Велика награда Шпаније

С Википедије, слободне енциклопедије
Шпанија Велика награда Шпаније
Стаза Барселона-Каталуња
Подаци о стази
Број одржаних трка 49
Прва трка 1951
Највише победа (возач) Њемачка Михаел Шумахер (6)
Уједињено Краљевство Луис Хамилтон (6)
Највише победа (тим) Италија Ферари (12)
Дужина круга 4,675 км
Дужина трке 308,424 км
Рекорд круга Холандија Макс Верстапен
1:18,149
Број кругова 66
Последња трка (2022)
Пол позиција
Подијум
Најбржи круг

Велика награда Шпаније је трка у оквиру шампионата Формуле 1.

Историја[уреди | уреди извор]

Прва Велика награда Шпаније одржана је 1913. године. Та трка није вожена у оквиру данашње организације.

У оквиру ФИА прва трка је одржана 1951. године и тада је победио Хуан Мануел Фанхио. До 1968. године трка је у оквиру ФИА шампионата одржана једино још 1954. године. Разлог за тако дуг прекид је тешки инцидент који се 1955. године догодио у оквиру трке 24 часа Ле Мана.

Од 1968. године трка је у календару ФИА скоро сваке године, уз изузетке 1980. и 1982.-1985. године. Трке су се возиле на различитим стазама, а од 1991. године трка се редовно одржава на стази Каталуња.

Скорашње трке[уреди | уреди извор]

У сезони 2008. ВН Шпаније се возила 27. априла 2008. године на стази Каталуња која се налази у малом месту Монтмело, поред Барселоне. Титулу су освојили Финац Кими Рејкенен и тим Ферарија.

У сезони 2009. ВН Шпаније се возила 10. маја 2009. На тој трци победу су остварили Џенсон Батон и Брон ГП.

Следеће сезоне је пол позицију освојио Марк Вебер и на крају ју је и искористио и тако забележио прву победу у сезони. Други је био Фернандо Алонсо у Ферарију, а трећи Себастијан Фетел који је пред крај трке имао проблеме са кочницама.

У 2011. години је до пол позиције дошао Себастијан Фетел. Он је на крају и победио, иако је добар део трке био под великим притиском од стране Луиса Хамилтона који је завршио као други. Последње место на победничком постољу је заузео Хамилтонов тимски колега Џенсон Батон.

Трка у 2012. је прошла у знаку Вилијамса који је остварио прву победу од Велике награде Бразила 2004. Пол позицију је освојио Луис Хамилтон, али му је при повратку у бокс нестало горива па је у складу са чланом 6.6.2 спортских правила дисквалификован и померен на последњу позицију. Прво место на старту је тако преузео Пастор Малдонадо у Вилијамсу, док су иза њега били Алонсо и Рејкенен. Овакав поредак је био и на крају недељне трке, иако је Алонсо у првом делу трке преузео водећу позицију. Ово је била и прва победа у каријери за Малдонада.

Фернандо Алонсо је победио у 2013. години. Луис Хамилтон је победио 2014. години а Нико Розберг у 2015. години, и један и други наступајући за Мерцедес.

На ВН Шпаније за сезону 2016, Maкс Верстапен је забележио прву победу у својој каријери у формули 1 и тиме постао најмлађи победник и освајач подијума у формули 1 икада. Ова два рекорда Ферштапен је успео да забележи већ на својој првој трци за Ред бул рејсинг, и тиме постао нови носилац тих рекорда, који су се до тог тренутка приписивали Себастијану Фетелу.[1]

Победници трка[уреди | уреди извор]

Возачи означени подебљаним словима такмиче се у шампионату Формуле један у текућој сезони.

Ружичаста позадина означава догађај који није био део светског шампионата Формуле 1.

Победе Возач Године победе
6 Њемачка Михаел Шумахер 1995, 1996, 2001, 2002, 2003, 2004
Уједињено Краљевство Луис Хамилтон 2014, 2017, 2018, 2019, 2020, 2021
3 Уједињено Краљевство Џеки Стјуарт 1969, 1970, 1971
Уједињено Краљевство Најџел Менсел 1987, 1991, 1992
Француска Ален Прост 1988, 1990, 1993
Финска Мика Хекинен 1998, 1999, 2000
2 Монако Луис Широн 1928, 1933
Бразил Емерсон Фитипалди 1972, 1973
Сједињене Америчке Државе Марио Андрети 1977, 1978
Бразил Аиртон Сена 1986, 1989
Финска Кими Рејкенен 2005, 2008
Шпанија Фернандо Алонсо 2006, 2013
Холандија Макс Верстапен 2016, 2022
Извори:[2][3][4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Richards, Giles. „Max Verstappen becomes youngest man to drive a Formula One car”. The Guardian News and Media Limited. 
  2. ^ „Spanish GP”. ChicaneF1. Приступљено 9. 12. 2021. 
  3. ^ Diepraam, Mattijs; Muelas, Felix. „Grand Prix winners 1894–2019”. Forix. Autosport. Приступљено 9. 12. 2021. 
  4. ^ Higham, Peter (1995). „Spanish Grand Prix”. The Guinness Guide to International Motor RacingНеопходна слободна регистрација. London, England: Motorbooks International. стр. 435. ISBN 978-0-7603-0152-4 — преко Internet Archive. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]