Градска општина Палилула (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Градска општина Палилула (Београд)
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град  Београд
Становништво
Становништво Раст 182.624 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 451 km2



Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Александар Јовичић (СНС)
Веб-сајт www.palilula.org.rs

Општина Палилула је градска општина Града Београда. Заузима површину од 44.661 ha, на којој према попису из априла 2011. године живи 173.521 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 182.624 становника[1]

Назив је настао по томе што је, у време владавине Турака, у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула. Као београдска општина постоји од 1956. године.

Слава општине Палилула је Марковдан, 8. мај.

Положај[уреди | уреди извор]

Већи део општине се простире на левој, банатској, обали Дунава. Та територија је ограничена Дунавом са запада и југа, Тамишом са истока и каналом Караш са севера. Земљиште је равно, ритско и мочварно. Испресецано је каналима а постоје и велике баре и језера. На површини ове општине је и велико пољопривредно добро ПКБ.

Порекло имена[уреди | уреди извор]

Име је добила по томе што је била једно од места у којој су житељи могли да запале луле јер је током турске владавине било забрањено пушење због опасности од пожара. Назив потиче из прве половине 19. века јер су куће биле углавном дрвене и лако запаљиве. Тада су још просечене веома широке улице овим крајем да не би долазило до пожара. Палилулом су често шетали страствени пушачи са лулама и чибуцима. Остао је и запис Романа Зморског, пољског књижевника, који је 1855. посетио Београд и описао Палилулу. Описао ју је као гробље с малом црквом, у близини Београда, где је становао грнчар који је правио луле од печене глине. Грнчара су звали Палилула и тако је читав крај добио по њему назив.[2]

Палилула је била предграђе Београда које је везир Марашли Али-паша населио "за своју послугу". Палилулци су се бавили земљорадњом и рабаџилуком, продавали су бивоље млеко Турцима.[3]

Насеља[уреди | уреди извор]

Насеља на десној обали Дунава[уреди | уреди извор]

Насеља на левој страни Дунава[уреди | уреди извор]

Градске четврти[уреди | уреди извор]

Мапа општине Палилула

Градске четврти на десној обали Дунава[уреди | уреди извор]

Градске четврти на левој обали Дунава[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

Национални састав општине Палилула:

Месне Заједнице[уреди | уреди извор]

  • Бара Рева
  • Борча Греда
  • Велико Село
  • Вишњица
  • Вишњичка Бања
  • Деспот Стефан Лазаревић
  • Дунавски венац
  • Јован Цвијић
  • Карабурма - Дунав
  • Котеж
  • Надежда Петровић
  • Нова Борча
  • Овча
  • Падинска Скела
  • Роспи Ћуприја
  • Сланци
  • Стара Борча
  • Стара Карабурма
  • Стара Палилула
  • Старине Новак
  • Стеван Христић
  • Ташмајдан
  • Филип Вишњић
  • Хаџипоповац

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Панорама Карабурме
    Панорама Карабурме
  • Београдски памучни комбинат
    Београдски памучни комбинат
  • Насеље Борча
    Насеље Борча
  • Црква у Овчи
    Црква у Овчи
  • Правни факултет
    Правни факултет
  • Панчевачки мост
    Панчевачки мост

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  2. ^ „Палилула”. Београдски крајеви. Архивирано из оригинала 27. 01. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  3. ^ "Политика", 21. март 1939

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Градска_општина_Палилула_(Београд)&oldid=27517089”