Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Велико и мало слово

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Основе српског правописа


Великим почетним словима пишу се:

  • лична имена: Александар, Душан, Јован, Немања, Урош, Ана, Јована, Милица, Наташа, Татјана;
  • презимена: Анић, Даничић, Ђорђић, Јованић, Марић, Ненадовић, Николин, Петровић, Савин, Црњански, Чубрило, Џуверовић, Шакота;
  • устаљени надимци и имена одмила: Аца, Дуле, Неша, Сале, Ната, Тања, Браца, Гиле, Жућа, Зеле, Куле, Мићко, Свилени, Црни, Шиља, Беба, Жута, Цакана, Цар;
  • особена звања која се везују за одређене историјске личности и самостално употребљена, као замена искључиво за та конкретна имена: Вожд (Карађорђе), Дуче (Мусолини), Фирер (Хитлер), Каудиљо (Франко).
  • додаци уз имена (устаљени атрибути, титуле и сл.) који су саставни дио имена или се употребљавају уместо њега: Душан Силни, Урош Нејаки, Иван Грозни, Петар Велики, Пипин Мали, Петар Први, Јован Јовановић Змај, Мика Алас, Хенрих Осми (/Хенрих VIII), Плиније Старији, Плиније Млађи, Сулејман Величанствени, Јован Крститељ, Константин Солунски, Василије Острошки, Ричард Лавље Срце (/Лављег Срца), Дон Жуан (али у општем значењу донжуан 'заводник'), Хајдук Вељко, Хаџи Рувим, Прота Матеја Ненадовић, Дима Отац и Дима Син;
  • Атрибут свети уз имена светаца, као и блажени, хазрети, по правилу су саставни и неиспустиви дио имена: Свети Петар, Свети Лука, Свети Никола, Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви, Света браћа Ћирило и Методије (/Света браћа, Света солунска браћа, Солунска браћа), Свети краљ Милутин, Блажени Јеролим, Хазрети Алија, Хазрети Фатима и сл.
  • имена из уметничких дела (нпр. из књижевности и филмова), 'симболичка' имена личности из јавног деловања и сл.: Божић Бата, Деда Мраз, Црвенкапа, Баш-Челик, Снешко Белић, Паја Патак, Ружно Паче, Пипи Дуга Чарапа, Душко Дугоушко, Мајка Јевросима, Мајка Југовића, Косовка Девојка, Старина Новак, Стари Вујадин, Сестра Батрићева, Сват Црногорац (из „Горског вијенца“), Кир Јања, Фра Брне (из Матавуљевог истоименог романа), Милић Барјактар, Муса Џенерал, Мајка Храброст, Гвоздена Леди и сл.
  • индијанска симболичка имена: Црвени Облак, Орлово Перо, Црна Нога, Луди Коњ, Бик који Седи (боље, у духу срп. јез Седећи Бик).
  • имена божанстава и митолошких бића: Аполон, Атина, Афродита, Дајбог, Дијана, Зевс, Јупитер, Марс, Перун, Полифем, Хера, Весна, Равијојла (вила), Пегаз (крилати коњ), Киклоп (митол. див, нпр. у Одисеји, али киклоп у општем значењу 'див'), Луцифер, Мефисто, Сатана.
  • називи божанстава у једнобожачким (монотеистичким) религијама: Бог, Јехова, Алах, Шива. Тако се пишу и устаљене замене за Бога односно Христа — Господ, Свевишњи, Свемогући, Спаситељ, Бог Отац (уп. и: у име Оца и Сина), као и Богородица, Богомати, Госпа за Христову мајку;
  • устаљена и посебно наденута имена животиња: Алат, Вранац, Јабучило, Шарац, Зеленко, Чилаш, Вихор, Јаблан, Рудоња, Шаруља, Мурга.
  • имена небеских тела и сазвежђа: Венера, Даница, Зорњача, С(ј)еверњача, Земља, М(ј)есец, Сунце, Зодијак, Бик, Лав, Велики медв(ј)ед, Мала кола, Кумова слама, Халејева комета (друга реч малим словом);
  • имена народа односно држављана и појединих њихових припадника, националних мањина и етничких група и житељска имена (имена становника градова, села, области и континената:
    • имена народа односно држављана: Бугарин — Бугари, Бугарка, Ирац — Ирци, Иркиња, Србин — Срби, Српкиња, Српче, Лужички Србин — Лужички Срби; тако и Земљанин, Марсовац, Лилипутанац;
    • имена етничких група, националних мањина и сл.: Арапин — Арапи, Арапкиња, Арапче, Арапчад, Словен — Словени, Стари Словени, Прасловени, Јужни Словени, Готи, Западни Готи, Сефард — Сефарди, Буњевац — Буњевци, Ром — Роми, Ромкиња, Влах — Власи (али — власи у значењу средњовековног социјалног слоја 'сточари'), Лужички Срби, Галипољски Срби, Градишћански Хрвати;
    • житељска имена континената, држава, области, градова и др. (и у једнини и у множини): Београђанин, Београђани, Београђанка, Бањалучанин, Бањалучани, Бањалучанка, Подгоричанин, Крајишник, Моравац, Шумадинац, Пивљанин, Ресавац, Европљанин, Аустралијанац, Хиспаноамериканац;


Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Стилски_приручник/Основе_правописа_српског_језика/Велико_и_мало_слово&oldid=11361053”