Владимир Мајдер

владимир мајдер
владимир мајдер
Лични подаци
Датум рођења	1911.
Место рођења	Сисак, Аустроугарска
Датум смрти	јун 1943.
Место смрти	Оточац, НД Хрватска
Професија	студент медицине
Деловање
Члан КПЈ од	1932.
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат; Народноослободилачка борба

Владимир Мајдер Курт (Сисак, 1911 — Оточац, јун 1943) био је студент медицине, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1911. године у Сиску. После завршене основне школе и гимназије, отишао је у Загреб где је студирао на Медицинском факултету.

Још као ученик гимназије у Сиску, прикључио се омладинском револуционарном покрету и постао члан Савеза комунситичке омладине Југославије (СКОЈ). За време студија активно је учествовао у студентском револуционарном покрету 1932. године примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Пошто је често одлазио у родно место, служио је као веза између Загреба и партијске организације у Сиску. Такође је веома активно политички деловао у Сиску и околини.

Године 1935, по одлуци Партије, отишао је на школовање у Саовјетски Савез. Када је 1936. године отпочео грађански рат у Шпанији, био је међу првим југословенским добровољцима који су тамо отишли и борили се за одбрану Шпанске републике. Током рата у Шпанији најпре је био секретар партијске ћелије Балканске чате 12. интернационалне бригаде, а касније обавештајни официр у тој бригади.

После пораза Шпанске републиканске армије, 1939. године, заједно са другим борцима Интернационалних бригада, прешао је у Француску, где су били затворени у концентрационе логоре. Из Француске је успео да побегне и у августу 1942. године је дошао у окупирану Југославију. Одмах по доласку ступио је Народноослободилачку војску.

Налазио се на функцији обавештајног официра Треће оперативне зоне Хрватске, а касније и члана Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. Умро је, од пегавог тифуса, јуна 1943. године у Оточцу.

Литература[уреди | уреди извор]

Др Јаша Романо Јевреји Југославије 1941-1945. Жртве геноцида и учесници Народноослободилачког рата. Београд 1980. година.