Википедија:Циљеви у превођењу страних речи и израза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак представља први предлог циљева у превођењу страних речи и израза и треба да еволуира у скуп општеприхваћених водиља.

Договорени стандарди се налазе у упутству за писање чланака а преводи страних појмова у чланку "Преводи страних појмова". Овај чланак треба само да садржи циљеве српске Википедије везане за поменуто упутство и преводе.


Циљне групе[уреди]

Стандарди које треба да договоримо треба да одсликавају потребе циљне групе читалаца и/или људи на које ће имати утицај. Што се тиче рачунара можемо поделити "публику" на следеће подгрупе:

  • (1) Људе који се ни на који начин не интересују за рачунаре и немају приступ (ни потребу) ни једном
  • (2) Људе који су у процесу упознавања са рачунарима (нпр. одлучили су да га купе, добили га на послу, почињу да уче о њима или планирају слично)
  • (3) Активне кориснике рачунара, који користе рачунаре као алат или секундарно средство за неки други посао (нпр. обрада текста)
  • (4) Напредније кориснике рачунара, који (желе да) знају нешто више, али себе не сматрају стручњацима
  • (5) Људе који се професионално баве интеграцијом/склапањем рачунарских компоненти (софтверских и/или хардверских)
  • (6) Људе који се баве пројектовањем и/или развојем рачунарских компоненти (софтверских и/или хардверских)

Диференцирајуће особине и потребе[уреди]

Неопходност знања страног језика[уреди]

Једна од диференцирајућих особина ових подгрупа је неопходност знања бар основа страног (енглеског) језика (а не да ли га знају или не). Тако група (6) практично нема избора - нпр. огромна већина програмских језика користе енглески као основу па програмери, хтели или не, морају да науче те енглеске речи, макар игнорисали остали део језика.

Скуп потребних појмова[уреди]

Друга диференцирајућа особина је скуп појмова које нека подгрупа мора или треба да познаје. Тако група (1) практично треба да зна за реч "рачунар" и неколико осталих, а групи (6) нема краја списку (нпр. резервисане речи програмских језика морају остати у изворном облику).

Циљеви[уреди]

Наш је циљ да од групе (1) не захтевамо никакво познавање страних појмова. То значи да ни један појам који група (1) мора да зна не сме бити страни. Општепознате српске речи би омогућиле овим људима да знају о чему се ради иако не знају ништа друго.

Група (2) је слична групи (1), али има значајно већи скуп појмова којим мора да располаже. Циљ је да максималан број појмова, а пожљно сви, буду чисто српски. Мали број изузетака је дозвољен (нпр. назив оперативног система).

Како према стручнијим групама тако се удео страних речи повећава, хтели ми то или не, али је и овде циљ да се одржи на минимуму, да би се поједноставило образовање. Стручњацима је лако разглабати на устаљеним страним терминима јер су их тако научили и већ дуго користе. Међутим, један од разлога рачунарске "неписмености" је и непознавање (значења) неразумљивих појмова. Да су на српском, страх од даљег упознавања би био далеко мањи, разумевање веће и образовање брже. Ово је уједно и основни разлог за право превођење страних термина на српски а не просту и често непрецизну или чак погрешну транслитерацију.

Обим посла[уреди]

Превођење и сарадња са званичним институцијама[уреди]

Посао није једноставан. Тешко је наћи добре преводе за речи буквално измишљене у другом језику (нпр. software, firmware, middleware) без измишљања нових речи и у српском, што често доводи до израза који делују смешно и/или неприкладно. Због тога је потребно уложити значајан заједнички труд и не одустајати од постављених циљева. Најбоље би било да рачунарски википедијанци у матици успоставе сарадњу са одговарајућом институцијом за развој језика и са осталим тимовима који имају сличне проблеме. Уколико таква институција не постоји, треба организовати њено званично успостављање.

Пожељни и остали изрази[уреди]

Даље, не можемо игнорисати садашњу огромну заступљеност страних израза, у "посрбљеном изворном облику". Морамо направити одлуке који су од ових израза преводиви и требају бити преведени а који нису. Такође је важно и да међу преводима појмова јасно нагласимо пожељне варијанте - остале могу бити постављене само ради илустрације или лакшег (почетног) распознавања јер с временом њихов значај може да буде умањен.

Ћирилица, латиница и текст на страном језику[уреди]

Налажење чланака[уреди]

Српска Википедија је писана ћирилицом. У српском језику се равноправно користи и латиница. Највећи број корисника данас и не зна како да укључи ћириличну тастатуру, а питање је и да ли имају ћирилична слова на тастерима. Због тога најчешће текст уносе латиницом, што значи да ће и када буду тражили опис неког појма на Википедији највероватније користити латиничну варијанту, што ће ретко уродити плодом.

Питање је, и циљ, да ли је (српску) Википедију могуће тако побољшати да аутоматски разуме еквивалентност српске ћирилице и латинице и шта треба урадити да се то постигне.

Одреднице писма - ћирилица или латиница?[уреди]

Српска ћирилица и латиница имају велики број заједничких словних облика од којих се неки изговарају исто (нпр. А, Е, О, Ј, ...) а неки не (Р, С, Х/Н, ...). Ако је икада потребно написати неки део текста српском латиницом, потребно га је некако означити да не би дошло до забуне, поготово уколико не садржи слова која би једнозначно одредила о ком се писму ради (П, I, ...).

Примери су ретки (јер ако је нешто написано српском латиницом онда га је још недвосмисленије могуће написати српском ћирилицом) али их има - рецимо чланци који би описивали и поредили ова два српска писма.

Пример речи која се може двосмислено читати: САРАЈЕВО/CAPAJEBO. Уколико се ради о ћириличном писму, онда је латинична варијанта "SARAJEVO". Уколико је у питању латиница, онда је ћирилична варијанта "ЦАПАЈЕБО". Наравно, овде се писмо може наслутити на алтернативне начине, али је згодно да и рачунар може аутоматски да "зна" о којем се писму ради. Због тога је потребно договорити и стандардизовати начин обележавања латиничног текста.

Стране речи[уреди]

Понекад је потребно употребити страну реч унутар српског текста, у изворном облику. Потребно је да се договоримо како ћемо и којим редоследом наводити изворни облик и приближни српски изговор и хоћемо ли користити IPA као што га користе на енглеској Википедији.

Слично употреби српске латинице, потребно је обележити овај текст на начин који ће недвосмислено показати да се не ради о тексту који се чита по српским правилима (нпр. енг. Microsoft се ни приближно не чита "Мицрософт") и, пожељно, о ком се језику ради.

Познат пример у рачунарству је PC:

  • Ако се ради о српској ћирилици, може да значи Република Србија, Република Српска, или слично.
  • Ако се ради о српској латиници, онда је ћирилична варијанта ПЦ
  • Ако се ради о енглеској скраћеници за "лични рачунар" (Personal Computer) онда је то нешто треће

Уколико је писмо само по себи препознатљиво (нпр. хебрејско, арапско, канџи, хирагана и катакана, ...) ово можда није потребно али је и даље пожељно због могуће (будуће) аутоматизације неке функционалности (нпр. везивање са објашњењима, изговор, итд.)