Велики Црљени

Координате: 44° 28′ 02″ С; 20° 17′ 02″ И / 44.467166° С; 20.284° И / 44.467166; 20.284
С Википедије, слободне енциклопедије

Велики Црљени
ТЕ „Колубара“, са Ибарске магистрале
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 4318
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 02″ С; 20° 17′ 02″ И / 44.467166° С; 20.284° И / 44.467166; 20.284
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина134 m
Велики Црљени на карти Србије
Велики Црљени
Велики Црљени
Велики Црљени на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11563
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Велики Црљени је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 4318 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Насеље лежи северно од Лазаревца. По предању, на месту где је извор „Чесма“, постојала је стара црква, коју су Мађари порушили. У близини се налази „маџарско гробље“ .

За време аустријске владавине (1818—1739. г.) ово се село помиње под именом Zerlins. У првим деценијама 19. века, Црљени су унети у араче спискове и имали су 1818. г. 24, а 1822. г. 25 кућа. Године 1818. село је припадало Кнежини Гошнића, а 1822. године Кнежини Станевића. По попису из 1921. године село је имало 219 кућа са 1077 становника.

У стариначке „староседелачке“ породице убрајају се: Пакићи и Аћимовићи који не знају порекло, затим Живановићи, Ђурђевићи, Гајићи, Нешковићи, Шарћићи, Кокоровићи и Илићи, чији су преци дошли из Сјенице (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Овде се налази ОШ „Свети Сава” Велики Црљени.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Велики Црљени живи 3577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.296
1953. 2.687
1961. 4.227
1971. 3.861
1981. 4.252
1991. 4.668 4.506
2002. 4.580 4.865
2011. 4.318
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 4.347 94,91%
Роми
  
 61 1,33%
Румуни
  
 26 0,56%
Југословени
  
 22 0,48%
Хрвати
  
 21 0,45%
Црногорци
  
 13 0,28%
Горанци
  
 8 0,17%
Македонци
  
 5 0,10%
Мађари
  
 4 0,08%
Немци
  
 2 0,04%
Бугари
  
 2 0,04%
Украјинци
  
 1 0,02%
Словенци
  
 1 0,02%
Руси
  
 1 0,02%
Албанци
  
 1 0,02%
непознато
  
 22 0,48%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 13
  
  
 14
80+ 22
  
  
 32
75—79 43
  
  
 70
70—74 108
  
  
 138
65—69 115
  
  
 136
60—64 102
  
  
 127
55—59 80
  
  
 98
50—54 167
  
  
 130
45—49 231
  
  
 214
40—44 176
  
  
 156
35—39 144
  
  
 164
30—34 119
  
  
 161
25—29 173
  
  
 161
20—24 185
  
  
 158
15—19 178
  
  
 159
10—14 139
  
  
 145
5—9 147
  
  
 136
0—4 123
  
  
 116
Просек : 37,1 39,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 532 753 1.255 1.072 1.289 1.485 1.528
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 311 371 252 356 132 75 21 5 2 3 3,00
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.856 591 1.101 89 74 1
Женски 1.918 402 1.091 316 102 7
УКУПНО 3.774 993 2.192 405 176 8
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.024 57 0 410 166
Женски 506 52 0 91 94
УКУПНО 1.530 109 0 501 260
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 169 79 30 16 42
Женски 34 8 58 41 11
УКУПНО 203 87 88 57 53
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 7 9 10 2
Женски 3 10 17 33 36
УКУПНО 4 17 26 43 38
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 11 0 0 15
Женски 12 2 0 4
УКУПНО 23 2 0 19

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Подаци су узети из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  • Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Велики Црљени на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_Црљени&oldid=27683255”