Гигабајт

С Википедије, слободне енциклопедије
Умношци бајта
Одомаћена употреба и
(значење по СИ систему)
Стандард за бинарне
префиксе по IEC 60027-2
Назив Ознака Количина Назив Ознака Количина
килобајт kB 210 (103) кибибајт KiB 210
мегабајт MB 220 (106) мебибајт MiB 220
гигабајт GB 230 (109) гибибајт GiB 230
терабајт TB 240 (1012) тебибајт TiB 240
петабајт PB 250 (1015) пебибајт PiB 250
ексабајт EB 260 (1018) ексбибајт EiB 260
зетабајт ZB 270 (1021) зебибајт ZiB 270
јотабајт YB 280 (1024) јобибајт YiB 280
Види још: бит, нибл, неодређеност умножака

Гигабајт (назив изведен помоћу СИ префикса гига) користи се као јединица мере података у рачунарству и износи једну милијарду (1.000.000.000) бајтова. Често се означава скраћеницом GB, коју не треба мешати са скраћеницом Gb која се користи за термин гигабит.

Због традиционалне неконзистентности, у обичном говору термин „гигабајт“ се често користи као замена за термин гибибајт. Оваква употреба није препоручљива пошто ствара забуну (погледати мало ниже) и у супротности је са већином техничких стандарда прихваћених у претходних неколико година.

Гигабајт се некада дефинисао као 1.073.741.824 (230) бајтова или 1024 (210) мегабајта.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Постоје две у суштини различите дефиниције величине гигабајта које се користе:

  • 1.000.000.000 бајтова или 109 бајтова је децимална дефиниција која се користи у телекомуникацијама (нпр. при изражавању брзине мреже) и од стране већине произвођача меморијских медијума (као што су дискови и флеш дискови). Оваква употреба је у складу са правилима Међународног система јединица (СИ).
  • 1.073.741.824 бајтова, што је једнако 10243, или 230 бајтова. Ова дефиниција се користи за означавање величине меморије рачунара, углавном у рачунарству, рачунарским технологијама и већини аспеката везаних за рачунарске оперативне системе. Међународна електротехничка комисија (International Electrotechnical Commission) - IEC препоручује да се за ову количину података употребљава назив гибибајт (скраћено GiB), с обзиром да је тренутна употреба у сукобу са СИ јединицама које се користе за брзину магистрале и слично.

О називу[уреди | уреди извор]

Поред уобичајене скраћенице GB, у неформалном енглеском језику често се може чути и скраћеница gig (нпр. "This is a three hundred gig hard drive").

Почетно слово термина се у енглеском језику може изговарати као наше Г (тврдо G, као у речи giggle), или приближно као наше Џ (меко G као у речи gene). Прва варијанта изговора је чешћа, и више је у складу са пореклом префикса.

Један од разлога због кога се у САД даје предност првој могућности је политичка исправност: меко G чини да ова реч звучи као "jigaboo" што је погрдан израз за људе тамне боје коже.

Гигабајтови и гигабитови[уреди | уреди извор]

У конвенционалној употреби, један бајт чини 8 битова. Један гигабајт је еквивалентан са осам гигабитова.

У области компјутерских мрежа употребљавају се традиционалне СИ јединице. Проивођачи мрежне опреме као своју основну јединицу мере увек користе 1 килобит који се састоји од 1000 битова.

Скраћеница Бр. бајтова Употреба
гигабајт GB (примедба: велико "B") 10003 Капацитет меморије (нпр. диск капацитета 500 GB)
гигабајт GB (примедба: велико "B") 10243 Капацитет меморије (нпр. RAM капацитета 4 GB)
гибибајт GiB (примедба: велико "B") 10243 Капацитет меморије (нпр. фајл величине 34 GiB)
гигабит Gb (примедба: мало "b") 125*10002 Брзина пропусности мреже (нпр. брзина преноса 1 Gb/s)

Употреба гигабајта[уреди | уреди извор]

Чињенице[уреди | уреди извор]

  • Од 2007, капацитет већине чврстих дискова је дефинисан у гигабајтима. Реални капацитет је обично мало већи или мало мањи него што је наведено. Иако већина произвођача тврдих дискова и флеш дискова дефинише 1 гигабајт као 1.000,000.000 бајтова, оперативни системи на рачунарима које има већина корисника обично израчунавају количину гигабајтова делећи број бајтова са 1.073.741,824, без обзира да ли је у питању капацитет диска, величина датотеке или системског RAMа. Ово је разлог забуне, посебно за људе који нису упознати са техником, с обзиром да диск који има капацитет назначен од стране произвођача као нпр. 40 GB, може, од стране оперативног система бити проглашен за диск капацитета 37.2 GB, у зависности од врсте извештаја. Разлика између СИ и бинарних префикса је логаритамска - другим речима, један СИ килобајт је приближно 98% кибибајта, мегабајт је отприлике 96% мебибајта, а гигабајт скоро 93% гибибајта. То значи да диск капацитета 500 GB може да се опише као диск капацитета 465 GB. Како се величина могућег простора за складиштење података повећава, и како се користе све веће јединице, на ову разлику ће се све више указивати.

Где се може срести гигабајт[уреди | уреди извор]

  • Диск формата DVD-5 може да сачува 4,7 GB података, или, приближно 4,38 гибибајтова. DVD-9 има капацитет 8,5 GB, што је приближно 7,92 гибибајтова.
  • Један гигабајт може да садржи отприлике 18 сати MP3 музике (снимљене на 128 kbit/s).
  • У један гигабајт може да стане 11 сати и 40 минута Flash видео-записа (у формату 450x370).
  • Већина играчких конзола шесте генерације и све играчке конзоле седме генерације користе дискове капацитета 1 GB и веће: Dreamcast (1,1 GB), GameCube (1,5 GB), PlayStation 2, Xbox, Xbox 360, Wii (8.5 GB), и PlayStation 3 (50 GB)
  • Dual-layer Blu-ray дискови и dual-layer HD DVD дискови могу да чувају око 50, односно 30 GB података, респективно.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]