389. doi:10.1001/jama.283.17.2281. 
  13. ^ „Plague, Laboratory testing”. Health Topics A to Z. Архивирано из оригинала 17. 11. 2010. г. Приступљено 23. 10. 2010. 
  14. ^ „Plague – Diagnosis and treatment – Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org (на језику: енглески). Приступљено 1. 12. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бубонска_куга&oldid=27614434”