Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Детаљ са утакмице између Београда и Партизана

Хокејашки клуб Партизан је српски хокејашки клуб из Београда. Клуб је део спортског друштва Партизан. Своје домаће утакмице игра у Леденој дворани Пионир, капацитета 2.000 места.

Партизан је освојио 17 титула шампиона државе, 3 купа, два пута је био првак Слохокеј лиге и једном је освојио Балканску лигу што га чини најтрофејнијим клубом у Србији. Тренутно се такмиче у Хокејашкој лиги Србије.

Хокејашки клуб као део JСД Партизан основан je 1948. године, а на њиховом првом наступу на државном првенству су освојили своју прву титулу. Првенство је одиграно као тродневни турнир који је одржан од 26. до 29. фебруара 1948. године. Партизан је титулу првака освојио победом над Енотностом из Љубљане и Текстилцем из Вараждина.

У периоду између 1951. и 1955, Партизан је био далеко најјачи хокејашки тим у земљи и освојио је 5 узастопних титула првака. Црно-бели су у том периоду победилу у 19 узастопних утакмице са гол разликом 142:23. Партизан је првенство 1953. године завршио без примљеног гола. Састав Партизана је у том периоду била репрезентација у малом. Играли су др Златко Ковачевић, Милан Јовановић, Никола Станимировић, Луце Житник, Гентар Ладоцки, Јосип Брелић, Алфред Давид, Борис Ренауд, Мићо Душановић и Блажо Пиперски.

...даље...

Добар чланак

Princ Nicholas of Montenegro (W Le Queux).jpg

Никола I Петровић Његош (Његуши, 7. октобар/19. октобар 1840Антиб крај Нице, Француска, 2. март 1921) је био књаз Црне Горе у периоду 18601910. и краљ у периоду 1910—1918. из династије Петровић-Његош.

Наслиједио је на црногорском пријестолу свог стрица Данила. За вријеме његове владавине Црна Гора је на Берлинском конгресу 13. јула 1878, послије Црногорско-турског рата, добила међународно признање и знатно територијално проширење. Даља територијална проширења Црне Горе услиједила су након Балканских ратова (1912—1913).

Никола I је реформисао државну управу, установио Министарски савјет, модернизовао Црногорску војску, Општим имовинским закоником ударио темељ правном систему и отворио врата иностраним инвестицијама. Године 1905. је Никола I октроирао Устав Књажевине Црне Горе након чега је и сазвана Црногорска народна скупштина. Никола I је владао аутократски, због чега је у Црној Гори стекао бројне непријатеље. Он је лично био велики присталица српства и желео је уједињење Срба и других Јужних Словена. Међутим, био је огорчени противник Карађорђевића.

У Првом свјетском рату је објавио рат Аустроугарској. Краљевина Црна Гора је пружила отпор аустроугарској инвазији, али је морала капитулирати јануара 1916.

...даље...

Изабрана слика

Глава Тираносауруса. (пуна величина 2.400 × 1.552 *)

Глава Тираносауруса.
(пуна величина 2.400 × 1.552)

Вести

Алехандро Гонсалес Ињариту

На данашњи дан

Фридрих I Барбароса
Остали догађаји: 3. март4. март5. март

Да ли сте знали...

Мрав
Роберт Вајтхед пре тестирању првог торпеда у Ријеци 1875.


Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 20 милиона чланака на преко 270 језика, од чега је преко 4 милиона написано на енглеском и преко 315.000 чланака на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка и тренутно се налази међу 10 најпосећенијих локација на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је 155.961 корисник отворио налог, а од тога су 793 била активна у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.