Гениј

Гениј, (лат. Genius) је човеков дух заштитник.

Митологија[уреди | уреди извор]

Према римским веровањима Гениј је пратио сваког човека од тренутка његовог зачећа па све до његове смрти. Делио је са њим све животне туге и радости и све време бдио над његовом судбином. Гениј је умирао када и човек, мада се, у каснијим временима веровало да он живи и после човекове смрти, и редовно посећује његов гроб.

Гениј је пратио човека, а како се у римско доба сматрало да је човек само мушкарац, то се веровање одразило и на култ Генија. Жене су имале своју заштитницу судбине, а то је била богиња Јунона.

Култ Генија[уреди | уреди извор]

Генију је био посвећен дан рођења онога кога је он штитио, и том приликом се човеку поклањало цвеће и толико саћа меда колико је година човек имао. Продужетак култа и слављења Генија се може пронаћи у слављењу рођендана и примања дарова.

Гениј је био заступник свих човекових особености и његових способности, а као сваки човек, тако је и сваки град имао свога Генија, а постојали су Генији различитих удружења и Гениј државе.

Култ Генија је на самом почетку имао приватни карактер, али са појавом царева тај култ је добио ново, јавно значење, као култ обоготвореног владара.

О Генију[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

И поред хришћанства које је завладало, култ Генија се одржао све до завршетка средњег века. А изреке попут - То је дело његовог генија - показују и да се култ и до дан данас задржао, али само у изрекама. Гениј је сличан хришћанском анђелу чувару или египатском духовном двојнику - Кау, мада се не може поистоветити са њима.

Римљани су Генија приказивали као младића са рогом изобиља и прекривене главе, а Генија града у лику змије која гута воће. Најпопзнатија слика је из Помпеје из куће Ветијаца - Гениј из Ларе - из 65. године п. н. е..

Види још[уреди | уреди извор]