Готово отворен самогласник средњег реда

Готово отворен самогласник средњег реда је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је ɐ, и одговарајући X-SAMPA симбол је 6. ИПА симбол је окренуто штампано слово ‘a’.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Висина самогласника је готово отворен, што значи да је врх језика постављен слично отвореном самогласнику, али мало мање ограничен.
Место изговора је средњи, што значи да се језик налази на пола пута између предњег самогласника и задњег самогласника.
Лабијализованост самогласника може бити лабијализовано или нелабијализовано. Ако је жељена прецизност, симбол за полуотворен нелабијализован самогласник средњег реда може се користи са снижавајућим дијакритиком за готово отворен нелабијализован самогласник средњег реда [ɜ̞], и симбол за полуотворен лабијализован самогласник средњег реда може се користи са снижавајућим дијакритиком за готово отворен лабијализован самогласник средњег реда [ɞ̞].

Појава[уреди | уреди извор]

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
Арапски	стандардни^[1]	?	[t̪afɑqɑˈtɐː]	?	Алофон дугог и кратког /a/ пре границе речи. Види арапску фонологију
Кинески	кантонски	[心] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: zh-yue-Hani (помоћ) [sam1] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)	[sɐm˥]	'срце'	Види стандардни кантонски
Дански		spiser	[ˈsb̥i(ˀ)sɐ]	'једе' (презент)	Види данску фонологију
Енглески	калифорнијски^[2]	nut	[nɐt]	'орах'	<ʌ> може се користити за препис овога самогласника јер се слаже са /ʌ/ у другим дијалектима. Види енглеску фонологију
	стандардни^[3]	nut	[nɐt]	'орах'
	ново зеландски^[4]	car	[kʰɐː]	'кола'	Види ново зеландски енглески језик
Њемачки		Ober	[ˈoːbɐ]	'конобар'	Види њемачку фонологију
Португалски	бразилски^[5]	saca	[sakɐ]	'џак'	У европском португалском може бити ближе средње затвореним самогласнику.^[6] Види португалску фонологију
Руски^[7]		голова	[ɡəlɐˈva]	'глава'	Углавном долази непосредно испред наглашених слогова. Види руску фонологију
Тадаксахак		[nɐ]		'дати'
Вијетнамски		ăn	[ɐn]	'јести'	Види вијетнамску фонологију

Референце[уреди | уреди извор]

^ Thelwall 1990, стр. 39
^ Ladefoged 1999, стр. ?
^ Roca & Johnson 1999, стр. 186
^ Kortmann & Schneider, стр. 582f
^ Barbosa & Albano 1995, стр. 229
^ Cruz-Ferreira 1995, стр. 91
^ Padgett & Tabain 2005, стр. 16

Литература[уреди | уреди извор]

[1] Thelwall 1990, стр. 39

[2] Ladefoged 1999, стр. ?

[3] Roca & Johnson 1999, стр. 186

[4] Kortmann & Schneider, стр. 582f

[5] Barbosa & Albano 1995, стр. 229

[6] Cruz-Ferreira 1995, стр. 91

[7] Padgett & Tabain 2005, стр. 16

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]